ŠTA SAM GLEDAO ZA VREME PRAZNIKA (DEO DRUGI)

OZ THE GREAT AND POWERFUL (r. Sam Spiderman Raimi)

Teško mi je da poverujem da se jedan pametan i obrazovan reditelj poput Raimija upustio u ovako pravolinijsko postmoderno remodelovanje priče o čarobnjaku iz Oza. Zapravo, Oz je pozicioniran kao prikvel cele priče koji objašnjava kako je Oz stigao u Oz i postao njihov čarobnjak. Ali suštinski to je manje više pričanje iste priče kao u originalu, samo iz "muške" vizure. Lavovi, majmuni, strašila i ostali lukavo su epizodno podmenuti ili preobučeni, ali osnovnoj priči o uprestoličenju Oza manjka nepredvidljivosti, pa čak i za nivo moderne dečije bajke kako je Raimi, verovatno, zamislio svoj film. I sad kad pišem, jasno mi je da je postavka pametna i vrlo promišljeno osmišljena, ali čini mi se da ova vrsta postmodernog poigravanja čak i kada je ovako vrhunski sprovedena ne poseduje dovoljno privlačnosti u odnosu i na čak prosečniji original. Trebalo je ovde više razbucavanja, možda kao u Burtonovoj Alice in Wonderland, možda još i više.
SELEKTAH: 4/ 10


OBLIVION (r. Joseph TRON: Legacy Kosinski)

Tom Cruise nastavlja svoju odiseju svemirom započetu sa Legend odnosno Minority Report (kako vam drago). Ovaj put, pajsad!, on igra čuvara mašina koje na demoliranoj planeti Zemlji prerađuju okeansku vodu u gorivo koje će pokrenuti letilice sa preživelim življem ka pogodnijim staništima. On ih čuva od napada "vanzemaljaca" koji su napali i ruinirali Zemlju u želji da je učine svojom novom domovinom. Njegovo jedino društvo je njegova partnerka (i u krevetu i na zadatku), Victorija, koja naviguje njegove kretnje po planeti, a sve to supervizuje iz centrale, u kojoj se živalj nalazi, Melissa Leo u formatu nekog crno-belog Max Hedrooma. Film impresionira scenografijom, dok emocije trgaju prizori usamljenog ratnika i pregažene planete. Ali kad iz tog megaminimalizma izađemo u zaplete i obrte sve manje-više postaje epizoda Terra Nove (minus dinosaurusi) sa neočekivano patetičnim ishodima. Olga Kurylenko svojim barbikastim potencijalom još više pojačava emocionalnu anemičnost dešavanja.
SELEKTAH: 5minusminus/ 10



CARRIE (r. Kimberly Boys Don't Cry Peirce)

Moram da prizaznam da sam od autorke sa tako jasnim društveno-angažovanim agendama (džender u Boys Don't Cry i anti-rat u Stop-Loss) očekivao da će ovu, očiglednu, tezgu pokušati da pretvori u nešto dramskije i prvokativnije u odnosu na remekdelični De Palmin uradak. Kako nisam čitao Kingov roman, ja ne znam kako izgleda osnov, ali Peirceova je rezonovala komercijalno i pokušala da u Carrie udahne nešto od popularnog trenda (er to pleonazam?) tinejdžerskog superherojstva, kakav je recimo demonstriran u Chronicles ili "ružnijoj" polovini Twilight sage, koji Carrie tretira kao tinejdžerku u kojoj se pored žene budi i superheroina naoružana telepatskim moćima. Nažalost, Chloe Moretz se još jednom ispostavlja kao loš materijal za obradu i njen polugrbavi, stidljivi, dežmekasti "look" ne uspeva da autentično dočara tinejdžerku koja iz jedne krajnosti za par dana prelazi u drugu. Iako je Peirce baš to pokušala. S druge strane Julianne Moore je overdozirala posvećenošću ulozi, ali, baš kao ni De Palma, ni Peirceova nije previše zainteresovana za to što je "mama, ipak, bila u pravu". Akcione sekvence prate estetiku postavljenu u Chronicles, ali neiskustvo Peirceove u tom segmentu žanra rezultira bednim CGI-ajem i estetski nedovoljno ujednačenim pristupom u kome neke scene vrve efektnim, ali ničim opravdanim fetišizovanjem stradanja "zlih" junaka.
SELEKTAH: 5minusminus/ 10

AFTER EARTH (r. M. Night Sixth Sense Shyamalan)

Postavljen kao ultimativni letnji blokbaster koji na jednom mestu udružuje nekadašnjeg letnjeg šampiona (Willa Smitha) sa njegovim naslednikom i budućim pretendentom na tu titulu (njegovim sinom Jadenom Smithom), After Earth je završio kao mega-promašaj koji je na dno verovatno povukao i blokbasterovsku karijeru Night Shyamalana kome se ta pozicija tresla još od sumnjivo uspešnog The Last Airbendera. Film je inače rađen prema ideji Willa Smitha i bavi se post-apokaliptičnim dobom u kome su ljudi odavno emigrirali sa Zemlje i žive negde drugde gde je jedina opasnost koja ih progoni vanzemaljska vrsta koja na njih pušta svoja slepa čudovišta urse. Will Smith igra najuspešnijeg rendžera koji je u borbi protiv njih patentirao tzv "duholiki" pristup, lišen lučenja feromona straha, koji ova čudovišta bez problema namirišu. Međutim, film se ne bavi tim, već avanturom kroz koju otac i sin prolaze kad im se brod kojim lete svemirom neplanirano sruši na planetu Zemlju, na kojoj "neke nove vrste" vode kolo, ali i zarobljena ursa koja je uspela da preživi pad broda. Linearno ostvarivanje zadatka predvidljivo je čačkano sitnim opasnostima i još predvidljivije kulminira u "inagurisavajućem" obračunu sina Kitaija sa ursom. Ništa od uobičajenih "šajlamanovskih" momenata ne postoji u filmu sem možda melodramske normalizacije odnosa među likovima. Nije uvredljivo.
SELEKTAH. 5minus/ 10




