Nažalost nije
Sve može biti izgubljeno.
Nemam problem sa tim da uronim i u najmračniji mrak i po najsunčanijem danu.
Ali vi i ja ne treba da o tome pričamo više od ovoga.
Kažem vam to samo u kontekstu toga da je All Is Lost mogao da bude jedan od najdepresivnijih i najmračnijih filmova ikada. Dakle, savršen.
Podbacio je Redford (u dva navrata) i reditelj J.C. Chandor (na samom kraju).
Slede spojleri koji će vas možda baciti u depresiju, so read on!
Na početku filma, dok "nešto", u krupnom kadru, pluta po vodi, iz ofa slušamo Redfordov glas... Ono što govori zvuči kao poruka koju bi onaj koji je namerio da se ubije ostavlja iza sebe. Primetite razliku: ne onaj koji će umreti, već onaj koji to namerava. Ton je izvinjavajući, uz resko prihvatanje krivice za "sve", uz napomenu da je sve izgubljeno, i da je ostalo samo ovo telo i ova duša koje se jedva drže. Dakle, nije mudro propustiti sam početak filma.
Nakon toga nalazimo se na sred mora, počinje flešbek, Refordova jedrilica se, dok je on dremkao u potpalublju, nasukala na ogromni kontejner koji je otpao sa nekog od džinovskih transportera i sad pluta naokolo i nikako da potone. Toliko o maleru.
Tu počinje moja fascinacija Redfordovim karakterom. On izlazi iz potpalublja, konstatuje šta se desilo sa zen smirenošću kao da mu se leptir pokakio na ogradu od broda. Ostavljajući utisak da tačno zna šta radi, Redford smireno "odglavljuje" nasukani brod, istače vodu, krpi rupu...
A onda dolazi oluja. I Redford opet disciplinovano i znalački obavlja set pripremnih radnji. Nema nervoze, nema panike. Ali i dalje nije jasno da li ovaj čovek ne želi da umre ili ne želi da živi. Brod se tumba, prevrće, Redford ispada sa broda i onda se zapanjujućom lakoćom vraća na njega. I onda "hanksovski" zvekne glavom u stub na brodu i onesvesti se.
Kada se probudi, brod mu je već polupotonuo. Redford opet disciplinovano i znalački prebacuje stvari u čamac za spasavanje, a potom posmatra, bez trunke pokazane emocije kako mu brod tone i odlazi na dno Indijskog okeana.
Potom dolazi prvi sporni momenat. Redford otkriva da mu se na burencetu sa vodom s druge strane otvorio čep i da je morska voda ušla unutra. Potom se prodere da ga sve ribe čuju: Fuuuuuuuuuck!. To mi se nije dopalo. Nisam očekivao tako banalnu ljutnju na sebe, niti tako burnu. Niti tako neautentičnu. Ovo poslednje me najviše zabolelo.
Nešto kasnije Chandor će Redfordu priuštiti i dve groteskne situacije u kojima ovaj ostaje nespasen iako su tegljači prošli maltene tik uz njegov čamac. Očajan Redford sešće u čamac i početi da čupa kose. Ni to nisam očekivao. Jer više ne znam ko je ovaj čovek? Zašto on sad deluje kao da želi da živi, po svaku cenu, i daje nam to do znanja kao da je tinejdžerka kojoj je oduzet ajpod?! Zar nije mogao nekako muškije da zavapi? Nekako drugačije? Tmurnije.
Na samom kraju, Redford demonstrira glupost koja ozbiljno dovodi svu onu "disciplinovanost i znanje" koje sam vam pominjao u tekstu. Videćete i sami kako. I završi u vodi. I odluči da potone. I ja pomislim- OK, oprostiću mu sve greške, i njemu i Chandoru, samo neka dotakne dno kao Leo...
Ali nije sve izgubljeno.
To mi se nimalo nije dopalo.
Ne možete čoveku da uskratite njegov mrak.
SELEKTAH: 7/ 10
Sve može biti izgubljeno.
