Zašto plesna muzika nema smisla za humor?
Malo pre sam pročitao kako je Kieranu Hebdenu ejkejej Four Tetu (malo) zamereno što se tobože neprimereno nakačio na vozić jungle rivajvla svojim singlom Kool FM (inače ime kultne piratske jungle stanice u ono vreme kad je radio imao tu moć), a kao na to nema pravo ni po babu ni po stričevima. Više puta sam se u životu susretao sa ljudima koji misle da je klupska muzika (i dalje pod tim: puštanje muzike...) nešto što je "ozbiljna stvar", "intelidžent" i "ne može to svako"... Nikad nisam razumeo. Kako bilo šta može da bude zabavno ako nije barem malo smešno ili duhovito ili dontgiveafuck. Nikad nisam prisustvovao, ali su mi ljudi pričali kako je David Holmes svojevremeno bio dosta nezgodan za angažovati, jer bi se na nastupu pojavio sa tovarom singlova opskurnih garažnih bendova umesto sa očekivanim naramkom housea, breakbeat, štaveć... Ne kažem da bi ih se prijatno iznenadio time, ali zabavno je.
Beautiful Rewind je verovatno prvi album Four Tet koji mi se stvarnostvarno dopao. Zato što deluje kao da se njegov autor dobro provodi, zeza i manuo se ćorava posla kreiranja muzike za Dispatch disko (no DISrispekt!) uz koju je strava đuskati dok su ti ruke na tastaturi. Pri tome, jedna od najzabavnijih vesti ove godine bila mi je priča o tome kako je Kieran Hebden zapravo Burial. Kako bi bilo lepo kad bi to bilo istinito, i po Kierana i po Buriala. Zamislite- Burial sa svim svojim mističnim hajpom je plod zajebancije!
U tom smislu meni Beautiful Rewind od početka do kraja zvuči kao inspirativna i zabavna Kieranova igra sa tim tračem odnosno tom mogućnošću. Beautiful Rewind je najfourtetastiji Burialov album, baš koliko i najburialistiji Four Tetov album ikada. Grobljanski dubstep je tu, sve sa snenim anđeolikim vokalima (sveže umrlih), prisutno retro poigravanje sa jungleom deluje mi samo kao ekstenzija zamajavanja sa tom vrstom ritma (čekaj, šta, to je kao brejkingnjuz da je dubstep usporeni jungle?!). Sličnosti sa Burialom su prevelike da bile ignorisane (Gong, Our Navigation) i Kieran se nije mnogo ni trudio da ih udalji od onoga što su radili on, Burial (opet on?) i Thom Yorke na onom fenomenalnom EP-iju- tj da stvar malo sa groblja pomeri ka OK Computer Love. Recimo.U Buchla, recimo.
Beautiful Rewind prija. Ne bih ga baš sad nazvao vedrim, ali kapiram da proleće u Danskoj (nisam bio) ima takvih dana. Kad ti baš i nije da se ubiješ. Stvari poput pomenute Kool FM sa svojim sirovim pristupom (semplovanom) vokalu kao i jeftino zvučećem mlevenom zvuku drum and bassa (fazon Out Of Space) podsećaju me na svežinu koju je imao prvi The Streets, Original Pirate Material, sa svojim iskrenim i entuzijastičnim doživljajem bavljenja muzikom. Kieran je, naravno, veteran, ali u njegovim potezima oseća se lakoća i zabavljanje. A ta dva epiteta nisu baš nešto što bih ranije koristio za muziku Four Tet, koja je improvizovala sa daleko ozbiljnijim ambicijama. Four Tet nije skroz pao na glavu (pun intended) pa tako u stvarima poput dvominutne Crush i dalje imamo efektne primere "nasilnog" eksperimentisanja.
U poslednjoj četvrtini album se dotakne malo i restruktuiranja chillwavea (vi biste možda rekli i sintskejpova kakve su nam pričinili poslednjih godina Delia Gonzales i Gavin Russom), ali sve to i dalje konceptualno stoji na ideji simuliranja Burialovog koncepta samo drugim sredstvima. Oće reći na srpskom gde je kod njega noć, Kieran pravu "američku noć". Završna Your Body Feels u tom pogledu zadaje dosta radikalan udarac gravestepu i deluje kao onozemaljski gospel.
I sve to traje 40ak minuta. Beach fuckin Boy!
