Austrijski, porodični
Na evropskom tlu (a možda i na svetskom) tri kinematografije bore se poslednjih godina najupornije za moje oči čarne: francuska, italijanska i austrijska. Trenutno Austrijanci vode. Najviše zahvaljujući Hanekeu, ove godine Ulrichu Seidlu, a od ovog filma barjak nosi i Markus Schleinzer.
Film Michael bavi se pedofilom Michaelom, službenikom u nekoj firmi za osiguranje, koji u podrumu svoje kuće drži desetogodišnjeg dečaka.
Ne znamo kako je dečak stigao tu, ali na osnovu Michaelovog neuspelog pokušaja da mu pridruži još jednog drugara da se naslutiti da je ovaj na prevaru namamljen do kola sa nekog dečijeg igrališta. Kroz monotone dane i božićne praznike Schleinzer pokazuje kako izgleda njihov suživot i uz rizik da me nazovete okrutno bezobraznim pravi film čiji bi podnaslov mogao da bude "muke i nepraktičnosti bivanja pedofilom". Možda je crni humor u očima posmatrača, ali upravo zato austrijski filmovi, barem što se mene tiče, najefektnije draže klitoris modernog doba (da, moderno doba je žena, now shut the fuck up!).
Glumac Michael Fuith tj njegov imenjak je foto-robot onoga kako bi, uz sav prezir i gađenje, zamislili jednog "prosečnog" pedofila- proćelav, sa naočarama, ljigav, "nikakav", mršav, "poput pacova". I on svog junaka igra sa dozom slasti koja je karakteristična samo za austrijske glumce u austrijskim filmovima. Odano.
Schleinzer nikada neće preći granicu neukusa i "uputiti nas" u najmračnije strane pedofilije. Sve one ostaće samo okrutno naslućene surovom izvesnošću onoga što sledi. Posebno je "gadna" scena kada Michael, sa nogom u gipsu (nakon što ga auto udari), leže na dečakov krevet da predahne, dok ovaj nešto sprema po sobi, i posmatrajući ga počinje da se uzbuđuje, uz "dizaleško-fudbalersko" čačkanje svog penisa... Potom poziva dečaka da dođe do kreveta. Rez.
Najveći deo filma bazira se na Michaelovom superdisciplinovanom trudu da sakrije "porodični život" koji se krije iza večito spuštenih roletni. On nikada ne zaboravlja mere zaštite. Rutina su-života sa dečakom ima elemente običnog, porodičnog života jedino što dečak spava u zaključanoj sobi i tata ponekad spava sa njim. Ali gledanje televizije "do devet!" ili proslava božićnih praznika su tu. Iako bi Michael voleo da od dečaka dobije i emocije, pored tela, on je uvek na večitoj i hladnoj distanci da to nikada neće biti moguće. I dečak ga mrzi, iz dna duše. Schleinzer to ne propušta da nam stavi do znanja u skoro svakoj prilici.
Seidlovski hladnu i hiper-realističku postavku u narativu lomi, ako mene pitate, jedino neverovatna okolnost dve saobraćajne nesreće koje stižu Michaela (bog ga baš ne voli) u relativno kratkom periodu koje nekako smanjuju efekat jedna drugoj. Dok je prva mogla da postane okosnica filma uz možda reversed-Misery zaplet, druga je previše mehanička i onim što donosi (po dečaka) zapravo kao da briše sve ono što se dešavalo (dečaku) pre toga. A obe idu u prilog onoj tezi da se radi o komičnom priručniku za pedofile koji ukazuje na moguće probleme "držanja dece u zatočeništvu".
Kraj je okrutan. U ostalom videli ste šta se desilo mački...
SELEKTAH: 8minus/ 10
Na evropskom tlu (a možda i na svetskom) tri kinematografije bore se poslednjih godina najupornije za moje oči čarne: francuska, italijanska i austrijska. Trenutno Austrijanci vode. Najviše zahvaljujući Hanekeu, ove godine Ulrichu Seidlu, a od ovog filma barjak nosi i Markus Schleinzer.
Film Michael bavi se pedofilom Michaelom, službenikom u nekoj firmi za osiguranje, koji u podrumu svoje kuće drži desetogodišnjeg dečaka.
Ne znamo kako je dečak stigao tu, ali na osnovu Michaelovog neuspelog pokušaja da mu pridruži još jednog drugara da se naslutiti da je ovaj na prevaru namamljen do kola sa nekog dečijeg igrališta. Kroz monotone dane i božićne praznike Schleinzer pokazuje kako izgleda njihov suživot i uz rizik da me nazovete okrutno bezobraznim pravi film čiji bi podnaslov mogao da bude "muke i nepraktičnosti bivanja pedofilom". Možda je crni humor u očima posmatrača, ali upravo zato austrijski filmovi, barem što se mene tiče, najefektnije draže klitoris modernog doba (da, moderno doba je žena, now shut the fuck up!).
Glumac Michael Fuith tj njegov imenjak je foto-robot onoga kako bi, uz sav prezir i gađenje, zamislili jednog "prosečnog" pedofila- proćelav, sa naočarama, ljigav, "nikakav", mršav, "poput pacova". I on svog junaka igra sa dozom slasti koja je karakteristična samo za austrijske glumce u austrijskim filmovima. Odano.
Schleinzer nikada neće preći granicu neukusa i "uputiti nas" u najmračnije strane pedofilije. Sve one ostaće samo okrutno naslućene surovom izvesnošću onoga što sledi. Posebno je "gadna" scena kada Michael, sa nogom u gipsu (nakon što ga auto udari), leže na dečakov krevet da predahne, dok ovaj nešto sprema po sobi, i posmatrajući ga počinje da se uzbuđuje, uz "dizaleško-fudbalersko" čačkanje svog penisa... Potom poziva dečaka da dođe do kreveta. Rez.
Najveći deo filma bazira se na Michaelovom superdisciplinovanom trudu da sakrije "porodični život" koji se krije iza večito spuštenih roletni. On nikada ne zaboravlja mere zaštite. Rutina su-života sa dečakom ima elemente običnog, porodičnog života jedino što dečak spava u zaključanoj sobi i tata ponekad spava sa njim. Ali gledanje televizije "do devet!" ili proslava božićnih praznika su tu. Iako bi Michael voleo da od dečaka dobije i emocije, pored tela, on je uvek na večitoj i hladnoj distanci da to nikada neće biti moguće. I dečak ga mrzi, iz dna duše. Schleinzer to ne propušta da nam stavi do znanja u skoro svakoj prilici.
Seidlovski hladnu i hiper-realističku postavku u narativu lomi, ako mene pitate, jedino neverovatna okolnost dve saobraćajne nesreće koje stižu Michaela (bog ga baš ne voli) u relativno kratkom periodu koje nekako smanjuju efekat jedna drugoj. Dok je prva mogla da postane okosnica filma uz možda reversed-Misery zaplet, druga je previše mehanička i onim što donosi (po dečaka) zapravo kao da briše sve ono što se dešavalo (dečaku) pre toga. A obe idu u prilog onoj tezi da se radi o komičnom priručniku za pedofile koji ukazuje na moguće probleme "držanja dece u zatočeništvu".
Kraj je okrutan. U ostalom videli ste šta se desilo mački...
SELEKTAH: 8minus/ 10
No comments:
Post a Comment