Nemam problem sa tim da uronim i u najmračniji mrak i po najsunčanijem danu.
Ali vi i ja ne treba da o tome pričamo više od ovoga.
Kažem vam to samo u kontekstu toga da je All Is Lost mogao da bude jedan od najdepresivnijih i najmračnijih filmova ikada. Dakle, savršen.
Podbacio je Redford (u dva navrata) i reditelj J.C. Chandor (na samom kraju).
Slede spojleri koji će vas možda baciti u depresiju, so read on!
Na početku filma, dok "nešto", u krupnom kadru, pluta po vodi, iz ofa slušamo Redfordov glas... Ono što govori zvuči kao poruka koju bi onaj koji je namerio da se ubije ostavlja iza sebe. Primetite razliku: ne onaj koji će umreti, već onaj koji to namerava. Ton je izvinjavajući, uz resko prihvatanje krivice za "sve", uz napomenu da je sve izgubljeno, i da je ostalo samo ovo telo i ova duša koje se jedva drže. Dakle, nije mudro propustiti sam početak filma.
Nakon toga nalazimo se na sred mora, počinje flešbek, Refordova jedrilica se, dok je on dremkao u potpalublju, nasukala na ogromni kontejner koji je otpao sa nekog od džinovskih transportera i sad pluta naokolo i nikako da potone. Toliko o maleru.
Tu počinje moja fascinacija Redfordovim karakterom. On izlazi iz potpalublja, konstatuje šta se desilo sa zen smirenošću kao da mu se leptir pokakio na ogradu od broda. Ostavljajući utisak da tačno zna šta radi, Redford smireno "odglavljuje" nasukani brod, istače vodu, krpi rupu...
A onda dolazi oluja. I Redford opet disciplinovano i znalački obavlja set pripremnih radnji. Nema nervoze, nema panike. Ali i dalje nije jasno da li ovaj čovek ne želi da umre ili ne želi da živi. Brod se tumba, prevrće, Redford ispada sa broda i onda se zapanjujućom lakoćom vraća na njega. I onda "hanksovski" zvekne glavom u stub na brodu i onesvesti se.
Kada se probudi, brod mu je već polupotonuo. Redford opet disciplinovano i znalački prebacuje stvari u čamac za spasavanje, a potom posmatra, bez trunke pokazane emocije kako mu brod tone i odlazi na dno Indijskog okeana.
Potom dolazi prvi sporni momenat. Redford otkriva da mu se na burencetu sa vodom s druge strane otvorio čep i da je morska voda ušla unutra. Potom se prodere da ga sve ribe čuju: Fuuuuuuuuuck!. To mi se nije dopalo. Nisam očekivao tako banalnu ljutnju na sebe, niti tako burnu. Niti tako neautentičnu. Ovo poslednje me najviše zabolelo.
Nešto kasnije Chandor će Redfordu priuštiti i dve groteskne situacije u kojima ovaj ostaje nespasen iako su tegljači prošli maltene tik uz njegov čamac. Očajan Redford sešće u čamac i početi da čupa kose. Ni to nisam očekivao. Jer više ne znam ko je ovaj čovek? Zašto on sad deluje kao da želi da živi, po svaku cenu, i daje nam to do znanja kao da je tinejdžerka kojoj je oduzet ajpod?! Zar nije mogao nekako muškije da zavapi? Nekako drugačije? Tmurnije.
Na samom kraju, Redford demonstrira glupost koja ozbiljno dovodi svu onu "disciplinovanost i znanje" koje sam vam pominjao u tekstu. Videćete i sami kako. I završi u vodi. I odluči da potone. I ja pomislim- OK, oprostiću mu sve greške, i njemu i Chandoru, samo neka dotakne dno kao Leo...
Ali nije sve izgubljeno.
To mi se nimalo nije dopalo.
Ne možete čoveku da uskratite njegov mrak.
SELEKTAH: 7/ 10
No comments:
Post a Comment