SELEKTAH: 8plus/ 10
Malo pre sam pročitao kako je Kieranu Hebdenu ejkejej Four Tetu (malo) zamereno što se tobože neprimereno nakačio na vozić jungle rivajvla svojim singlom Kool FM (inače ime kultne piratske jungle stanice u ono vreme kad je radio imao tu moć), a kao na to nema pravo ni po babu ni po stričevima. Više puta sam se u životu susretao sa ljudima koji misle da je klupska muzika (i dalje pod tim: puštanje muzike...) nešto što je "ozbiljna stvar", "intelidžent" i "ne može to svako"... Nikad nisam razumeo. Kako bilo šta može da bude zabavno ako nije barem malo smešno ili duhovito ili dontgiveafuck. Nikad nisam prisustvovao, ali su mi ljudi pričali kako je David Holmes svojevremeno bio dosta nezgodan za angažovati, jer bi se na nastupu pojavio sa tovarom singlova opskurnih garažnih bendova umesto sa očekivanim naramkom housea, breakbeat, štaveć... Ne kažem da bi ih se prijatno iznenadio time, ali zabavno je.
Beautiful Rewind je verovatno prvi album Four Tet koji mi se stvarnostvarno dopao. Zato što deluje kao da se njegov autor dobro provodi, zeza i manuo se ćorava posla kreiranja muzike za Dispatch disko (no DISrispekt!) uz koju je strava đuskati dok su ti ruke na tastaturi. Pri tome, jedna od najzabavnijih vesti ove godine bila mi je priča o tome kako je Kieran Hebden zapravo Burial. Kako bi bilo lepo kad bi to bilo istinito, i po Kierana i po Buriala. Zamislite- Burial sa svim svojim mističnim hajpom je plod zajebancije!
U tom smislu meni Beautiful Rewind od početka do kraja zvuči kao inspirativna i zabavna Kieranova igra sa tim tračem odnosno tom mogućnošću. Beautiful Rewind je najfourtetastiji Burialov album, baš koliko i najburialistiji Four Tetov album ikada. Grobljanski dubstep je tu, sve sa snenim anđeolikim vokalima (sveže umrlih), prisutno retro poigravanje sa jungleom deluje mi samo kao ekstenzija zamajavanja sa tom vrstom ritma (čekaj, šta, to je kao brejkingnjuz da je dubstep usporeni jungle?!). Sličnosti sa Burialom su prevelike da bile ignorisane (Gong, Our Navigation) i Kieran se nije mnogo ni trudio da ih udalji od onoga što su radili on, Burial (opet on?) i Thom Yorke na onom fenomenalnom EP-iju- tj da stvar malo sa groblja pomeri ka OK Computer Love. Recimo.U Buchla, recimo.
Beautiful Rewind prija. Ne bih ga baš sad nazvao vedrim, ali kapiram da proleće u Danskoj (nisam bio) ima takvih dana. Kad ti baš i nije da se ubiješ. Stvari poput pomenute Kool FM sa svojim sirovim pristupom (semplovanom) vokalu kao i jeftino zvučećem mlevenom zvuku drum and bassa (fazon Out Of Space) podsećaju me na svežinu koju je imao prvi The Streets, Original Pirate Material, sa svojim iskrenim i entuzijastičnim doživljajem bavljenja muzikom. Kieran je, naravno, veteran, ali u njegovim potezima oseća se lakoća i zabavljanje. A ta dva epiteta nisu baš nešto što bih ranije koristio za muziku Four Tet, koja je improvizovala sa daleko ozbiljnijim ambicijama. Four Tet nije skroz pao na glavu (pun intended) pa tako u stvarima poput dvominutne Crush i dalje imamo efektne primere "nasilnog" eksperimentisanja.
U poslednjoj četvrtini album se dotakne malo i restruktuiranja chillwavea (vi biste možda rekli i sintskejpova kakve su nam pričinili poslednjih godina Delia Gonzales i Gavin Russom), ali sve to i dalje konceptualno stoji na ideji simuliranja Burialovog koncepta samo drugim sredstvima. Oće reći na srpskom gde je kod njega noć, Kieran pravu "američku noć". Završna Your Body Feels u tom pogledu zadaje dosta radikalan udarac gravestepu i deluje kao onozemaljski gospel.
I sve to traje 40ak minuta. Beach fuckin Boy!
SELEKTAH: 8plus/ 10
Zasto zmirkas ko onaj tip iz priznersa?
ReplyDeletenije lepo da se rugaš nekome ko ima tikove
Delete