EMINEM - Marshall Mathers 2 (Interscope)

Otprilike kao kad Rob Zombie voskresne Michaela Myersa- sve je tu, reži još glasnije nego pre, ali svi znamo šta da očekujemo od tog kera i zato ga se ne plašimo kao pre

Jedno slušanje je bilo dovoljno. Za osnovnu verziju albuma i njegovih 16 pesama. Deluks verziju koja ima još pet pesama nisam izdržao do kraja.

Marshall Mathers 2?

Er to kao nastavak? Šta je bilo posle sa našim junakom? Drugi deo biografije?

Er to kao klon? Isto sve kao i pre, samo da vidim da li ćete da provalite?

Er to kao nova verzija, bolji i unapređeniji?

Er to kao Marshall Mathers "drugi", naslednik? Pretendent na tron?

Koja glupa ideja da nazoveš album tako. Koja glupa industrijska smicalica (i tebe imam na nišanu, Raekwone) da nasamariš stare fanove da se opet nekako (nije jasno ni kako bi to bilo moguće) baviš stvarima ili na isti način kao jednom pre, kad si bio mlad, nov, sirov, siromašniji, gladniji. Koja je to jebena simulacija koju neko pokušava da proda kao "povratak autentičnosti"?

Da li vi znate neki dobar primer ove strategije? Tj lošeg uticaja Holivuda.

Kao što rekoh jedno slušanje je bilo dovoljno.

Na (deluks) albumu ima jedan i po momenat koji mi nije neprijatno privukao pažnju. Prvi se nalazi u trećoj trećini prog-struktuirane, uvodne Bad Guy, koja traje preko sedam minuta (nešto što su Dječaci daleko bolje sproveli u tim "ekstendid" trajanjima- fala, powerty!) i zapravo predstavlja Eminemov "Carmina Burana" momenat u kome se puca iz svih topova, a Eminem oporavlja grlo dugo nakon ovog snimka. Razulareno, gromoglasno i epski su neki od epiteta koje bih iskoristio. Ali, to je samo trećina jedne pesme. 

Onaj "celi momenat" odnosi se na (jedan od neformalnih promotivnih singlova) Berzerk koju je producirao (samo) Rick Rubin. Bejzikli, ovo je 99 Problems ili bilo koja stvar od Beastie Boys (sa Ill Communications i/ili ranijih albuma) u "Eminemovom fazonu". I veća je potvrda da bombastična i sirova Rubinova formula uvek pali nego da joj je Em nešto naročito dorastao. Ali čak i tako ona je za sedam kopalja iznad ostatka materijala...

... koji uključuje: još jedan duet sa Rihannom a la Love The Way You Lie (samo sa još manje potrošenih kalorija), neinspirativan rimejk (jer sempl svakako nije) Time Of The Season, The Zombies (sa, duhovitim Yoda-repom) u Rhyme or Reason, zatim prejadan pokušaj re-kreacije Stana (Asshole), neprimetnu (zlo)upotrebu Kendricka Lamara (Love Game), jednu (be)sramnu udrugu sa pevačem grupe .fun (FOR FUCK'S SAKE!!!) u Headlights, nepodnošljivu količinu stvari koje zvuče kao da neko ripuje Eminema od pre 15 godina, ali BEZ ideje da je u međuvremenu neko vreme prošlo. A neke stvari su kao ono što je bilo promovisano kao "hip hop" na kanalu Košava sredinom devedesetih u Srbiji- pa, eto, ako ste nostalgični za nežnim ženskim vokalima u refrenu i fejk mačo kurčenju u strofama...

Najviše i najlepše od svega Marshall Mathers 2 potvrđuje da je Eminem potpuno irelevantan.

SELEKTAH: 0.5/ 10