Kao što tvitah pre neku noć- Ja bih samo Dragojeviću davao pare da snima filmove
Znam da je to nekima teško za poverovati, ali zaista mi nije želja da na MMG na silu isterujem suprotna mišljenja od onih koja dominiraju elitnim tržištem (istih). Film Krugovi želeo sam da pogledam i pre nego što su se pojavile hvalospevne kritike, Sundance učešće i sve što je potom usledilo. (Ali) kao mnogo puta do sada termini i lokacije bioskopskih projekcija nisu baš išle na ruku mojim lepim, roditeljskim namerama, te moj sud o ovom filmu stiže praktično sa njegovom (skorašnjom?) DVD premijerom.
Nadam se da će se sve što će ovde biti izrečeno pripisati samo i isključivo mom sudo o filmu, a da iz toga niko neće nepotrebno iščitavati moje eventualne sudove o ratu u Bosni (koji jeste centralna okosnica ovog filma) ili bilo kakve druge (političke) stavove.
Drugim rečima, nadam se da ćete me razumeti kada kažem da ovom filmu fali jednino "silovana Muslimanka" da štiklira sve klišee "angažovanog" "festivalskog" "filma".
To što je ovaj film snimljen prema istinitom događaju mene ne sprečava da ovom prilikom izrazim iskreno divljenje prema činu srpskog (para?)vojnika, odnosno gnušanje prema njemu prethodećim i potonjim činovima njegovih saboraca, ali i da pomislim kako ovo sigurno nije film kakav je taj čin zaslužio.
Ako ne želite da vam spojlerišem, preskočite par sledećih rečenica.
Vuk Kostić igra vojnika Marka koji s fronta dolazi u Trebinje na kratko odsustvo. Dok sedi u kafani sa svojim drugarem Nebojšom (Nebojša Glogovac) (ovom prilikom preskočiću kritičkije zadržavanje na "redovnom" momentu "igranja basketa" u srpskom post-Dejtonovskom filmu) Marko vidi da tri srpska vojnika sve brutalnije maltretiraju muslimanskog radnika iz kioska, Harisa. On prilazi i pokušava da na miran način prekine nasilje. Dok svi ostali oko njega stoje. I gledaju. Tu u malom imate Srdanovu metaforu za "rat u Bosni" i u tom trenutku scena se prekida, a film nastavlja sa prikazivanjem događaja dvanaest godina kasnije. Kako se "u budućnosti" ne pojavljuje Marko, lako je pogoditi šta se sa njim desilo. I dok se ja nadam da nam to ni neće biti prikazano, jer u tom "znanom neznanju" se krije još bolja metafora "rata u Bosni" (bez obzira na nacionalnost žrtve), Srdanu je, iz nekog razloga, bitno da nam to pokaže i on na kraju filma, zapravo, reprizira "nemile događaje", samo na drugoj žrtvi. Neko bi u tome mogao da prepozna nevešt pokušaj "izjednačavanja" svih žrtava u ratu u Bosni, ali taj teren nije moj za diskusiju.
Ako je film, kao što rekoh, baziran na istinitom događaju, i ako se taj istiniti događaj odnosi samo na herojski čin vojnika Marka, onda je sve ostalo neverovatna, hladna, kalkulativna i providna konstrukcija koja računa sa očekivanjima festivalskih selektora i sve nižim očekivanjima prosečne festivalske publike. Događaj je, inače, objašnjen i reinterpretiran kroz metaforu Markovog oca da i "kamen kad baciš u vodu on pravi krugove", pa tako i žrtva njegovog sina mora nečemu da služi ili ostavi neki trag. Film je, rekao bih, o tim tragovima. Pardon, krugovima. Onog trenutka kada upoznamo sve junake filma- Markovu devojku, Markovog oca, Nebojšu, sina jednog od tri zločinca, zatim jednog od zločinaca i Harisa- jasno je kako će ići konstruktivna mehanika- žrtva će morati da dokaže da je bila vredna žrtvovanja, zločinac će morati da bude kažnjen spoznajom svoje krivice, a žrtva će morati da se izdigne iznad svog bola i pokaže da ima snage za oproštaj. I nijedan od ovih mehanizama, koji je ustrojio tooooliko filmova, nije nam nepoznat i neočekivan. Neprijatna je i predvidljiva samo Golubovićeva matematička egzekucija.
Ne znam da li je iko očekivao da Markov otac na kraju neće postati "očinska figura" sinu pokojnog ubice svog sina, ali kada u jednoj od poslednjih scena on i verbalizuje to "usvajanje" na prigušenu radost "novog sina", to je u isto vreme i nepotrebno i nepodnošljivo. Isto važi i za neizvesnost lažne moralne dileme da li će lekar Nebojša operisati, i to uspešno, jednog od Markovih ubica, nakon što ovaj jedva preživi saobraćajnu nesreću. Goluboviću u egzekuciji ove priče možemo da zahvalimo samo što nije dopustio da Glogovac još jedan sudar sa nemilom realnošću preživi u društvu sa pivom sponzora filma. Najdalje se u trasiranju pomenutih klišea otišlo sa Harisom, koji u belom svetu (Nemačkoj) pomaže Markovoj devojci da sa sinom pobegne od muža (kriminalnca? psihopate? ratnog zločinca?) koji želi da joj "otme dete". Haris, iako nema gde nego da pomogne, u isto vreme jeste čestit i dobar čovek koji pomaže (i) drugima i time zapravo dokazuje da je Markova žrtva imala smisla. Ali u Harisu nema pravog, ljudskog loma, iako su njegova porodica i njegova deca direktno ugroženi njegovom odlukom. Nemoguće je da u tako kompleksnm sklopu stvari Haris završi samo kao pošteni "vraćač duga".
U sve tri postavke, imate banalni momenat "ribildovanja vere" u ljude, život... (vi dopišite) kroz tri nova žrtvovanja. Zločincev sin "žrtvuje se" da pridobije poverenje i naklonost Markovog oca. A sve je to ilustrovano kroz simbolično zidanje crkve koju na nekom brdu iznad Trebinja ovaj podiže Marku, valjda kao jedini mogući oblik sećanja na srpskog, pravoslavnog vojnika koji jedan otac može da da. Nebojša žrtvuje svoj ponos, čast i pravo na osvetu pristajanjem da da sve od stručnog sebe da spase zločinca. I za to biva nagrađen spoznajom da je čitav taj čin zapravo poslužio da on shvati da kada je trebalo on ništa nije učinio da spase Marka. A Golubović nije ni pokušao da objasni odnos između Nebojše i Markovog oca koji bi morao biti makar hladan, jer, realno, Nebojša je bio jedini koji je mogao da pomogne Marku, i od koga se tako nešto moglo očekivati. Konačno, Haris dovodi u opasnost svoju porodicu i sebe stajući na put gnevnom i opasnom mužu. Neko bi, opet, iz njegovog ponovnog završavanja pod srpskom cokulom mogao iščitati i mnogo više, ako hoće.
