Bedno levičarenje i još bedniji patriotizam
Captain Phillips je u suštini one-man United 93. U Greengrassovoj patriotskoj ekranizaciji herojske borbe putnika leta United 93 protiv zlih terorista odato je priznanje putnicima koji su uspeli da 11. septembra spreče ostvarenje četvrtog terorističkog cilja (pretpostavlja se da je to bila Bela kuća), ali ih je taj uspeh koštao života s obzirom da se avion srušio negde u Pensilvaniji (neki, daleko interesantniji, izvori bliski teorijama zavere kažu da je on zapravo oboren, ali o tome nema ništa u Greengrassovom filmu).
Ako ste gledali (prilično dobar) holandski film Hijacking (skroluj na gore), onda vam je tema poznata- somalijski pirati svako malo napadaju cargo brodove koji su se uputili ka Sueckom kanalu, otimaju posadu i robu, traže ma$ne otkupe i od toga jedva preživljavaju. Captain Phillips pokazuje kako su somalijski pirati (njih četvorica zajedno imaju kila koliko Tom Hanks) iz drugog navrata zaposeli brod kapetana Filipsa, držali ga manje od jednog dana, a potom svojski poduvali od strane sopstvene nesposobnosti i Filipsovom brodu pridružene podrške od strane američke vojne mornarice.
U prvom delu filma Greengrass demonstrira da je i dalje reditelj koji i od mrtve babe i mrtve žabe ume da napravi dinamičnu akcionu sekvencu. Opsada broda ima nešto od ogoljenog spektakla čuvenih filmova iz "piratskog" žanra. Po pentranju pirata na brod akcija lagano usporava, ali zadržava dramatičnost, tokom dela u kome pirati tragaju za članovima posade po brodu, da bi film potom u drugoj polovini, koja počinje sa "iskrcavanjem" kapetana Filipsa u spasilački čamac krenuo da guši kako samo Kathryn Bigelow može. Poltika, vojska, autorski sudovi, dramski klišei naizmenično menjaju mesta, sve do predvidljivog trijumfa Golijata nad Davidom. Posebno je nepotrebna i iz ugla ne-američkog gledaoca gadna scena u kojoj vojni lekar minuciozno istražuje fizičke traume kapetana Filipsa, kao da je sedam godina bio zarobljenik Al-Kaide...
Ali malokrvna drama i solidna akcija na stranu, Captain Phillips ne odgovara na pitanje- koja je njegova poenta? Ako je United 93 mogao da se tumači kao zidanje spomenika ljudima koji su to, po Greengrassovom mišljenju, zaslužili, kapetan Filips, bez obzira na to što je u pitanju "istinita priča", ni na koji način ne biva herojem, već tek solidnom žrtvom. Ako je Greengrassu ovaj film poslužio da nas zapita ko u tim piratskim obračunima zapravo šta i kome otima, i ko je tu žrtva, onda je njegov film sumnjivo na strani Somalijaca i gotovo svim srcem napet da kastaveja Hanksa još jednom prikaže kao "slučajnog Amerikanca" koga će njegova zemlja spasiti iz svake oluje, čak i one za koju je možda sama kriva.
Captain Phillips, i lik i film, zapravo nigde, baš kao ni oni koji su ga oteli, ne prebacuje neophodnu rampu bitnosti kojom bi zaslužio da se neki film njima pozabavi. Sve prikazano su rutina i klišei, svakodnevica, ali ne na način osude, već namenskog filma koji "nekom tamo" treba da pokaže kako izgleda tipski napad, tipska otmica i tipska odbrana.
Ironija da glavni Somalijac završava u Americi (što mu je bio neostvareni san) kao kriminalac osuđen na 20 godina robije, nažalost, samo je fusnota u odjavnoj špici.
SELEKTAH: 2/ 10
Captain Phillips je u suštini one-man United 93. U Greengrassovoj patriotskoj ekranizaciji herojske borbe putnika leta United 93 protiv zlih terorista odato je priznanje putnicima koji su uspeli da 11. septembra spreče ostvarenje četvrtog terorističkog cilja (pretpostavlja se da je to bila Bela kuća), ali ih je taj uspeh koštao života s obzirom da se avion srušio negde u Pensilvaniji (neki, daleko interesantniji, izvori bliski teorijama zavere kažu da je on zapravo oboren, ali o tome nema ništa u Greengrassovom filmu).
Ako ste gledali (prilično dobar) holandski film Hijacking (skroluj na gore), onda vam je tema poznata- somalijski pirati svako malo napadaju cargo brodove koji su se uputili ka Sueckom kanalu, otimaju posadu i robu, traže ma$ne otkupe i od toga jedva preživljavaju. Captain Phillips pokazuje kako su somalijski pirati (njih četvorica zajedno imaju kila koliko Tom Hanks) iz drugog navrata zaposeli brod kapetana Filipsa, držali ga manje od jednog dana, a potom svojski poduvali od strane sopstvene nesposobnosti i Filipsovom brodu pridružene podrške od strane američke vojne mornarice.
U prvom delu filma Greengrass demonstrira da je i dalje reditelj koji i od mrtve babe i mrtve žabe ume da napravi dinamičnu akcionu sekvencu. Opsada broda ima nešto od ogoljenog spektakla čuvenih filmova iz "piratskog" žanra. Po pentranju pirata na brod akcija lagano usporava, ali zadržava dramatičnost, tokom dela u kome pirati tragaju za članovima posade po brodu, da bi film potom u drugoj polovini, koja počinje sa "iskrcavanjem" kapetana Filipsa u spasilački čamac krenuo da guši kako samo Kathryn Bigelow može. Poltika, vojska, autorski sudovi, dramski klišei naizmenično menjaju mesta, sve do predvidljivog trijumfa Golijata nad Davidom. Posebno je nepotrebna i iz ugla ne-američkog gledaoca gadna scena u kojoj vojni lekar minuciozno istražuje fizičke traume kapetana Filipsa, kao da je sedam godina bio zarobljenik Al-Kaide...
Ali malokrvna drama i solidna akcija na stranu, Captain Phillips ne odgovara na pitanje- koja je njegova poenta? Ako je United 93 mogao da se tumači kao zidanje spomenika ljudima koji su to, po Greengrassovom mišljenju, zaslužili, kapetan Filips, bez obzira na to što je u pitanju "istinita priča", ni na koji način ne biva herojem, već tek solidnom žrtvom. Ako je Greengrassu ovaj film poslužio da nas zapita ko u tim piratskim obračunima zapravo šta i kome otima, i ko je tu žrtva, onda je njegov film sumnjivo na strani Somalijaca i gotovo svim srcem napet da kastaveja Hanksa još jednom prikaže kao "slučajnog Amerikanca" koga će njegova zemlja spasiti iz svake oluje, čak i one za koju je možda sama kriva.
Captain Phillips, i lik i film, zapravo nigde, baš kao ni oni koji su ga oteli, ne prebacuje neophodnu rampu bitnosti kojom bi zaslužio da se neki film njima pozabavi. Sve prikazano su rutina i klišei, svakodnevica, ali ne na način osude, već namenskog filma koji "nekom tamo" treba da pokaže kako izgleda tipski napad, tipska otmica i tipska odbrana.
Ironija da glavni Somalijac završava u Americi (što mu je bio neostvareni san) kao kriminalac osuđen na 20 godina robije, nažalost, samo je fusnota u odjavnoj špici.
SELEKTAH: 2/ 10
No comments:
Post a Comment