Simpatija za đavola
Svet je satkan od strašnih stvari.
Jednoga dana može dete da vam nestane (pu-pu) i da godinama nakon toga ne znate ama baš ništa o njemu. Kao da je u zemlju propalo.
I da onda tri godine potom zazvoni telefon i policajac sa druge strane vam saopšti da je dete pronađeno, živo i kolikotoliko zdravo. U Španiji!
I vi onda odete po njega i iako se promenilo, vi znate da je to vaše dete!
I odvedete ga kući.
I posle toga krene horor malo različit od onoga koji bi krenuo u običnom hororu.
The Imposter je film o tome.
The Imposter je film koji je za dlako izbegao da postane remek-delo- samo da se neko setio da ga iz dokumentarnog konvertuje u kvazi-dokumentarac i da stvarne junake zameni glumcima, "imposterima". Sve bi tako dobro došlo na svoje mesto i sve ambivalentnosti nestanka dečaka koje film ostavlja nerasvetljenim još više bi svetlele u otškrinutom mraku.
A i takav jedan potez dodatno bi pojačao kvalitet dokumentarca koji se vrlo dobro predstavio kao triler i tu atmosferu uspeo da zadrži do kraja, sve do skoro Coenovski okrutnog finala.
Debi Barta Laytona ni u jednom trenutku ne pre-senzacionalizuje temu kojom se bavi i sa pažljivo postavljenom distancom prilazi i "krivcima" i (navodnim) "žrtvama". Hladnoća sa kojom se zadržao na ovim drugim šibaće jezu niz vaša kičmu dugo nakon gledanja filma. A šta ako...?
Povremene rekreacije događaja možda su previše zaličile na nešto što bi mogli da sretnete na nekom od "edukativnih" kablovskih kanala, ali vešto su poslužile stvaranju konfuzije u kombinaciji sa dokumentarnim snimcima, pre svega, jer je kasting bio dobar (a linija između glumaca i stvarnih likova sve tanja), ali i zbog toga što je u ono što se dešava bilo sve teže poverovati.
SELEKTAH: 7plus/ 10
Svet je satkan od strašnih stvari.
Jednoga dana može dete da vam nestane (pu-pu) i da godinama nakon toga ne znate ama baš ništa o njemu. Kao da je u zemlju propalo.
I da onda tri godine potom zazvoni telefon i policajac sa druge strane vam saopšti da je dete pronađeno, živo i kolikotoliko zdravo. U Španiji!
I vi onda odete po njega i iako se promenilo, vi znate da je to vaše dete!
I odvedete ga kući.
I posle toga krene horor malo različit od onoga koji bi krenuo u običnom hororu.
The Imposter je film o tome.
The Imposter je film koji je za dlako izbegao da postane remek-delo- samo da se neko setio da ga iz dokumentarnog konvertuje u kvazi-dokumentarac i da stvarne junake zameni glumcima, "imposterima". Sve bi tako dobro došlo na svoje mesto i sve ambivalentnosti nestanka dečaka koje film ostavlja nerasvetljenim još više bi svetlele u otškrinutom mraku.
A i takav jedan potez dodatno bi pojačao kvalitet dokumentarca koji se vrlo dobro predstavio kao triler i tu atmosferu uspeo da zadrži do kraja, sve do skoro Coenovski okrutnog finala.
Debi Barta Laytona ni u jednom trenutku ne pre-senzacionalizuje temu kojom se bavi i sa pažljivo postavljenom distancom prilazi i "krivcima" i (navodnim) "žrtvama". Hladnoća sa kojom se zadržao na ovim drugim šibaće jezu niz vaša kičmu dugo nakon gledanja filma. A šta ako...?
Povremene rekreacije događaja možda su previše zaličile na nešto što bi mogli da sretnete na nekom od "edukativnih" kablovskih kanala, ali vešto su poslužile stvaranju konfuzije u kombinaciji sa dokumentarnim snimcima, pre svega, jer je kasting bio dobar (a linija između glumaca i stvarnih likova sve tanja), ali i zbog toga što je u ono što se dešava bilo sve teže poverovati.
SELEKTAH: 7plus/ 10
No comments:
Post a Comment