Sve te linije priče i poente koje prave deluju previše edukativno, a premalo proizlaze iz ljudskih mana i slabosti koje su ih tu dovele. Previše mehanički i previše "očekivano" one od "običnih ljudi" prave "male heroje" koji bi trebalo da nam posluže kao uzori. U nekoj varijanti, svaka od ovih priča trebalo bi da bude dva sata dug film da bi na najbolji način sprovela svoju nameru. Ovako, put je previše kratak i svi prikazani potezi u funkciji su namere koja treba da se izrekne, a ne filmskog tkiva koje nezavisno pulsira životom u tim segmentima. Ako ste gledali Inarrituov Babel tamo imate manje-više sličnu priču, nešto elokventnije izvedenu, ali sa istom usiljenom poentom. Ne sporim da neko možda voli da sve bude tako. Baš kao što poslednja scena filma, flešbek na to šta se desilo Marku, Goluboviću služi samo da fundira svoju konstrukciju jednom "raskošnom" metaforom rata u Bosni- malo učesnika, mnogo posmatrača, umesto da nas prepusti sopstvenim "naslućivanjima", sa znatno boljim filmskim efektom. Tako i sve ostalo pre toga služi samo kao ilustracija šta bi sad mi morali iskreno i odgovorno da uradimo na bazi prethodno "dogovorenih predstava" o stvarima koje su se desile.
A najbitnija stvar u ovom filmu jeste zašto su zločinci počinili zločin. A preko nje se samo prešlo, čak i u priči o suđenju koje je trebalo da donese pravdu. Jer, ako su srpski vojnici brutalno pretukli svog saborca samo zato što im se moglo to nije isto kao ako su to učinili zato što je jedan od njih psihopata, a ostali poslušnici. A u nekoj trećoj varijanti tek ne bi bilo isto da je neki od njih od ranije imao neki "bif" sa Markom ili kakvu recentnu "nepravdu" u privatnom životu... Ja ne mogu da prihvatim da se zločin "jednostavno samo desio" i da je to polazna osnova za sve ostalo. Jer upravo zato i sve ostalo tako i izgleda- kao niz dramskih situacija koje samo treba da iznesu određene edukativne poruke.
Mislim i da neki od glavnih glumaca nisu naročito mnogo postigli. Berček koji igra Markovog oca predvidljivo je namršten i ne baš obuzet namerom da autentično dočara svog junaka, Glogovac, kao što rekoh, radi isto što i pre samo bez pivske flaše u ruci (obrij se, kralju!), dok možda najbolja (mlada?) srpska glumica, Hristina Popović, svoj deo posla iz sveg srca odrađuje kroz besmisleni niz scena u kojima se od nje tražilo samo da rida i jeca. S druge strane mislim da su Leon Lucev (Haris) i Nikola Rakočević (sin zločinca) potrudili da svojim likovima podare malo "živosti" van njihove puke definisanosti odnosom prema žrtvi odnosno zločinu.
Nakon tri filma kojima je "podobno" polemisao sa modernom srpskom istorijom i/ili njenom realnošću trudeći se, možda i neplanirano, da udovolji festivalskim starkeljama i NGO fondovima koji, dok god mogu, finansiraju sve što će održati permanentni status quo, čini mi se da bi Srdan Golubović postigao i lični i umetnički brejktru ako bi se prihvatio nečega što neće (šatro) provocirati publiku, već narečene kešodavce. Krugovi zbog toga ostaju podoban festivalski film koji će svoju publiku zamisliti nad svojom (anti-)ratnom teskobom, ali bojim se da iz formulaičnosti tog odnosa neće proizaći ništa više od tek primetnog, odobravajućeg klimanja glavom. Ljudi koji će u toj postavci imati "problem" sa ovim filmom i koje bi on možda trebalo da opasulji imaće ga sa njim i pre gledanja. I verovatno ga neće ni gledati.
Ja sam imao nakon.
SELEKTAH: 1/ 10
Nadam se da će se sve što će ovde biti izrečeno pripisati samo i isključivo mom sudo o filmu, a da iz toga niko neće nepotrebno iščitavati moje eventualne sudove o ratu u Bosni (koji jeste centralna okosnica ovog filma) ili bilo kakve druge (političke) stavove.
Drugim rečima, nadam se da ćete me razumeti kada kažem da ovom filmu fali jednino "silovana Muslimanka" da štiklira sve klišee "angažovanog" "festivalskog" "filma".
To što je ovaj film snimljen prema istinitom događaju mene ne sprečava da ovom prilikom izrazim iskreno divljenje prema činu srpskog (para?)vojnika, odnosno gnušanje prema njemu prethodećim i potonjim činovima njegovih saboraca, ali i da pomislim kako ovo sigurno nije film kakav je taj čin zaslužio.
Ako ne želite da vam spojlerišem, preskočite par sledećih rečenica.
Vuk Kostić igra vojnika Marka koji s fronta dolazi u Trebinje na kratko odsustvo. Dok sedi u kafani sa svojim drugarem Nebojšom (Nebojša Glogovac) (ovom prilikom preskočiću kritičkije zadržavanje na "redovnom" momentu "igranja basketa" u srpskom post-Dejtonovskom filmu) Marko vidi da tri srpska vojnika sve brutalnije maltretiraju muslimanskog radnika iz kioska, Harisa. On prilazi i pokušava da na miran način prekine nasilje. Dok svi ostali oko njega stoje. I gledaju. Tu u malom imate Srdanovu metaforu za "rat u Bosni" i u tom trenutku scena se prekida, a film nastavlja sa prikazivanjem događaja dvanaest godina kasnije. Kako se "u budućnosti" ne pojavljuje Marko, lako je pogoditi šta se sa njim desilo. I dok se ja nadam da nam to ni neće biti prikazano, jer u tom "znanom neznanju" se krije još bolja metafora "rata u Bosni" (bez obzira na nacionalnost žrtve), Srdanu je, iz nekog razloga, bitno da nam to pokaže i on na kraju filma, zapravo, reprizira "nemile događaje", samo na drugoj žrtvi. Neko bi u tome mogao da prepozna nevešt pokušaj "izjednačavanja" svih žrtava u ratu u Bosni, ali taj teren nije moj za diskusiju.
Ako je film, kao što rekoh, baziran na istinitom događaju, i ako se taj istiniti događaj odnosi samo na herojski čin vojnika Marka, onda je sve ostalo neverovatna, hladna, kalkulativna i providna konstrukcija koja računa sa očekivanjima festivalskih selektora i sve nižim očekivanjima prosečne festivalske publike. Događaj je, inače, objašnjen i reinterpretiran kroz metaforu Markovog oca da i "kamen kad baciš u vodu on pravi krugove", pa tako i žrtva njegovog sina mora nečemu da služi ili ostavi neki trag. Film je, rekao bih, o tim tragovima. Pardon, krugovima. Onog trenutka kada upoznamo sve junake filma- Markovu devojku, Markovog oca, Nebojšu, sina jednog od tri zločinca, zatim jednog od zločinaca i Harisa- jasno je kako će ići konstruktivna mehanika- žrtva će morati da dokaže da je bila vredna žrtvovanja, zločinac će morati da bude kažnjen spoznajom svoje krivice, a žrtva će morati da se izdigne iznad svog bola i pokaže da ima snage za oproštaj. I nijedan od ovih mehanizama, koji je ustrojio tooooliko filmova, nije nam nepoznat i neočekivan. Neprijatna je i predvidljiva samo Golubovićeva matematička egzekucija.
