Da li je ikada bilo američkog vojnog angažmana koji bi mogli da nazovemo "čistim"?
Nisam oduševljen. Nisam Amerikanac. Možda zato.
Jeremy Scahill je američki novinar koga čak i oni koji ga podržavaju otvoreno zajebavaju na račun toga što je i dalje živ tj čuda da ga vlada nije već ubila. Imate to u samom filmu, a i u jednom od recentnih gostovanja kod Mahera (čita se "Maar", znam). On je otvoreno odan potrazi za istinom koliko god ona bila porazna po državu iz koje nam stiže.
Međutim, njegovom filmu (koji je njegov, jer je nastao na osnovu njegove istrage i potonje knjige o tome) ne pomaže puno što Scahill sve vreme ima izraz lica hrabrog dečaka koji se sprema da zaplače zato što ne može da promeni sve nepravde sveta. I kao da mu je to malo poremetilo rad bešike.
I kao da se pomalo plaši svega. Toga.
Što je ljudski.
Ali nije naročito filmski. U ovom filmu.
Film se bavi onim što, izgleda, samo Amerikanci ne znaju- njihova vlada, armija, kontra-obaveštajne službe vode prljave ratove i tamo gde ne ratuju. Film je naročito fokusiran na seriju napada (mahom dronovima ili specijalnim američkim jedinicama od "živih" ljudi) koji su izvršeni gerilski na malim oblastima i kojom prilikom je poginulo više civila, a nijedan "bed gaj". Scahill putuje od Avganistana, preko Jemena do Somalije, zonama već polu-sahranjenim siromaštvom i "unutrašnjim poslovima", u kojima Ameri love Alkaiđane ili se udružuju sa lokalnim krimosima (možete li da zamislite kako taj svet izgleda u Somaliji?) u borbi protiv njihovih pomagača.
Scahill je svime time zgrožen i zgađen, a očekuje da mi ostali budemo iznenađeni. I šokirani. I ne kaže nam šta da uradimo tim povodom.
Ali očekuje da njegova zemlja uradi nešto, i on upiruje vrlo jasne prste u vrlo konkretne osobe, ali Obamina mašinerija, od koje su neki očekivali da jebe živu silu, ne jebe živu silu i čini mi se da je u ovom filmu najgore prošao Obama koji sa takvim tipom napada računa kao budućnošću američkog ratovanja. Čemu je sve prikazano u filmu, izgleda, samo serija (ne)uspešnih testova.
S obzirom da je film sniman na vrlo talibanastim lokacijama dobro je da je uopšte bilo šta snimljeno, ali to ne može da zameni vrlo "elementaran" izgled filma sa krajnje funkcionalno osmišljenim scenama i iskorištenim snimcima.
Čini mi se da nominacija za Oskara nekako limitira efekat filma, jer ga kontaminira kroz kvazi-prihvatanje.
Verovatno će biti kultni film kad ubiju Scahilla. Do tada, i ne morate.
SELEKTAH: 5/ 10
Nisam oduševljen. Nisam Amerikanac. Možda zato.
Jeremy Scahill je američki novinar koga čak i oni koji ga podržavaju otvoreno zajebavaju na račun toga što je i dalje živ tj čuda da ga vlada nije već ubila. Imate to u samom filmu, a i u jednom od recentnih gostovanja kod Mahera (čita se "Maar", znam). On je otvoreno odan potrazi za istinom koliko god ona bila porazna po državu iz koje nam stiže.
Međutim, njegovom filmu (koji je njegov, jer je nastao na osnovu njegove istrage i potonje knjige o tome) ne pomaže puno što Scahill sve vreme ima izraz lica hrabrog dečaka koji se sprema da zaplače zato što ne može da promeni sve nepravde sveta. I kao da mu je to malo poremetilo rad bešike.
I kao da se pomalo plaši svega. Toga.
Što je ljudski.
Ali nije naročito filmski. U ovom filmu.
Film se bavi onim što, izgleda, samo Amerikanci ne znaju- njihova vlada, armija, kontra-obaveštajne službe vode prljave ratove i tamo gde ne ratuju. Film je naročito fokusiran na seriju napada (mahom dronovima ili specijalnim američkim jedinicama od "živih" ljudi) koji su izvršeni gerilski na malim oblastima i kojom prilikom je poginulo više civila, a nijedan "bed gaj". Scahill putuje od Avganistana, preko Jemena do Somalije, zonama već polu-sahranjenim siromaštvom i "unutrašnjim poslovima", u kojima Ameri love Alkaiđane ili se udružuju sa lokalnim krimosima (možete li da zamislite kako taj svet izgleda u Somaliji?) u borbi protiv njihovih pomagača.
Scahill je svime time zgrožen i zgađen, a očekuje da mi ostali budemo iznenađeni. I šokirani. I ne kaže nam šta da uradimo tim povodom.
Ali očekuje da njegova zemlja uradi nešto, i on upiruje vrlo jasne prste u vrlo konkretne osobe, ali Obamina mašinerija, od koje su neki očekivali da jebe živu silu, ne jebe živu silu i čini mi se da je u ovom filmu najgore prošao Obama koji sa takvim tipom napada računa kao budućnošću američkog ratovanja. Čemu je sve prikazano u filmu, izgleda, samo serija (ne)uspešnih testova.
S obzirom da je film sniman na vrlo talibanastim lokacijama dobro je da je uopšte bilo šta snimljeno, ali to ne može da zameni vrlo "elementaran" izgled filma sa krajnje funkcionalno osmišljenim scenama i iskorištenim snimcima.
Čini mi se da nominacija za Oskara nekako limitira efekat filma, jer ga kontaminira kroz kvazi-prihvatanje.
Verovatno će biti kultni film kad ubiju Scahilla. Do tada, i ne morate.
SELEKTAH: 5/ 10
No comments:
Post a Comment