26 February 2014

OSKAR I/ILI FEST: TANGERINES

Čija je svačija zemlja?


Tangerines u suštini raspreda isti problem kao Tanovićeva Ničija zemlja- jedna blesava situacija kao metafora još jednog blesavijeg rata u kome ljudi stradaju sasvim neblesavo.
Radnja je smeštena na početak dvedesetih kada Rusi ratuju sa Gruzijcima u oblasti Abhazije. Na nekom brdu, podno ničega, u blatu su ostali jedan Estonac, Ivo, i jedan Rus, Margus. Ovaj prvi pravi gajbe u svojoj šupa-radionici, ovaj drugi uzgaja mandarine na svom imanju. Obojica čekaju da dođe vojska da im pomogne da ih poberu, da podele pare i da potom Margus ode u Estoniju, gde je već prebegla cela njegova i Ivova familija.
A onda se ispred njihovih kuća sukobe čečenski plaćenici koji ratuju za Ruse i Gruzijci, i iz svakog tabora preživi po jedan, i Ivo ih oba primi u svoju kuću da ih leči.
Ako ste odmah predvideli, kao ja, da će po matrici očiglednog festivalskog filma- dva ratnika da se izmire i da će zajedničkim snagama da pomognu Ivu i Margusu da poberu mandarine, bićete prijatno iznenađeni da film neće završiti "baš tako".

Zaza Urushadze ("čika") psihološki dosta uverljivo tretira priču, a likovi se ponašaju "dosledni datoj reči" (da se neće ubijati u Ivovoj kući) skoro kao da su samuraji. Sitne trzavice i još sitniji zajednički trenuci relativno brzo i lako će pokazati svima koliko su minorne i nepremostive razlike zbog kojih ratuju, a jedan neočekivani događaj razrešiće situaciju poučnije i ranije nego što smo mislili.
Ono malo patetike nakon toga neće imati gorak ukus.

Rat će se nastaviti.
A mandarine će ostati neobrane.

SELEKTAH: 6plus/ 10

1 comment:

  1. Super. Sada vrati tviter nalog, da bi znali šta misliš o novoj pesmi grupe Coldplay.

    ReplyDelete