Ne znam da li je iko očekivao da Markov otac na kraju neće postati "očinska figura" sinu pokojnog ubice svog sina, ali kada u jednoj od poslednjih scena on i verbalizuje to "usvajanje" na prigušenu radost "novog sina", to je u isto vreme i nepotrebno i nepodnošljivo. Isto važi i za neizvesnost lažne moralne dileme da li će lekar Nebojša operisati, i to uspešno, jednog od Markovih ubica, nakon što ovaj jedva preživi saobraćajnu nesreću. Goluboviću u egzekuciji ove priče možemo da zahvalimo samo što nije dopustio da Glogovac još jedan sudar sa nemilom realnošću preživi u društvu sa pivom sponzora filma. Najdalje se u trasiranju pomenutih klišea otišlo sa Harisom, koji u belom svetu (Nemačkoj) pomaže Markovoj devojci da sa sinom pobegne od muža (kriminalnca? psihopate? ratnog zločinca?) koji želi da joj "otme dete". Haris, iako nema gde nego da pomogne, u isto vreme jeste čestit i dobar čovek koji pomaže (i) drugima i time zapravo dokazuje da je Markova žrtva imala smisla. Ali u Harisu nema pravog, ljudskog loma, iako su njegova porodica i njegova deca direktno ugroženi njegovom odlukom. Nemoguće je da u tako kompleksnm sklopu stvari Haris završi samo kao pošteni "vraćač duga".
U sve tri postavke, imate banalni momenat "ribildovanja vere" u ljude, život... (vi dopišite) kroz tri nova žrtvovanja. Zločincev sin "žrtvuje se" da pridobije poverenje i naklonost Markovog oca. A sve je to ilustrovano kroz simbolično zidanje crkve koju na nekom brdu iznad Trebinja ovaj podiže Marku, valjda kao jedini mogući oblik sećanja na srpskog, pravoslavnog vojnika koji jedan otac može da da. Nebojša žrtvuje svoj ponos, čast i pravo na osvetu pristajanjem da da sve od stručnog sebe da spase zločinca. I za to biva nagrađen spoznajom da je čitav taj čin zapravo poslužio da on shvati da kada je trebalo on ništa nije učinio da spase Marka. A Golubović nije ni pokušao da objasni odnos između Nebojše i Markovog oca koji bi morao biti makar hladan, jer, realno, Nebojša je bio jedini koji je mogao da pomogne Marku, i od koga se tako nešto moglo očekivati. Konačno, Haris dovodi u opasnost svoju porodicu i sebe stajući na put gnevnom i opasnom mužu. Neko bi, opet, iz njegovog ponovnog završavanja pod srpskom cokulom mogao iščitati i mnogo više, ako hoće.
Sve te linije priče i poente koje prave deluju previše edukativno, a premalo proizlaze iz ljudskih mana i slabosti koje su ih tu dovele. Previše mehanički i previše "očekivano" one od "običnih ljudi" prave "male heroje" koji bi trebalo da nam posluže kao uzori. U nekoj varijanti, svaka od ovih priča trebalo bi da bude dva sata dug film da bi na najbolji način sprovela svoju nameru. Ovako, put je previše kratak i svi prikazani potezi u funkciji su namere koja treba da se izrekne, a ne filmskog tkiva koje nezavisno pulsira životom u tim segmentima. Ako ste gledali Inarrituov Babel tamo imate manje-više sličnu priču, nešto elokventnije izvedenu, ali sa istom usiljenom poentom. Ne sporim da neko možda voli da sve bude tako. Baš kao što poslednja scena filma, flešbek na to šta se desilo Marku, Goluboviću služi samo da fundira svoju konstrukciju jednom "raskošnom" metaforom rata u Bosni- malo učesnika, mnogo posmatrača, umesto da nas prepusti sopstvenim "naslućivanjima", sa znatno boljim filmskim efektom. Tako i sve ostalo pre toga služi samo kao ilustracija šta bi sad mi morali iskreno i odgovorno da uradimo na bazi prethodno "dogovorenih predstava" o stvarima koje su se desile.
A najbitnija stvar u ovom filmu jeste zašto su zločinci počinili zločin. A preko nje se samo prešlo, čak i u priči o suđenju koje je trebalo da donese pravdu. Jer, ako su srpski vojnici brutalno pretukli svog saborca samo zato što im se moglo to nije isto kao ako su to učinili zato što je jedan od njih psihopata, a ostali poslušnici. A u nekoj trećoj varijanti tek ne bi bilo isto da je neki od njih od ranije imao neki "bif" sa Markom ili kakvu recentnu "nepravdu" u privatnom životu... Ja ne mogu da prihvatim da se zločin "jednostavno samo desio" i da je to polazna osnova za sve ostalo. Jer upravo zato i sve ostalo tako i izgleda- kao niz dramskih situacija koje samo treba da iznesu određene edukativne poruke.
Mislim i da neki od glavnih glumaca nisu naročito mnogo postigli. Berček koji igra Markovog oca predvidljivo je namršten i ne baš obuzet namerom da autentično dočara svog junaka, Glogovac, kao što rekoh, radi isto što i pre samo bez pivske flaše u ruci (obrij se, kralju!), dok možda najbolja (mlada?) srpska glumica, Hristina Popović, svoj deo posla iz sveg srca odrađuje kroz besmisleni niz scena u kojima se od nje tražilo samo da rida i jeca. S druge strane mislim da su Leon Lucev (Haris) i Nikola Rakočević (sin zločinca) potrudili da svojim likovima podare malo "živosti" van njihove puke definisanosti odnosom prema žrtvi odnosno zločinu.
Nakon tri filma kojima je "podobno" polemisao sa modernom srpskom istorijom i/ili njenom realnošću trudeći se, možda i neplanirano, da udovolji festivalskim starkeljama i NGO fondovima koji, dok god mogu, finansiraju sve što će održati permanentni status quo, čini mi se da bi Srdan Golubović postigao i lični i umetnički brejktru ako bi se prihvatio nečega što neće (šatro) provocirati publiku, već narečene kešodavce. Krugovi zbog toga ostaju podoban festivalski film koji će svoju publiku zamisliti nad svojom (anti-)ratnom teskobom, ali bojim se da iz formulaičnosti tog odnosa neće proizaći ništa više od tek primetnog, odobravajućeg klimanja glavom. Ljudi koji će u toj postavci imati "problem" sa ovim filmom i koje bi on možda trebalo da opasulji imaće ga sa njim i pre gledanja. I verovatno ga neće ni gledati.
Ja sam imao nakon.
SELEKTAH: 1/ 10
"Neko bi, opet, iz njegovog ponovnog završavanja pod srpskom cokulom mogao iščitati i mnogo više, ako hoće." Alal vera! Čovek i nepolitički stav. Kad ga ti sa soli u glavi ovakvog imaš i konstantno provlačiš kako ga neće imati zadnje dno od društva? Dozovi se, nečoveče. Ne ide to tako. Možeš milion filmova pogledati, ali, očito iz njih ništa nećeš naučiti. Ovde ne pišem samo i jedino o Krugovima. Zaboli me za njih. Tvoj mentalni sklop je horor živi. Kakav će onda imati nejač takvih "intelektualaca"? Hoćeš meni za ljubav sesti, evo tri dana nakon smrti Mendele, pogledati Schindlerovu listu pa doneti sud o tom filmu. Baš me zanima kakav će biti. Predrasude sve više imaju smisla pa kad neko za Novu godinu ode u Krakow, a na Staru poseti Auschhwitz, pa u krug logora uđu tri autobusa mladih iz Srbije, neko (sličan onom tvom nekom iz prve rečenice ovog komentara) vikne: "Evo, došli na praksu!", nije se više smejati već očito plakati zbog izrečene istine i stavova roditelja te nejači.
ReplyDeleteuprkos trudu, ja nemam pojma šta si ti hteo da (mi) kažeš.
Deletemožda bi me i zanimalo da nismo ostali na pametnoj anonimnosti (i "nadčovek" bi bilo dovoljno).
ali jedno si u pravu. moj mentalni sklop je horor. BU!
