"Uče decu da medved može da im bude prijatelj... Budale" - moj ćale o jednoj slikovnici za Eli, u kojoj je bio jedan medved nalik Ernestu
Erneste et Celestine je animirani film baziran na knjigama za decu belgijske autorke Gabrielle Vincent. Ako niste dete slaba je vajda da ćete naročito uživati u njemu. A sudeći po mojoj Eli, i ako imate dve i manje godina ovo vam neće duže držati pažnju.
Film (tj literarni opus) baziran je na idiotskoj premisi da na svetu postoji samo svet u kome žive medvedi (overground) i miševi/ pacovi (underground). I oba ta sveta organizovana su kao ovaj, naš ljudski- medvedi kao i miševi kao i ljudi imaju poslove, porodice, kuće, podrume, tavane, bolnice i policije. A onda je ovoj premisi data još jedna idiotskija- miševi funkcionišu kao skupljači medveđih zuba, koje posle naučnički timovi zubara recikliraju kao nove, miševske (miševljevske?!). Aktivnost ide čak dotle da su medvedi razvili sopstvenu bajku, nalik ljudskoj, u kojoj mevedići ostavljaju ispod jastuka mlečne zube, a mišić-vilica im za njih ostavi novčić.
Na kraju sve to baš nema puno veze sa najvećim delom filma i služi tome da u zajednički egzil odvede medu Ernesta i mišicu Celestine, koji proterani iz svojih svetova počinju da žive u Ernesteovoj kući van grada, dok za njima tragaju i medveđe i mišije policijske snage...
Neobična kombinacija dve životinje sa sobom nosi set predvidljivih i već viđenih poruka (ljudima) o tome kako razlike treba da nas spajaju, kako smo svi isti i kako niko i ništa nema pravo da nas razdvaja. Čak ni u slučaju u kome odnos mede i mišice pre podseća na bajkolikost odnosa Woody Allena i pasotrke mu Dylan nego na bilo šta drugo.
Crtež je jednostavan, arhaičan u stilu, i animacija tek povremeno podivlja nekom zanimljivom ili duhovitom vizuelnom idejom (noćne more i potere), pa pored ispričane priče nije jasno čime je ovaj film zaslužio ičiju pažnju, dok mu fasovana nominacija za Oskara priliči samo u kontekstu mentalnih kapaciteta članova Akademije.
SELEKTAH: 2/ 10
Erneste et Celestine je animirani film baziran na knjigama za decu belgijske autorke Gabrielle Vincent. Ako niste dete slaba je vajda da ćete naročito uživati u njemu. A sudeći po mojoj Eli, i ako imate dve i manje godina ovo vam neće duže držati pažnju.
Film (tj literarni opus) baziran je na idiotskoj premisi da na svetu postoji samo svet u kome žive medvedi (overground) i miševi/ pacovi (underground). I oba ta sveta organizovana su kao ovaj, naš ljudski- medvedi kao i miševi kao i ljudi imaju poslove, porodice, kuće, podrume, tavane, bolnice i policije. A onda je ovoj premisi data još jedna idiotskija- miševi funkcionišu kao skupljači medveđih zuba, koje posle naučnički timovi zubara recikliraju kao nove, miševske (miševljevske?!). Aktivnost ide čak dotle da su medvedi razvili sopstvenu bajku, nalik ljudskoj, u kojoj mevedići ostavljaju ispod jastuka mlečne zube, a mišić-vilica im za njih ostavi novčić.
Na kraju sve to baš nema puno veze sa najvećim delom filma i služi tome da u zajednički egzil odvede medu Ernesta i mišicu Celestine, koji proterani iz svojih svetova počinju da žive u Ernesteovoj kući van grada, dok za njima tragaju i medveđe i mišije policijske snage...
Neobična kombinacija dve životinje sa sobom nosi set predvidljivih i već viđenih poruka (ljudima) o tome kako razlike treba da nas spajaju, kako smo svi isti i kako niko i ništa nema pravo da nas razdvaja. Čak ni u slučaju u kome odnos mede i mišice pre podseća na bajkolikost odnosa Woody Allena i pasotrke mu Dylan nego na bilo šta drugo.
Crtež je jednostavan, arhaičan u stilu, i animacija tek povremeno podivlja nekom zanimljivom ili duhovitom vizuelnom idejom (noćne more i potere), pa pored ispričane priče nije jasno čime je ovaj film zaslužio ičiju pažnju, dok mu fasovana nominacija za Oskara priliči samo u kontekstu mentalnih kapaciteta članova Akademije.
SELEKTAH: 2/ 10
No comments:
Post a Comment