AMERICAN HUSTLE (r. David The Fighter O. Russell)

Ispostavlja se da je Soderberghov Ocean's Eleven bio daleko uticajniji nego što se isprva mislilo. Kemp ton koji je on (re-?)patentirao ovim ostvarenjem sa meta-poigravanjima sa Holivudom i "all-star" ekipom deluju kao templejt koji su preuzeli razni autori u želji da se prave pametnim. Affleckov Argo je jedan od tih post-Oceans filmova, a ni American Hustle nije daleko od toga. Izveštavanjem da je njegov film baziran na događajima koji su se "možda dogodili", a potom (na kraju filma) rušenjem te postavke informacijom da je "sve izmišljeno" Russell zapravo pokazuje da ni sam ne zna šta bi (sa svojim filmom). Priča o dvoje prevaranata koji se predstavljaju kao iskusni investitori sa "vezama u Engleskoj" koje umesto da ih uhapsi angažuje FBI za hvatanje krupne čikaške zverke sve vreme je na granici sprdanja sa samom sobom tj auto-parodičnosti. Ono što mu je uspelo sa The Fighter i nešto slabije sa Silver Lining Playbook ovde je pretvoreno u manir u kome su odnosi među likovima rutinski i nevešto zakamuflirani bizarnim situacijama. Jennifer Lawrence je bolja nego u SLP, ali dobija daleko manje mesta, Christian Bale se svojski potrudio, a Bradley Cooper bi trebalo da prestane da veruje da je Bradley Cooper glumac sa mnogo talenta. Proizvedeni film jeste zabavniji od Argo, prosto jer je Russell daleko zabavniji tip, ali pokazuje (jednog od mojih omiljenih) autora kako umesto da sebi postavlja nove izazove zapravo šlajfuje u mestu zadovoljan kao dete u blatu.
SELEKTAH: 5minus / 10




PACIFIC RIM (r. Guillermo Blade II Del Toro)

Od svih blokbastera koje smo istrebili tokom fastfud praznika Pacific Rim izgledao je ubedljivo najimpresivnije. Govorim o CGI. Mega roboti protiv morskih mega nemani šibali su se kao da stvarno postoje u priobalju Pacifika. Iako Del Torov film pati od toga kome je zapravo namenjen tj od pogrešne pretpostavke da je namenjen deci, ovo je impresivan Top Gun samo drugim sredstvima. Bez izlizanih arhetipova (brat strada na zadatku, komandantova poslednja misija, heroj-početnik...) smo mogli i za njih Del Tora treba najviše kriviti, jer sitne izmene na tom polju ne bi mnogo promenile (svi smo ionako tu dok čekamo na Transformers 4), ali bi filmu dali sofisticiraniji ukus, i verovatno bi kod mnogih (ne znam zašto) ispunili očekivanja koja imaju od ovog autora. Međutim, kada roboti krenu da gaze po okeanu ili iz njega na ulice Hong Konga izlete džinovske nemani ovo je film koji opravdava sve investicije u sve ekstra inče koje ste dobili od svog TV-a. Siguran sam da je u bioskopu još bolje. Nije mi bilo dosadno, majke mi.
SELEKTAH: 8minus/ 10

LONE SURVIVOR (r. Peter Friday Night Lights Berg)

(Ovo sam već tvitovao) Ako zamislimo da je Friday Night Lights bio Bergov Big Wednesday, onda je Lone Survivor njegov Deer Hunter. Nadam se da vam ove paralele nešto govore. Kada je film počeo, sa Explosions In The Sky preko suncem protkanih decentriranih kadrova, malo sam se prepao da bi Lone Survivor previše mogao da bude FNL samo na ratnom terenu, ali ono što sledi je iz-minuta-u-minut prikazana borba i stradanje četiri američka vojnika u nekoj avganistanskoj vukojebini gde ionako nisu imali šta da traže. Baziran na memoarima "preživelog" (hebiga kako je to spojler?!) Lone Survivor po prvi put pokazuje ne rat, nego ratovanje Amera na Bliskom istoku. Rolingstonovski pristup (koji je krasio Apocalypse Now i Generation Kill) ovde je nakon ekspozicije junaka brutalno satrt efektnim prikazom kako u ratu nema ničeg zabavnog niti za zajebavanje. Odnosno kako "kad već ratujemo..." rat treba da krasi srce u junaka i čojstvo, jer samo to će garantovati uzajamno poštovanje među protivnicima. (I ovo sam već tvitovao) OK, na kraju filma Lone Survivor malo postane Rambo 2, ali to ne kvari utisak da se Berg nakon nesrećnog Battleship, za razliku od Amerike, zapitao kako rat stvarno izgleda.
SELEKTAH: 8/ 10