"Neko bi, opet, iz njegovog ponovnog završavanja pod srpskom cokulom mogao iščitati i mnogo više, ako hoće." Šta bi ovo trebalo značiti? U kontekstu teksta, nikakav problem.
ReplyDeletea-ha...
Deletene znam šta to znači, ali ako reditelj na početku filma pokaže kako su srpski (para)vojnici šutirali i cokulama gazili muslimana, a potom sat vremena kasnije odnosno dvanaest godina kasnije isti taj musliman biva izložen istom takvom nasilju, sve sa gaženjem cokulom po glavi, od strane istog takvog jednog srpskog nasilnika, ja ne mogu, a da te dve stvari ne povežem, i prepustim vama da ih tumačite kako vi hoćete. i taman toliko sam uradio. čovečno ili nečovečno, ne znam.
Da, ali kvotana rečenica ide i korak dalje. U biti, ti znaš šta misliš, ali sad ne želiš iznositi mišljenje. I to je u redu, ali je u kontri s početkom teksta u kojem kao pišeš "ne bih o politici" ili nešto slično. Nadam se da je sad jasniji i moj prvi komentar. Ako nije, mogu ga pojasniti, nije problem, mada to ne zaslužuješ.
ReplyDeleteda, "kvotana" rečenica ide i dalje. baš u ovom smeru u kome sam rekao. dakle time što kažem da bi "neko mogao iščitati i mnogo više" ja impliciram da su dve slike ili pred nas stavljene namerno tako ili neoprezno slučajno, te su podložne različitim interpretacijama, od kojih neke, slutim, mogu biti i nelepe (da ostanemo u skladu sa nečovečnim).
Deletei dalje mi nije jasan tvoj komentar, kao ni šta ti meni zapravo prebacuješ. ako misliš da drugima jeste, ne moraš da se cimaš. koncept zasluživanja mi je stran. jer ja govorim i pišem šta mislim (pred) svima.
Svašta sam nešto napisao, ali kliknuh na krivo dugme i ode sve bestraga. Uglavnom, papa Franjo: "Užasavam se intelektualaca koji nemaju talenta i etičara koji u sebi nemaju dobrote". Ta slutnja je užasna i ona vodi ravno do dna, tj. poslednje rečenice mog prvog komentara. Napisati "mislite mojom glavom", biti intelektualac, a i (pa sve i) samo kroz slutnju navoditi na nečovečnost, to je ono o čemu pišem. Znači, ići i korak dalje od Franje - imati talenta za pisanje, biti, očito, intelektualac, a forsirati razmišljanja koja su zakopana negde u prvoj polovici 18. veka u normalnih ljudi u normalnom svetu. I zato: alal vera!
ReplyDeletene znam nijedno razmišljanje koje je zakopano u prvoj polovici 18.veka. pa čak i ono da je zemlja okrugla i da postoji duže od dve hiljade godina sledbenici papa franje pokušavaju da opovrgnu.
ReplyDeletenormalnih ljudi možda znam par (iako oni to ne misle za sebe), a normalan svet nisam video ni na televiziji.
i koliko god glup bio i dalje ne znam o kakvoj se nečovečnosti radi. ako neko u svoj film stavi dve slike i ja ih konstatujem i kažem neko bi mogao da ih pogrešno protumači u tačno kom koraku sam ja krenuo pogrešnim putem- u tom što sam to primetio ili u tome što sam ukazao da to što sam primetio stoji na klizavom kamenu.
možda vi samo imate prevelika očekivanja od mene. baš kao i moj otac kad auto ne radi kako treba.
''najbitnija stvar u ovom filmu jeste zašto su zločinci počinili zločin. A preko nje se samo prešlo''
ReplyDeletesvaka čast. Odavno mislim da nešto nije u redu sa Krugovima, i gotovo osjećam da mi je mentalni sklop horor koliko se razlikujem od ostalih koji su gledali film. U suštini, navodna humanost likova je jednodimenzionalna, kako Perica zamišlja posljedice jednog zločina. Štaviše, iz prve ruke znam da je sve sem ubistva potpuno izmišljeno.
Dakle, srpske filmadžije misle da ovako izgleda ljudskost, ovako apstraktno i klišeizirano to jest...
Inače, od filma koji se bazira na događaju u kontekstu ratnog stanja, međuetničke netrpeljivosti i zajebane istorije, mi nismo dobili ništa od toga. Pitanje preko kojeg se prešlo - zašto je počinjen zločin - traži odgovor u razlogu početka rata, razlogu etničkih podjela, kopanju po prošlosti. I to nismo dobili, jer je to preveliki zalogaj za reditelja.
Nažalost, promašena šansa i čista eksploatacija jedne osjetljive teme. Ne razumijem ponašanje drugih komentatora kad je jasno kao dan da je ovo urađeno suviše površno, da li zato što reditelj nije dovoljno široko obrazovan da obuhvati problematiku ili zato što je radio po provjerenom receptu silovanih muslimanki, ko će ga znati, ali očigledno je da je film mogao biti smješten i u Pirotu, jer su Trebinje, rat, vjerski i etnički konflikti ovdje sasvim nevažni.
Sasvim isti film bi dobili, samo malo drugačiji akcenat. Eventualno bi Bata Đoša bio hirurg.
"u tom što sam to primetio ili u tome što sam ukazao da to što sam primetio stoji na klizavom kamenu. možda vi samo imate prevelika očekivanja od mene." U obome, naravno. Kakva očekivanja želiš da imaju tvoja deca od tebe? Velika kao od strane oca ili ona u koja nas uveravaš da bismo trebali imati dok čitamo tvoje postove? Tj., ona u kontru s Dickensonovim. Koja budalaština! "Za dete ću biti najbolji, a ovamo, pa ne bih baš da dam čovečnost, već bih onako perfidno provodio zna se već šta.;)" To je taj mentalni sklop.
ReplyDeleteSve OK Zoon i sve ste u pravu. S pojašnjenjima i u kontekstu kritike filma (pa ako hoćete i filma samog, ali tad naglasite da promišljate u njegovom kontekstu, molim Vas) možete li Vi napisati kako iščitavate rečenicu: "Neko bi, opet, iz njegovog ponovnog završavanja pod srpskom cokulom mogao iščitati i mnogo više, ako hoće." Dakle, Vaše mišljenje, ne objektivizam. Hvala!
Iako realno nema potrebe da branim autora, odgovoriću samo zato što je zapažanje zanimljivo.
DeleteObjektivno gledano, ta rečenica može imati više značenja, a vi ste izabrali jedno, koje ste prvo smjestili na početak 18. vijeka, a onda ga pripisali Vujanoviću, kao da je to značenje baš on izabrao. Naglašavam - rečenica počinje riječima ''Neko bi''. Vi ste odlučili da to pročitate kao ''Vujanović bi'', iako to nigdje ne piše.
A čak i kad bi pisalo, opet se vraćamo na početak, da rečenica nema samo jedno značenje, niti sva značenja spadaju u prvu polovinu 18. vijeka.
evo npr nekoliko brzo navedenih značenja
1. Markova žrtva je nevažna, beznačajna, besmislena, jer ništa nije promjenila. Ljudskost je poražena, čovječanstvo moralno ne napreduje. Dobri ljudi i dalje stradaju, i dalje se nalaze pod cokulom. To npr nije desničarsko tumačenje rečenice, niti spada pod pre-prosvjetiteljsku misao.
