Bio sam toliko umoran, toliko lenj i toliko raspoložen samo za konzumaciju sadržaja da mi se nije trošio ni minut vremena na bilo kakvu preradu materijala. Zato svi praznični filmovi, o kojima bih inače raspisao "šlajfnu" recenzije, stižu u kompilatorskoj, attention-friendly verziji
Filmovi su poređani od najgorih ka najboljim. Because I like it like that.
MAN OF STEEL (r. Zack 300 Snyder)
Jebote! Neko je ladno pomislio da samo sedam godina nakon što je Bryan Singer proglasio Supermana za modernu verziju Hezusa treba ponovo da gledamo genezu ovog superheroja i to sve sa prikvelom događaja koji su prethodili njegovom rođenju na raspadaućem Kriptonu. Ovaj put, "thorovski" smo upleteni u sukobe tamošnjih frakcija, gde Supermenov otac (Russell debeli Crowe) zagovara pacifizam, a čitav koncept "spasavanja" Kriptona sa kodom koji je upisan u DNK Supermana prenosi se na planetu Zemlju, pa tako osnov sukoba u filmu predstavlja Supermenov sukob sa zemama koje predvodi neprejebivi Michael Shannon. Iako novi Superman nije toliko iritantan, sve ostalo mahom jeste- od pseudo-uzvišenih dijaloga za slobodu Kriptona, preko Supermanovog džekbauerovskog skrivanja u ruralnim oblastima Amerike, preko transformerski ("dvojka") besmislenih tabačenja i uništavanja gradova i sela, sve do udružene borbe Supermana i američkih marinaca za slobodu z/Zemlje. Apsolutno mi nije jasno šta Man Of Steel ovim traljavim krađama od drugih superherojskih franšiza pokušava da postigne, kao i šta bi trebalo da predstavlja njegovu privlačnost za osobe starije od šest godina. Superman Returns možda jeste bio dosadan, ali je imao taj njuejdžovski koncept koji Supermana vidi kao ultra-pacifistu i budu sa mišićima. Man Of Steel je "glup" i "priručan" koliko i Bayovi automobilčići-roboti (u "dvojci").
SELEKTAH: 2/10
WOLVERINE (r. James Girl, Interrupted Mangold)
Baš kao što sam Kostiji pre neki dan rekao- Wolverine u ovom filmu izgleda kao neki detektiv koji rešava neko ubistvo, kao "jedan od" umesto da bude centralni junak ovog filma, u kome je ionako nešto sasvim drugo bitno. Činjenica da je sve zbog egzotičnosti prebačeno u Japan još više nije jasna s obzirom da po ikstoti put na tom terenu eksploatišemo stvari koje smo već toliko puta videli. I dok jedan želi besmrtnost, a drugi smrtnost, ja sam molio boga da se rip iz bilo kog razloga zabaguje, što se nije dogodilo. Nakon Knight & Day očekivao sam od Mangolda veće stvari.
SELEKTAH: 3/ 10
INSIDIOUS: CHAPTER II (r. James Saw Wan)
Prvi Insidious, koji je bio neka vrsta "igranog" Paranormal Activity i odradio par solidnih strašenja vraća nam se kao horor-triler u kome jedna linija razrešava slučaj novog(-starog?) progonitelja Lambertovih, dok druga linija priče postoji samo da troši vreme, glumi ludilo i reprizira trenutke koji više nisu strašni. Najinteresantniji momenat, egzorcizam koji treba da se desi s one strane života odrađen je u duhu horor filmova šezdesetih (sve sa bakicom-isterivačicom), ali bez prave svesti o tome, pa je sve nekako delalo traljavo. Rose Byrne, baš kao ni mi, apsolutno nema pojma šta radi u ovom filmu, a čini mi se da ni Wan nije razmišljao dalje od toga da Chapter II treba da bude išta više od dobrodošlog čeka na par miliona koji će se realizovati šta god se u ovom filmu dešavalo. Nažalost, ima izgleda da nas čeka i treći deo.
