Muškarci koji mrze žene s decom
Švedski film The Hidden Child, prema romanu Camille Lackberg, deluje kao, a verovatno i jeste, ostvarenje nastalo sa ciljem da se okoristi uspehom beletrističkog/filmskog bestselera The Girl With a Dragon Tattoo. I ovde kao i tamo bavljenje jednim zločinom u sadašnjosti stižemo do drugog zločina u prošlosti koji i bukvalno i personifikovano govori o mračnoj istoriji jedne zemlje. Tamo je to bila privatna prošlost jedne bogate švedske familije, a ovde je to privatna prošlost majke jedne spisateljice. Obe dosežu do Drugog svetskog rata i sumnjive uloge švedskog naroda u borbi protiv nacizma.
Na to odlaze tri četvrtine filma i to je, naročito ako ste gledali The Girl..., jednan manje-više predvidljiv triler sa nagaženom melodramom tamo gde joj možda nije bilo mesto (verovatno u najboljoj nameri da se dopadne i tečama i tetkama).
Početak, pak, zavodi na drugu stranu i ja sam bio ubeđen da iza "omenastog" imena filma stoji nekakav "rozmerin" horor, ali ne. Nakon porođaja spisateljice Erice, njena majka ne pokazuje naročito oduševljenje bebom. (slede spojlosi!) Po odlasku iz porodilišta baka i deka ginu u saobračajnoj nesreći, a Erica nasleđuje njihovu kuću zajedno sa "porodičnim tajnama". Jedna od njih, po osećaju scenariste- nimalo prebrzo, stiže dok se kutije raspakuju u vidu čoveka koji saopštava da je njen brat za koga nije znala... Tu sam, naivno, načuljio oči i uši još više uveren da se sprema neka okultna žurka, ali film se vrlo brzo srozava u pomenuti nivo "švecke" Agathe Christie sa podosta nebuloznih i a-verovatnih momenata (od mekgafinovski zaludnog prisustva unuka do potencijalne pretpostavke da ubistva dosta umešno čini neko stariji od 80 godina....)
Deluje kao da je u romanu sve to vertovatnije, ali i na nečitano deluje da je film izneverio.
SELETKAH: 1/ 10
Švedski film The Hidden Child, prema romanu Camille Lackberg, deluje kao, a verovatno i jeste, ostvarenje nastalo sa ciljem da se okoristi uspehom beletrističkog/filmskog bestselera The Girl With a Dragon Tattoo. I ovde kao i tamo bavljenje jednim zločinom u sadašnjosti stižemo do drugog zločina u prošlosti koji i bukvalno i personifikovano govori o mračnoj istoriji jedne zemlje. Tamo je to bila privatna prošlost jedne bogate švedske familije, a ovde je to privatna prošlost majke jedne spisateljice. Obe dosežu do Drugog svetskog rata i sumnjive uloge švedskog naroda u borbi protiv nacizma.
Na to odlaze tri četvrtine filma i to je, naročito ako ste gledali The Girl..., jednan manje-više predvidljiv triler sa nagaženom melodramom tamo gde joj možda nije bilo mesto (verovatno u najboljoj nameri da se dopadne i tečama i tetkama).
Početak, pak, zavodi na drugu stranu i ja sam bio ubeđen da iza "omenastog" imena filma stoji nekakav "rozmerin" horor, ali ne. Nakon porođaja spisateljice Erice, njena majka ne pokazuje naročito oduševljenje bebom. (slede spojlosi!) Po odlasku iz porodilišta baka i deka ginu u saobračajnoj nesreći, a Erica nasleđuje njihovu kuću zajedno sa "porodičnim tajnama". Jedna od njih, po osećaju scenariste- nimalo prebrzo, stiže dok se kutije raspakuju u vidu čoveka koji saopštava da je njen brat za koga nije znala... Tu sam, naivno, načuljio oči i uši još više uveren da se sprema neka okultna žurka, ali film se vrlo brzo srozava u pomenuti nivo "švecke" Agathe Christie sa podosta nebuloznih i a-verovatnih momenata (od mekgafinovski zaludnog prisustva unuka do potencijalne pretpostavke da ubistva dosta umešno čini neko stariji od 80 godina....)
Deluje kao da je u romanu sve to vertovatnije, ali i na nečitano deluje da je film izneverio.
SELETKAH: 1/ 10
ZAPRAVO: Jeg Er Din sam gledao sinoć i setio se podnaslova, ali imao sam negde da pameti da si pisao o švedskom, a ne o ovom, norveško-pakistanskom filmu, i zašto nisi? FEST nagradio.
ReplyDeletene mogu sve. sam
DeleteDa pozovemo onda i http://www.iserbia.rs/novosti/nije-sve-englesko-americko-1240/ da misli tvojom glavom? ;-) Kada sam odlazio, označen sam uz njega ponajboljim autorom, a o filmu ne bih umeo čak ni tako da pišem; uostalom, video si kako pišem o muzici.
Deletefilmofil je ovo napisao o la grande bellezza:
Delete"dvoiposatnom umetničkom nasumičnom kompilacijom kadrova Rima, dobre muzike, filozofiranja o smislu života i potpunog odsustva radnje i poente"
da gazi rane dvadesete oprostio bih mu. ovako, it is personal.