2. Odmah nakon te rečenice u narednoj Vujanović spominje riječ ''edukativno'', i to je valjda dovoljna kritika, budući da npr Adornova estetička teorija didaktički pristup umjetnosti smatra poražavajućim za razvoj kritičke svijesti. Ako je poenta da će Haris zarad ''vraćanja dugova'' da djelimično pretrpi Markove batine, da ponovi istoriju, da simulira ono što se desilo njegovom spasiocu i time se iskupi za njegovu žrtvu - didaktika je poprilično retardirana.
Kao da se neki prvi utapao u rijeci, neki drugi ga spasio ali se udavio spašavajući. I onda jednog dana prvi dođe u priliku da nekog spasi, i udavi se spašavajući tog trećeg. Šta smo naučili, ništa, pošto ni drugi ništa nije naučio, sem da se vrti u krug (sic!). Nije naučio da se ne udavi.
Takva plastika nas vraća na prvo tumačenje, i postavlja pitanje da li takvu ljudskost vrijedi uopšte spašavati, ako ta ljudskost ne posjeduje sposobnost učenja, ako se ponavljaju silovane muslimanke koje se pokazuju nesposobnim za život. Ni ovo tumačenje ne spada u 18. vijek, jer čak i taj vijek je mnogo moralniji od moralisanja u Krugovima.
Možda neko treće ili četvrto tumačenje može da potpadne u neke nacionalističke okvire, i potpuno je besmisleno da vi toliko insistirate samo na tom nacionalističkom tumačenju (koje je u stvari najdosadnije i najjednoličnije), i povrh toga ga pripisujete Vujanoviću, iako, ponavljam, rečenica počinje sa ‘’Neko bi’‘.
Ja ne poznajem autora, možda ga vi poznajete pa znate da je mislio baš na neminovnost ponovnog klanja nevjernika, vječno naplative kamate duga u banci ‘’Tursko ropstvo’‘, ili neprestanog oranja drumova, ali ja niti vidim da je on baš na to ciljao niti da je to jedino tumačenje veze između Markove i Harisove žrtve.
Možda bi trebali da objasnite šta vi mislite o rečenici.
Mislim upravo to iz Vašeg pretposlednjeg paragrafa zbog:
DeleteБС је поздравио и наше другаре из Републике Српске. Када ја кажем Република Српска, ви кажете Србија. Када ја кажем Косово, ви кажете Србија, поручио је БС. Немам ништа против. Можда нам се само средства до циља разликују.
S linka ovde:
http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2012/04/28042012.html
Vidim kako je to tumačenje najdosadnije i najjednoličnije valjda zato što dolazi od svakud pa tako i u kritici u na početku koje je rečeno da nećemo o politici. I tu je bilo teško preko usta prevaliti da je lepo što je neko nekoga spasio, nego hajmo mi o didaktici, Heraklitu, reka nije uvek ista i tako to. Prelepa slutnja novih najdosadnijih i najjednoličnijih događanja u Bosni za nekih, jebate led, sad već tridesetak godina. Aproksimativno. Pomaže li se s takvim kao polubenignim kritikama, a ovamo ispod žita BS priča? Ne pomaže. Odmaže se, uči se ljude zlu. Da, zlu. Realno.
Evo i Neni dole jednolično i dosadno. Na primer.
Deletegospodine (i dalje nikakoimenovani),
Deletebojim se da diskusija sa vama može da traje još dugo, kao i da se ona sve manje sada tiče filma.
moja pisanja ovde nemaju pretenziju da ikome ili ičemu pomažu, ja pišem šta mislim. i kad sam pisao o koncertu sindikata i kad sam pisao o krugovima.
kao što vidite, vama je dato koliko hoćete prostora da o tome kažete šta mislite.
iskreno se nadam da ćete ovako rečito svraćati i kada vas se teme ne budu ticale (možda) ovako lično.
i da citiram moje omiljene flaming lips
Always there in our hearts, there is evil that wants out
ok, ne pratim rad BS-a pa me ispravite ako griješim: vi autora optužujete da je srpski radikal, i to činite sa pozicije Roze Luksemburg? Jer, koliko ja vidim, samo ekstremni ljevičar može ono gore tumačiti kao ekstremno desničarenje (i iz toga zaključiti da su srpske cokule u Njemačkoj baš zbog toga spomenute).
DeletePretpostavljam da pod ''zlom'' podrazumijevate apsolutno svaku ideju o nezavisnosti Republike Srpske? Pretpostavljam da je BS neko hiphop oličenje te ''koljačke'' ideje? Čisto radi poređenja, sličan stav je imao Vojislav Šešelj u slučaju nezavisnosti BiH 1992.
Iako su obe ideje u stvari sasvim legitimne. Naravno, ostaje pitanje ko bi kakva sredstva koristio, i koga bi povukao za sobom. Vi, pretpostavljam, smatrate da nijedna od tih ideja nije legitimna, ili da jedna jeste a druga nije? Jer to bi već bio 18. vijek, možda i 17.
opet bosna ...
ReplyDeleteFilm je smor.
ReplyDelete"Konačno, Haris dovodi u opasnost svoju porodicu i sebe stajući na put gnevnom i opasnom mužu. Neko bi, opet, iz njegovog ponovnog završavanja pod srpskom cokulom mogao iščitati i mnogo više, ako hoće."
ReplyDeleteajmo da vidimo šta sve može da se iščita - nemam pojma šta se dešava u filmu konkretno, tako da moja interpretacija filma neće uticati:
"Neko" je:
1. ja sam
2. neko Drugi
3. neko Drugi koji je u filmu video mnogo više nego ja
4. neko Drugi koji je u film učitao mnogo više nego ja
5. neko Drugi koji pripada festivalskom žiriju i/ili NGO sektoru
-a šta taj neko drugi može da zaključi?-
1. neki ljudi su večne žrtve
2. neki ljudi su večne žrtve zato što su ih NGOovi naučili tome
3. neki ljudi su večne žrtve zato što su u kontaktu sa srbima iz ovog ili ongo razloga
4. braniti nekoga od zločina vodi ka tome da ćeš se u nekom trenutku sukobiti sa srbima
5. srbi su večni zločinci
6. srbi su loši muževi
7. srbi nose cokule
8. loši muževi nose cokule
Nepoštovani Zoon, upravo tako to ide, banaliziranje do besvesti, ubacivanje Šešelja, kao fini momčići iz BS-a, nemojte tako, a ovamo - 200.000 mrtvih. I opet tako za trideset godina. Ekstremni levičar kakav i jesam za bilo kakvu ideju, a da ne govorim o konkretnom planu proveđenja iste, ne bih ubio 200.000 ljudi. A sad hajdete i ovo izrelativizujte.
ReplyDeleteOpravdavati se sa pop stihom:
Always there in our hearts, there is evil that wants out
Neprocenjivo. I sad jako je bitno što sam anoniman. Da nisam anoniman, onda bi moji stavovi bili relevantni. Uglavnom prema deci ću furati jedno, a prema ocu i "narodu" drugo. U kontru Lipsima:
“Zaslužuje prezir onaj koji jedno govori, a drugo skriva u srcu.”
-- Homer, Bog te pito kad p.n.e.
Mislim da za nekog koji samo bljuje klišee teško da možete meni da pripišete da banalizujem. U taj vaš salon izgleda ne dopiru neke osnovne informacije, pa ću vas ukratko uputiti, iako nije lako u par pasusa to učiniti.