SELEKTAH: 3plus/ 10
ELYSIUM (r. Neill District 9 Blomkamp)
District 9 je bio super film. Ali ono što nisam očekivao je da će Blomkamp sa deset puta većim budžetom manje-više snimiti isti film. Prljave ulice Johanesburga iz Devetog distrikta ovde su zamenjene ciganmalim favelama koje predstavljaju Los Anđeles budućnosti, s tim što je ovaj put Matt Damon u službi Blomkampovih levičarskih ideja odnosno oružje protiv kapitalističke imperije, koja je ovde oličena u jednom dubaijevski maštovitom ostrvu za bogate koje pluta par desetina kilometara iznad Zemlje, na bezbednoj udaljenosti od siromaštva i svih pratećih pošasti. Osnovni zaplet je malouman (može li čovek lakše da se ozrači?!), osnovna postavka idiotska (Jodie Foster igra ministra bezbednosti ostrva kao da ima protezu u ustima), a ono što treba da nas osokoli za dalju borbu u potpunosti je zagušeno "levom" opcijom koja Elysium čini skoro pamfletski retardiranim.
SELEKTAH: 4minus/ 10
MONSTERS UNIVERSITY (r. Dan WTF?! Scanlon)
Monsters Inc. mi je jedan od najomiljenijih Pixarovih filmova (uz Wall-E, Toy Story 3, Finding Nemo). Moj najveći probelm sa njegovim prikvelom bio je onaj koji likovi ovog filma imaju sa njegovim glavnim junakom, Mikeom- koliko on nikome ne deluje strašno i zato ne uspeva da bude "zastrašivač", toliko i meni ne deluje kao glavni junak i ne uspeva da me na pravi način uvede u radnju- što je jedna od osnovnih premisa svih Pixarovih filmova i najlakši način da proverite da li (im) je film uspeo. Mike je jednostavno dosadan i običan, a što je još gore- nije okružen naročito blesavim i upečatljivim junacima. Film ima najmanje tri završetka i jedan umesto epiloga, a pre toga izloženi smo svim prepoznatljivim Pixarovim momentima izmanirizovanim do granica dobrog ukusa. Ne toliko bezdušno, koliko bez duše.
SELEKTAH: 4minus/ 10
12 YEARS A SLAVE (r. Steve Hunger McQueen)
Ovo je film koji me poprilično razočarao. Početak i osnovna premisa- o ponovno otetom robu tj o oslobođenom crncu koji na prevaru završava ponovo kao rob u "neoslobođenom" delu Amerike delovala mi je kao interesantan ugao iz koga McQueen može da napravi zanimljiv film. Međutim, ono što sledi serijal je već viđenih prizora iz "robovlasničkog života" (tj života "belcima osiromašene Amerike") kakvu je Spielberg ponekad i bolje dočarao u Colour Purple i Amistad. McQueenov film, baš kao i njegov junak, muči se da nam objasni zašto se robovi nisu bunili tj zašto su pristajali da to budu, ali vizura "ponovo urobljenog" nigde ne figurira kao nov pogled na stvar sem u jednoj replici koja otprilike ide- juče sam imao ženu i decu, a danas sam u lancima... Svi (već viđeni) tipovi robo-vlasničkih odnosa od fizičkog do seksualnog zlostavljanja su ovde, od dobrih do loših vlasnika, od dobrih do loših robova, od melodrame do memlodrame. Chivetel Eijofor (možda ga neko pamti iz Children of Men) koji igra roba Solomona Northupa do zla boga je dosadan i njegov Solomon ostavlja utisak jedne smotane popišulje čiji život (a ovo je po istinitoj priči!) ničim ne zaslužuje da nam bude prikazan. On je samo sudbina bez ikakvih iskazanih ljudskih napora da bude bilo šta više od toga. On je poslušnik nemilih okolnosti, zgodan koliko i bilo koji drugi crnac (jednom kad bude otet) da posluži kao (ne)inspirativna priča. Svi njegovi napori da se oslobodi deluju nekako mlako, a "civilizovani način" na koji je to uspeo da ostvari (najveća ironija ovog filma) kroz dozlaboga sterilnu priču sa dobrim belcem (jedan od producenata, Brad Pitt) nekako odriče svaku drugu mogućnost borbi protiv nepravde. Mislim i da je naslov filma pogrešan, jer drugi su bili i ceo život, pa ne razumem poentu u naglašavanju. Kraj je baš kao i sam film mlak i čak je i Tarantinov isprdak na ovu temu smisleniji osvrt na ovo mračno (crno?) doba američke istorije.
