Sva muzika za mlade bi trebalo da zvuči ovako. Kao histerični Ryan Gosling na štiklama
Amazon.co.uk kaže da će vam se ovo dopasti ako volite McLusky, Parquet Courts, Televison, Thee Oh Sees, Shellac, Fucked up, pa čak i Neu!
Interesantna stvar- i dan danas svaki put kad čujem da je nešto "kraut" moja prva pomisao je da mora je strašno dosadno. A mnogi albumi koje volim (čak i iz ove godine) upravo se vrte i upliću sa tim muzičkim žanrom. Nemali broj recenzenata albuma o kome vam pišem spominje "kraut" kada želi da opiše kakav gruv vozi njihovu muziku. Fuck. Meni su mnogo više puta na pamet pali Supergrass (taj optimizam idiota) i Pavement (slacker pristup produkciji, vriska i generalno provejavajuće osećanje "kad već imamo ove gitare..."). Na momente proviri i tu malo nojza (a la Paper Chase) ili Velvet Underground (ako su oni bili "kraut").
Interesantna stvar- koliko god muzike da slušam i koliko god vremenom ta moja potraga za "nečim boljim od ovog od pre pet minuta" bila sve više usmerena na stvari kakve do sada nisam slušao i/ ili na koje se ljudsko uvo teže navikava, pre ili kasnije uvek izroni nešto ovako- jednostavno, iz podruma, (ne)običnjikavo. Nešto što ima dobre pesme i dobre emocije. Kao recimo u pesmi Demons- gde imate utisak da pevač kuka za nekom curom dok mu sve više creva curi iz stomaka, a on se, ipak, nada da ni juče, ni danas, a ni sutra nije besmisleno. Bright Eyes su to umeli.
Interesantna stvar- TRAAMS su iz Čičestera (srpski: Vladičin Han) i ima ih trojica. Moja je krivica što ne znam sličan trio iz Srbije i ne vrtim njihove pesme u Moć veštica (njihova je krivica što i dalje postoji "Zaječarska gitarijada"). TRAAMS zvuče skroz "američki" (Supergrass na stranu, to je ionako sve bio Beach Boys), "koleški" (opisni pridev od koledž?!) i sa izuzetkom Islet i drugog (gorepomenutog RIP) velškog benda u Britaniji nema sličnih bendova (ali da budem skroz iskren ja jedino kad pišem ove recenzije krenem da se raspitujem odakle je bend). Mislim da su "Englezi" uvek bili prilično nevoljni da kombinuju iskrenost i melodramu. Od kada je Smithsa i sveta i veka kod njih je uvek neka distanca morala da se uspostavi prema "sopstvenim mukama". Naravno da ne govorim o Beatles. U Hands pevaju I love you so, so much more than you could ever know, so hold me close, and I will hold you tight... i zvuče kao da drže morsku sirenu u naručju. Oni, tupani iz nigdine.
Čujem i Pale Saints ovde (recimo početak završne pesme Klaus)- to je taj isti upleo-mi-se-san-u-žice zvuk gitare. Nema veze što je ispod motorika Spacemen 3 (i/ili...).
I svašta još može da se čuje. Zavisi koliko ste mladi.
Ako me neko pozove da puštam muziku negde puštaću ovo sigurno.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
Amazon.co.uk kaže da će vam se ovo dopasti ako volite McLusky, Parquet Courts, Televison, Thee Oh Sees, Shellac, Fucked up, pa čak i Neu!
Interesantna stvar- i dan danas svaki put kad čujem da je nešto "kraut" moja prva pomisao je da mora je strašno dosadno. A mnogi albumi koje volim (čak i iz ove godine) upravo se vrte i upliću sa tim muzičkim žanrom. Nemali broj recenzenata albuma o kome vam pišem spominje "kraut" kada želi da opiše kakav gruv vozi njihovu muziku. Fuck. Meni su mnogo više puta na pamet pali Supergrass (taj optimizam idiota) i Pavement (slacker pristup produkciji, vriska i generalno provejavajuće osećanje "kad već imamo ove gitare..."). Na momente proviri i tu malo nojza (a la Paper Chase) ili Velvet Underground (ako su oni bili "kraut").
Interesantna stvar- koliko god muzike da slušam i koliko god vremenom ta moja potraga za "nečim boljim od ovog od pre pet minuta" bila sve više usmerena na stvari kakve do sada nisam slušao i/ ili na koje se ljudsko uvo teže navikava, pre ili kasnije uvek izroni nešto ovako- jednostavno, iz podruma, (ne)običnjikavo. Nešto što ima dobre pesme i dobre emocije. Kao recimo u pesmi Demons- gde imate utisak da pevač kuka za nekom curom dok mu sve više creva curi iz stomaka, a on se, ipak, nada da ni juče, ni danas, a ni sutra nije besmisleno. Bright Eyes su to umeli.
Interesantna stvar- TRAAMS su iz Čičestera (srpski: Vladičin Han) i ima ih trojica. Moja je krivica što ne znam sličan trio iz Srbije i ne vrtim njihove pesme u Moć veštica (njihova je krivica što i dalje postoji "Zaječarska gitarijada"). TRAAMS zvuče skroz "američki" (Supergrass na stranu, to je ionako sve bio Beach Boys), "koleški" (opisni pridev od koledž?!) i sa izuzetkom Islet i drugog (gorepomenutog RIP) velškog benda u Britaniji nema sličnih bendova (ali da budem skroz iskren ja jedino kad pišem ove recenzije krenem da se raspitujem odakle je bend). Mislim da su "Englezi" uvek bili prilično nevoljni da kombinuju iskrenost i melodramu. Od kada je Smithsa i sveta i veka kod njih je uvek neka distanca morala da se uspostavi prema "sopstvenim mukama". Naravno da ne govorim o Beatles. U Hands pevaju I love you so, so much more than you could ever know, so hold me close, and I will hold you tight... i zvuče kao da drže morsku sirenu u naručju. Oni, tupani iz nigdine.
Čujem i Pale Saints ovde (recimo početak završne pesme Klaus)- to je taj isti upleo-mi-se-san-u-žice zvuk gitare. Nema veze što je ispod motorika Spacemen 3 (i/ili...).
I svašta još može da se čuje. Zavisi koliko ste mladi.
Ako me neko pozove da puštam muziku negde puštaću ovo sigurno.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
No comments:
Post a Comment