DeletePrvo, u BiH je poginulo 96 hiljada ljudi a ne 200 hiljada. To malo šta znači jer svaki život je vrijedan, ali itekako znači kad se zna da je u Drugom svjetskom ratu na istom prostoru poginulo pola miliona. Pola miliona je spalo na 96 hiljada, je li relativizacija reći da je to popriličan napredak u bosanskom etničkom konfliktu? Pet puta manje su poklali razni četnici, mudžahedini i ustaše.
Evo vam konkretnog primjera: 6 članova moje familije je zaklano u WWII, 4 od strane Bošnjaka i 2 djevojke silovane i zaklane od strane Hrvata. U stvari, svih 6 je ubijeno od strane ustaša, pošto su istu uniformu nosili iako su se drugim bogovima molili.
S druge strane, u ovom ratu mi niko nije ubijen. Pomrli su od stresa, ove krize, svačega, ali zaklani nisu bili. Život mi nije savršen, i bio bih najzadovoljniji da i dalje živim u SFRJ, ali ja nisam odlučivao o tome.
Budući da sam svjestan gdje živim, što vi očigledno niste, itekako shvatam koliko je Republika Srpska zaštitila moju familiju od ponovnog klanja.
Naravno, iako mi je zaštitila goli život Srpska mi je dala malo šta drugo u političkom, ekonomskom, možda i kulturnom i psihološkom smislu, ali to je već neka druga tema. Ono što jedino morate da prelomite u sopstvenoj glavi jeste laž da Srpska ne štiti živote.
Ona to itekako čini, jer je umanjila i četničko klanje drugih naroda, kao i zločine nad Srbima. Nije nikakva relativizacija reći da je rat 1992-1995 bio benigniji od svjetskih ratova na ovom prostoru, kada smo imali i (pretežno, poput mog pradjeda, Srbima popunjene) koncentracione logore, i samim tim najmanje poguban etnički konflikt u Bosni što se XX vijeka tiče.
To su činjenice, a vi vidite šta ćete sa njima. Republika Srpska kao sredstvo da se obezbjedi sigurnost i mir je za sada najbolje rješenje u Bosni ikad. Daleko od savršenog, ali očigledno najbolje do sada. Vi hoćete bolje, hoću i ja, ali bolje nije bilo prije 1992. jer da jeste ne bi se ni klali međusobno.
Trenutno, i Srpska i Federacija su u procesu demilitarizacije, imaju vrlo malo vojnika i naoružanja, nema služenja vojnog roka, obe su pod nadzorom međunarodne zajednice itd itd... Da li će ostati zajedno ili ne je sasvim otvoreno pitanje, i jedino što ja vidim jeste da su bili zajedno stotinama godina i samo su se klali međusobno. Tako da ću ponoviti još jednom: nezavisnost Republike Srpske je sasvim legitimna, gotovo pacifistička ideja, imajući u vidu da zajednički život nije mnogo dobrog donio nikome.
Ja ne znam šta će biti u budućnosti, ali tvrditi, kao što vi činite, da je Srpska garancija za još jedno klanje je poprilična budalaština pošto su se prethodna klanja desila u Kraljevini Jugoslaviji i na ruševinama socijalističke Jugoslavije. Ekstrapolacija je besmislena jer Srpska nije nasljednik ni jedne ni druge od tih država. A BiH jeste.
Nadam se da sam vam utuvio nešto u tu ludu glavu.
"Ona to itekako čini, jer je umanjila i četničko klanje drugih naroda, kao i zločine nad Srbima."
ReplyDeleteZa trajanja Republike Srpske se ovo desilo:
http://www.travelobosnia.com/images/package/1364649501_3!!-!!srebrenica1.jpg
Vidim kako je smanjila klanja. Kao što se Slobodan služi pop citatima i ja ću:
If something has to change then it always does
You don't need this disease, not right now
Would you fall down
Evo i slika pride:
http://www.youtube.com/watch?v=HWAcw-861Sk
Direktno primenjivo na RS. I sad ćeš ti meni utuviti nešto u glavu? Napisati za nju da je luda!?!? Je li ti kriv sve i jedan Bošnjak ili Hrvat zato što su Ustaše ubile tvoje pretke? Ubili su ih neljudi, a ne Hrvati i Bošnjaci. Razumeš? To je početak sveg zla kod nas. Što si najjednostavniju logičku činjenicu konkretno ti i mislitemojojmglavom ne znate i ne možete utuviti u glavu.A da to utuvi neki seljak iz Čačka. Mission madafucking impossible!!! I ti ćeš, onda, nešto utuviti meni u glavu!?!?!? Najlakše je rušiti. Reći neka nismo dobili 45 miliona, ionako nama ne idu, nego BiH. I zbog razmišljanja kao što je tvoje će se novi krug zatvoriti za trideset godina. To je tako. Kako misliš da opstane tvorevina nastala na genocidu? U našem formatu zemalja nebitnih za glavne tokove političkih zbivanja? Pa je li nacistička Njemačka opstala? Kako će onda RS opstati? Po logici stvari ne može opstati. Nema za kifle. Realnost je da joj gro budžeta kao i ostaku BiH uplaćuje Sarajevo. Ukini to = ljudi će, ali bukvalno, umirati u RS-u od gladi. Najlakše je kakati! Biti kontra Bosne, ali i paralelno na njezinoj sisi. Hajde recite, evo možemo sami, nećemo Vaš budžet, finansijski ćemo sve sami završavati. Dodatno, EUnija. Svi u nju, a gdje će RS? Među azijske tigrove možda? Presmešno!
"i bio bih najzadovoljniji da i dalje živim u SFRJ, ali ja nisam odlučivao o tome."
ReplyDelete"imajući u vidu da zajednički život nije mnogo dobrog donio nikome."
O, Homere, ti mu budi na pomoći!:p
a ovo se desilo u Jugoslaviji
Deletehttp://www.srbel.net/wp-content/uploads/2012/07/logor-Jasenovac.jpg
i koliko vidim, Hvatska je član te EU
ja ovdje uopšte ne sporim zločine, mislim da sam bio više nego jasan da su četnici pobili više nesrba u Drugom svjetskom ratu nego devedesetih, što je svakom razumnom čovjeku bar donekle zadovoljavajući argument u slučaju Srebrenice.
Ali ne i vama, naravno, luda glava je to.
I kad već volite da izjednačavate Srebrenicu i Aušvic onda bi red bio da se suočite sa najnotornijom činjenicom (i realno, svakog koji tu činjenicu ne uvaži smatram klasičnim idiotom): Ako je Republika Srpska tvorevina nastala na genocidu onda je to zemlja na ex-yu prostoru koja je stvorena na najmanjem genocidu, budući da su na većem genocidu stvarane Hrvatska, Federacija, Slovenija, Srbija, a možda i Crna Gora (Makedonija je u čitavom dvadesetovijekovnom konfliktu nevažna).
I to baš tim redom
što se prizivanja Homera tiče, kao neko ko u familiji ima par miješanih brakova valjda sam pokazatelj da se vjerovalo u zajednički život, ali da (ispraviću onu vašu budalaštinu ''neljudi, a ne Hrvati i Bošnjaci'') neljudi među Hrvatima, Bošnjacima i Srbima jednostavno to ne dozvoljavaju
mi koji želimo mir među južnim Slovenima znamo da moramo da podignemo državne zidove među mongolskim elementima naših nacija, i tu nema ničeg spornog. Nacionalne države su sposobnije da zadrže svoje zločinačke elemente pod kontrolom, nego što je to neka multietnička tvorevina kao što je bila Jugoslavija.