SELEKTAH. 4/ 10
Filmovi su poređani od najgorih ka najboljim. Because I like it like that.
Jebote! Neko je ladno pomislio da samo sedam godina nakon što je Bryan Singer proglasio Supermana za modernu verziju Hezusa treba ponovo da gledamo genezu ovog superheroja i to sve sa prikvelom događaja koji su prethodili njegovom rođenju na raspadaućem Kriptonu. Ovaj put, "thorovski" smo upleteni u sukobe tamošnjih frakcija, gde Supermenov otac (Russell debeli Crowe) zagovara pacifizam, a čitav koncept "spasavanja" Kriptona sa kodom koji je upisan u DNK Supermana prenosi se na planetu Zemlju, pa tako osnov sukoba u filmu predstavlja Supermenov sukob sa zemama koje predvodi neprejebivi Michael Shannon. Iako novi Superman nije toliko iritantan, sve ostalo mahom jeste- od pseudo-uzvišenih dijaloga za slobodu Kriptona, preko Supermanovog džekbauerovskog skrivanja u ruralnim oblastima Amerike, preko transformerski ("dvojka") besmislenih tabačenja i uništavanja gradova i sela, sve do udružene borbe Supermana i američkih marinaca za slobodu z/Zemlje. Apsolutno mi nije jasno šta Man Of Steel ovim traljavim krađama od drugih superherojskih franšiza pokušava da postigne, kao i šta bi trebalo da predstavlja njegovu privlačnost za osobe starije od šest godina. Superman Returns možda jeste bio dosadan, ali je imao taj njuejdžovski koncept koji Supermana vidi kao ultra-pacifistu i budu sa mišićima. Man Of Steel je "glup" i "priručan" koliko i Bayovi automobilčići-roboti (u "dvojci").
SELEKTAH: 2/10WOLVERINE (r. James Girl, Interrupted Mangold)
Baš kao što sam Kostiji pre neki dan rekao- Wolverine u ovom filmu izgleda kao neki detektiv koji rešava neko ubistvo, kao "jedan od" umesto da bude centralni junak ovog filma, u kome je ionako nešto sasvim drugo bitno. Činjenica da je sve zbog egzotičnosti prebačeno u Japan još više nije jasna s obzirom da po ikstoti put na tom terenu eksploatišemo stvari koje smo već toliko puta videli. I dok jedan želi besmrtnost, a drugi smrtnost, ja sam molio boga da se rip iz bilo kog razloga zabaguje, što se nije dogodilo. Nakon Knight & Day očekivao sam od Mangolda veće stvari.
SELEKTAH: 3/ 10
INSIDIOUS: CHAPTER II (r. James Saw Wan)
Prvi Insidious, koji je bio neka vrsta "igranog" Paranormal Activity i odradio par solidnih strašenja vraća nam se kao horor-triler u kome jedna linija razrešava slučaj novog(-starog?) progonitelja Lambertovih, dok druga linija priče postoji samo da troši vreme, glumi ludilo i reprizira trenutke koji više nisu strašni. Najinteresantniji momenat, egzorcizam koji treba da se desi s one strane života odrađen je u duhu horor filmova šezdesetih (sve sa bakicom-isterivačicom), ali bez prave svesti o tome, pa je sve nekako delalo traljavo. Rose Byrne, baš kao ni mi, apsolutno nema pojma šta radi u ovom filmu, a čini mi se da ni Wan nije razmišljao dalje od toga da Chapter II treba da bude išta više od dobrodošlog čeka na par miliona koji će se realizovati šta god se u ovom filmu dešavalo. Nažalost, ima izgleda da nas čeka i treći deo.
