RAZNI IZVOĐAČI - Samo budi jednostavan – Jason Molina Tribute (Pop Depression)

Po nekoliko pogodaka i promašaja - dovoljno baruta u ovoj pušci

jaše konja: powerty

Ako je kompilacija Jutro će promeniti sve (PGP RTS, 2007) označila rađanje tzv. Nove srpske scene, a zlosrećne prošlogodišnje Pesme ispod pokrivača njenu simboličku smrt, za treći kompilatorski poduhvat Ivana Lončarevića, koncertnog promotera, autora radijske emisije Pop Depression i sportskog komentatora (nije mi se još desilo da mi je prošao tiket na ijednom meču koji je komentarisao; uz kolegu Šaranovića i one komentatorske neznalice sa Sport kluba koja pokriva argentinsku ligu ubedljivo najveći TV maler), može se odmah izneti ocena da ima određena reinkarnatorska svojstva. U boljim trenucima obećava i daruje novi život.

Delimično odgonetanje tajne uspeha tribjuta posvećenom lane umrlom Jasonu Molini, kantautoru, dobrom čoveku i metalcu, skriva se u sve širem radijusu balkanskog americana kružoka čiji su potporni stubovi upravo Lončarevićeve muzičke aktivnosti. Kvantitet ipak a priori ne obećava i kvalitet, i šou su ovaj put ukrala mahom lica poznata sa prethodnih Pop Depression prebrojavanja.

Kompilaciju naslovnom numerom otvara beogradski Went u prijatno iznenađujućem konkretnom izdanju, mnogo strukturisanijem nego što je bila njihova koncertna eksperimentalna-u-pokušaju ponuda iz recimo 2008. kada sam ih gledao kao predgrupu Ani Never, na mestu na kome ovih dana enfant terrible srpske književne scene Vidojković promoviše svoje urnebesne knjige. U tradicionalističkim mirnim vodama popular(izova)nih prestoničkih izvođača Ane Ćurčin i Stray Dogga i ranije mi je bilo hladno, i taj osećaj i nakon najsvežijih pljuskanja slapovima zvukova i dalje dominira.

Temperaturu podiže Ivana Lulić, nesumnjiva diva iz Špišić Bukovice pored Virovitice, obradom pesme Lioness. Iz nekog razloga podseća me na Dianu Krall, možda zato što (mi) liči, 'bem li ga. Ika očekivano briljira u živom izvođenju Coxcombe Red trojca On Tour, a za highlight se pobrinula još jedna stara zvanica sa PD spiskova, Ilija Ludvig, koji je za desetoipominutnu Ring The Bell navukao Chrisu Reai košulju sa žaboom od fine čipke, dao mu ključeve od kola i poveo ga na put bez krajnje destinacije.

Dobrodošloj prinovi Ej Marks (valjda su iz Beograda) pao je neprijatan zadatak da nastavi s teranjem kompilacije nakon njenog vrhunca, što je poduhvat koji je elegantno rešen čvršćim rokerskim tretmanom trake I've Been Riding With The Ghost. Duhovima se u dijametralno različitom, na ovoj kolekciji sigurno najeksperimentalnijem suisajdovskom ključu (bar za ove uši) intrigantno bave i Cadavre u zaključnoj Not Just A Ghost's Heart.

Jasno, susreti ovog tipa mogu se meriti i po tome ko je na njima izostao, a ne samo ko je prisutan. Neki (recimo požeški Mothership Orchestra, pre svih) bi se sasvim lepo uklopili, no nema posebne potrebe za cepidlačenjem, odnosno teranjem maka na konac (tj. beating the dead horse, što balkanski pop/whatever po mnogim merilima jeste). Kompilacija Samo budi jednostavan, za koju je omot radio Andrej Dolinka (nekada član bečejskog lo-fi trija Superstudio), je digitalno besplatna, a ograničen tiraž cedeja sa bonus trakama najavljen je za Record Store Day, koji se proslavlja svake treće subote u aprilu.

SLKTH: has its moments/ flawless