MIslim, ja vam predočavam najosnovnije stvari iz društvene nauke, da se sad već pitam koja je vaša stručna oblast, jer ako je prismrdilo sociologiji to bi stvarno bilo žalosno. Iskreno mislim da ste ili sa nekog umjetničkog fakulteta, književnosti ili sa tehničkih nauka. Pošto o društvu nemate pojma.
P.S. Ako opet budete izvrtali moje riječi, ako se ponovo budete služili jeftinim doskočicama s Homerom, i posebno ako ne uzmete u obzir gore spomenutu najnotorniju činjenicu, ne očekujte nastavak diskusije.
Ništa ne izvrćem, pojasnite kako u istom komentaru imate:
ReplyDelete"i bio bih najzadovoljniji da i dalje živim u SFRJ, ali ja nisam odlučivao o tome."
i
"imajući u vidu da zajednički život nije mnogo dobrog donio nikome."
?
Dvije u potpunosti opozitne rečenice.
O 45 miliona i finansijskoj nezavisnosti ništa ne odgovori. najmanje ljudi ubieno u RS-u. PRESMIJEŠNO!!!!!!!!!!!!!!!! HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA!!!!
Gdje sam se ja bavio tvojim obrazovanjem pa da ti možeš i trebaš mojim?
Malo obrazovnog programa za kraj:
http://www.radiosarajevo.ba/novost/134918/Filip-David-Beogradom-setaju-potencijalni-ratni-zlocinci
prvo sam pojasnio, bio sam više nego jasan
Deletedrugo je besmisleno jer se nije pričalo o ekonomiji već o bezbjednosti
treće je nepostojanje odgovora na notornu činjenicu da su bošnjački ekstremisti u XX vijeku pobili više Srba nego četnici nesrpskog stanovništva, i samo u tom kontekstu se može posmatrati rrečenica Filipa Davida
četvrto je fascinantno prešaltavanje sa beogradske ekavice na sarajevsku ijekavicu, valjda smo sada otkrili da ovo nema veze sa liberalisanjem u krugu dvojke
Znači ipak nemam posla sa ekstremnim ljevičarom nego sa sarajevskim fundamentalistom
Pa ja ovdje otvorim dušu, napišem šta se mojoj familiji desilo, pričam o stradanjima moje porodice, i budem dočekan prvo sa ''Nepoštovani'' a onda sa ''HAHAHAHA''
Pozdravljam vas, potražite pomoć
A to sta se desilo familijama u Srebrenici, nikom ništa? Kada sam i gdje ja za tebe napisao da si četnik ili nacionalista. Bavim se korom problema koji nas stalno dovodi u koloplet odrona. Pa otkud tebi onda pravo da za mene kažeš da sam fundamentalista? Ukaže se fino na nelogičnost u razmišljanju, a šta ćemo onda: hajdemo čovjeka prvo napasti tako što ćemo reći da je lud, onda ćemo mu privezati da nije socilog već eventualno neki bedni inžinjer koji ne konta društvene tokove (kao, ne diraj mi profesiju, to je tako zeznuto, kakvi Einsteinovi kontovi, auuuuuuuuuuuuuu), a na kraju nazovi čovjeka fundamentalistom. Konkretno sam te pitao - baviš se ublehama. Opozitne misli, ha, ništa? Uostalom, nisam niti morao dalje, Slobo je priznao i sam da je malo zao, taman onako koliko je i Neni dosadno, a isto taman toliko i da nesrba u bosni za trideset godina strada ok, 75.000. Brojka sitnica, u odnosu na stradale Srbe u Drugom svjetskom ratu. Mislim, u kojem formatu, kao jedan sociolog, je l' te, moram pisati. Nije te HAHAHAHA dočekalo za tvoje stradale, ne pravi se blesav. Normalno da si nepoštovan kad formatiraš broj žrtava i gledaš ko je manje ili više patio. Vi potražite nasatavk obrazovanja u nekoj žkoli za pakaše u kojoj je ljude najnormalnije prozvati ludim, a uvrediti se kad neko napiše koje laži pišete. Dakle, vi se lečite u toj školici za pačiće male.
ReplyDeletekoju sam ja laž napisao?
DeletePa samo navedi više tu laž, jel to toliko teško za jednog inženjera?
Kako da ja raspravljam sa tobom kada ti tvrdiš da je ''opozitna misao'' da ja, ličnost od krvi i mesa koja među rodbinom ima i pripadnike drugih naroda u Bosni, dakle ja kao privatna ličnost shvatam da politiku apsolutno ne zanima šta ja privatno mislim? Da na političkom nivou ti narodi ubijaju jedni druge?
ne znaš najobičnije nivoe javno/privatno, političko/porodično, da razlikuješ, nego ''inženjerski'' dolaziš sa + i - polovima. Nisam ja baterija. JA bih bio najzadovoljniji da SFRJ postoji, ali ja nisam odlučivao o tome, politika je mene pregazila. Tebi je to nejasno? Normalno da onda moram da pitam za obrazovni background, jer to može biti nejasno samo umjetnicima i tehničarima.
i na kraju, iako sam jasno naveo da je više Bošnjaka stradalo u Drugom svjetskom ratu nego devedesetih, ti se i dalje ponašaš kao da je istorija u BiH počela prije trideset godina. Dakle, otprilike u isto vrijeme kao i mikročip.
Koji kurac, ozbiljno?
više mi je smor da objašnjavam da je 31 hiljadu Srba poginulo u zadnjem ratu, pa samim tim ne znam ni odakle ti 75.000 nesrba, ali opet, prije dva dana si pričao o 200 hiljada, još malo pa ćeš početi diferencijale da izvodiš
Bošnjaka je poginulo 55.000, a u WWII nekoliko puta više
Srba je poginula 31.000, u WWII 20 puta više
i jedni i drugi, i jedni i drugi, i jedni i drugi (je li opzitna misao ovo?), i jedni i drugi, čovječe, I JEDNI I DRUGI su manje stradali u posljednjem ratu, evo ponavljam to treći, i stvarno posljednji put, pošto vidim da ne vrijedi raspravljati
samo bi još valjalo da nastavimo i raspravljamo ko je počeo rat i slično....
Sve super, ali kako ti ne kontaš da ovdje nije tema koliko je Srba i Bošnjaka stradalo, već ona začetna misao po kojoj se ovdje mrzimo. Meni je problem zašto svakih pedeset godina stradamo. KONTAŠ? Možeš ti pisati to je tako, ali eno u Švedskoj i Norveškoj ne stradaju zbog ovog ili onog razloga već dvjesto godina. Ja ne mrzim, a na najvišoj razini užasno kad Slobodan kaže "pa šta, ja sam malo zao." Znači, on zna šta je problem, ali kao intelektualac na njemu neće i ne želi raditi. To je moja misao od samog početka i pokazala se tačnom. Počeo sam širiti za mene spornu rečenicu i nebitno da li nas je ona ili nešto deseto dovelo do zaključka da sam bio u pravu. Čovjek je na početku teksta rekao ne bih baš o politici, a onda napiše nešto tako strašno. I onda prizna da je, faktički, to mislio.
ReplyDeleteZnači, prosto pitanje, subjektivno odgovori:
"Bio bi najsretniji da si živio u Jugoslaviji" kako si uspio ukomponirati s "očito da zajednički život nije mnogo dobrog donio nikome."
Izvini, iz ove rečenice ispada da je jedno maksimalno 10% ljudi ("nije dobrog nikome" što znamo da je laž, pa čak i subjektivno gledajući) bilo zadovoljno životom u Jugoslaviji i među njima si bio i ti.