SELEKTAH: 3plus/ 10
ELYSIUM (r. Neill District 9 Blomkamp)
District 9 je bio super film. Ali ono što nisam očekivao je da će Blomkamp sa deset puta većim budžetom manje-više snimiti isti film. Prljave ulice Johanesburga iz Devetog distrikta ovde su zamenjene ciganmalim favelama koje predstavljaju Los Anđeles budućnosti, s tim što je ovaj put Matt Damon u službi Blomkampovih levičarskih ideja odnosno oružje protiv kapitalističke imperije, koja je ovde oličena u jednom dubaijevski maštovitom ostrvu za bogate koje pluta par desetina kilometara iznad Zemlje, na bezbednoj udaljenosti od siromaštva i svih pratećih pošasti. Osnovni zaplet je malouman (može li čovek lakše da se ozrači?!), osnovna postavka idiotska (Jodie Foster igra ministra bezbednosti ostrva kao da ima protezu u ustima), a ono što treba da nas osokoli za dalju borbu u potpunosti je zagušeno "levom" opcijom koja Elysium čini skoro pamfletski retardiranim.
SELEKTAH: 4minus/ 10
MONSTERS UNIVERSITY (r. Dan WTF?! Scanlon)Monsters Inc. mi je jedan od najomiljenijih Pixarovih filmova (uz Wall-E, Toy Story 3, Finding Nemo). Moj najveći probelm sa njegovim prikvelom bio je onaj koji likovi ovog filma imaju sa njegovim glavnim junakom, Mikeom- koliko on nikome ne deluje strašno i zato ne uspeva da bude "zastrašivač", toliko i meni ne deluje kao glavni junak i ne uspeva da me na pravi način uvede u radnju- što je jedna od osnovnih premisa svih Pixarovih filmova i najlakši način da proverite da li (im) je film uspeo. Mike je jednostavno dosadan i običan, a što je još gore- nije okružen naročito blesavim i upečatljivim junacima. Film ima najmanje tri završetka i jedan umesto epiloga, a pre toga izloženi smo svim prepoznatljivim Pixarovim momentima izmanirizovanim do granica dobrog ukusa. Ne toliko bezdušno, koliko bez duše.
SELEKTAH: 4minus/ 10
12 YEARS A SLAVE (r. Steve Hunger McQueen)Ovo je film koji me poprilično razočarao. Početak i osnovna premisa- o ponovno otetom robu tj o oslobođenom crncu koji na prevaru završava ponovo kao rob u "neoslobođenom" delu Amerike delovala mi je kao interesantan ugao iz koga McQueen može da napravi zanimljiv film. Međutim, ono što sledi serijal je već viđenih prizora iz "robovlasničkog života" (tj života "belcima osiromašene Amerike") kakvu je Spielberg ponekad i bolje dočarao u Colour Purple i Amistad. McQueenov film, baš kao i njegov junak, muči se da nam objasni zašto se robovi nisu bunili tj zašto su pristajali da to budu, ali vizura "ponovo urobljenog" nigde ne figurira kao nov pogled na stvar sem u jednoj replici koja otprilike ide- juče sam imao ženu i decu, a danas sam u lancima... Svi (već viđeni) tipovi robo-vlasničkih odnosa od fizičkog do seksualnog zlostavljanja su ovde, od dobrih do loših vlasnika, od dobrih do loših robova, od melodrame do memlodrame. Chivetel Eijofor (možda ga neko pamti iz Children of Men) koji igra roba Solomona Northupa do zla boga je dosadan i njegov Solomon ostavlja utisak jedne smotane popišulje čiji život (a ovo je po istinitoj priči!) ničim ne zaslužuje da nam bude prikazan. On je samo sudbina bez ikakvih iskazanih ljudskih napora da bude bilo šta više od toga. On je poslušnik nemilih okolnosti, zgodan koliko i bilo koji drugi crnac (jednom kad bude otet) da posluži kao (ne)inspirativna priča. Svi njegovi napori da se oslobodi deluju nekako mlako, a "civilizovani način" na koji je to uspeo da ostvari (najveća ironija ovog filma) kroz dozlaboga sterilnu priču sa dobrim belcem (jedan od producenata, Brad Pitt) nekako odriče svaku drugu mogućnost borbi protiv nepravde. Mislim i da je naslov filma pogrešan, jer drugi su bili i ceo život, pa ne razumem poentu u naglašavanju. Kraj je baš kao i sam film mlak i čak je i Tarantinov isprdak na ovu temu smisleniji osvrt na ovo mračno (crno?) doba američke istorije.
SELEKTAH. 4/ 10
No comments:
Post a Comment