Jedino tako ova rečenica može proći. Da je opozitna, dobro, možda sam i ja pogriješio jer sam uzeo u obzir istinu, a ne laž iz zagrade pa rekao, ovdje definitivno nije nešto u redu! Ali dobro, hajde da vidimo jesi li bio među 10% ili je ova rećenica gore nesitinita. Vidiš, u oba slučaja pobjeđujem. Ali nije to bitno. Bitno je to strašno brojanje iza felera u glavi da se može brojati. Bitno je neuviđanje da ima država i naroda, mogu se odvajati, postajati nezavisni/e i tako dalje. Bosna to jednostavno ne može, jer čak i, na subjektivnoj razini ljudi onda svjesno ili podsvjesno osjete da nešto nije u redu. Kao da su bez ruke ili noge ostali. I evo, ja sad ovo pišem kao subjekt. Tebi je bilo lijepo u Jugoslaviji, a za RS sad kažeš da je super riješenje. Pa kako, bolan ne bio, ako je Bosna Jugoslavija u malom, ako je realno, RS nastala na organiziranom zločinu? Postoji neki balans u svemiru, jednostavno ne ide to tako. I mogu se uprezati Britanci, Francuzi i Rusi pomagati istočnoj strani u ovoj priči, ali na kraju, sve će biti EU i trebat će raditi za staviti djeci u usta komad panje. Hoće li to ići s mentalnim kontom 95% stanovništva: "Pa šta, ja sam malo prema Srbma, Hrvatima, Bošnjacima, gej osobama, psima, crncima, ženama, invalidima,,, zao"? Neće! Vidiš šta se dešava u Hrvatskoj s takvim kontom? E, o tome ja pišem. Je li lijepo od mene što sam nastavio s tobom pisati i nakon to si me nazvao luđakom, nipodištavao moje obrazovanje, a na kraju me i fundamentalistom nazvao? A ti veliki intelektualac? Ponavljam, lako je kakati i u fraze se zamatati. Možeš pisati sto puta kako imaš 15.000 nacija u familiji, ali satro si sve i jednu osim srpske kad napišeš da je RS super riješenje. Da ne pišem opet o Srebrenici. Tako je i moje žene prijateljica iz RS-a rekla za moju ženu da su super prijateljice, a ja njoj otvoreno kažem: "Sve je to lijepo i krasno, ali tvoj momak je u SNSD-u, znaš li ti koliko je puta Dodik pred izbore 2010. rekao da se u Srebrenici nije desio pokolj. Tri puta u sedam dana." "Pa nebitno to, mi smo mnogo toga rekle jedna drugoj u povjerenju." Aha. šta ima! Mislim, možemo li tako dalje? Ne možemo! Meni je jasno da je on to rekao zbog glasova, ali završit će on ovako ili onako iza rešetaka, ali naši kontovi gdje može i piškenje i kakenje nas ne mogu daleko dovesti, a ostat će, očito s nama. Dakle, već sad je sve izgubljeno. Konkretno juče, hodamo gradom, protesti za neubijanje cuka, na drugoj strani prolazimo pored kombija, dvije žene ubacuju dvoje cuka u isti kad će lik ispred nas, isto pješak: "Opet vi Balije, neki protesti nešto." One se počnu derati, izlijeće vozač kombija: "Šta si rekao! Šta si rekao!" E, tu nastaje pičkastost - mladac samo hladno nastavlja hodati. Zato sam pisao o Dodiku i 45 milijuna. Je li tako, mladac, jesi to rekao? Pa mladac, hajde se sad fino pobij. Došao si u Sarajevo, iznio svoj stav - trpi posljedice. A ne, evo petnaesta godina zbog daleko ponajviše moroštine iz RS-a trpimo svi. Odvojite se na jedno dvije godine, pomrite od gladi listom, pa ste natrag u EUniji s nama. Lako je kakati, hajde konkretno.
ReplyDeletedvoje su se tako smuvali
ReplyDeleteneki bi trebali da se otrijezne prije nego što počnu da pišu, jer prosto izgleda kao da je neki šizofreničar uzeo tastaturu u ruke
ReplyDeletenije vam jasno kako to SFRJ nije donijela dobro nikome? Pa zar se ne žalite da je RS genocidna tvorevina?
Pa ta ista RS je posljedica SFRJ. Građani SFRJ su je stvorili.
Dakle, Jugoslavija nije dobro donijela nikome, pa sa tim bi se vi trebali složiti više nego ja, ali šta ćete, alkohol i od inteligentnijih ljudi napravi svašta. Vi ozbiljno mislite u nekom retardiranom univerzumu da logički razdvojite jugoslovenski uzrok od rata koji je posljedica toga?
evo vam posljednje umotvorine, zašto u Švedskoj i Norveškoj više ne stradaju? Zato što su, pazite sad, obe postale nezavisne države odavno. Klali su se dok su bili pod istom krunom, naučite istoriju, historiju ili povijest. Kada su postali nezavisne države više se nisu klali.
Da li su umrli od gladi - koga briga? Nisu se klali. Čisto sumnjam da vi, koji ste na blogu počeli kao beogradski ekavac a postali bosančeros par dana kasnije, razumijete šta to znači.
Preporučio bih vam da počnete da brinete o sebi, a ne o tome šta građani RS imaju da jedu. Ugledajte se na Švedsku i Norvešku, nekad jednu državu a danas dvije nezavisne zemlje.
Samo pratite šta su Skandinavci radili, i naučite nešto. A vjerujte, u Švedskoj ne bi mogli da se toliko napijete
Četnici su je stvorili ne građani SFRJ, budalo! Tako što su pobili ljude. U kojim gradovima da nabrajam sve, hoćeš? Organizirano, podlo. Tako što su gajili četništvo generaciju cijelu, pa je prvi komšija skočio na prvog komšiju potpomognut četnicima iz Srbije.Je li Hrvatska oragnizirana napala samu sebe pa zauzela trećinu svoje teritorije. Jesu li Bošnjaci i Hrvati sami sebe napali pa u početku rata držali nad samim sobom 60% BiH, iz tog područja protjerali i sistematizirano ubijali sami sebe? Je li 1000 i nešto dana granatitrano Sarajevo ili Banja Luka pod obručem. Jeste sami smo se gađali čokoladama i bonbonama, konju jedan smrdljivi (ovo sve nakon: "lude glave", "fundamentaliste" "šizofreničara", "retarda" i "pijandure").
ReplyDeleteP.S. I brinem ja o sebi, ali ću jako malo u tome uspjeti zato što oko sebe imam takve demagoške morončine kao što ste Vi i pride seljačine s dna kace na sve strane.
u nekom čudnom smislu počinjete da pokazujete znake blage moždane aktivnosti, pa ću vam pomoći da to malo razradite
ReplyDeletedakle, kažete ''četnici su je stvorili''
neću uopšte da se bavim time da li je ta rečenica tačna
samo ću reći
da su četnici, ustaše i mudžahedini bili građani SFRJ
nisu ni Tuđman, ni Milošević ni Izetbegović došli iz neke dimenzije X već su stvoreni u SFRJ
šta je bio Šešelj nego Sarajlija, da nije s Marsa pao?
Izgleda da vama nije jasno ko je sve živio u toj SFRJ, da su živjeli ljudi poput mene ne bi se t država ni raspala
ako ste toliko neuki da shvatite da je SFRJ sama gajila zmije u svojim njedrima onda vam ne mogu pomoći