Nedočekani kao domaći, neispraćeni kao stranci
FULL DISCLOSURE: Domachi Stranzy je (bio) powerty-jev bend.
FULLER DISCLOSURE: Ovaj prikaz nije zato što on piše ovde.
Ovde možete da pročitate kompletnu istoriju Domachih Stranaza. Za vas koje mrzi da klikćete i borite se sa par pasusa dugiim tekstom evo nekih (možda i ne najzanimljivijih) izvoda.
Bend su pored powerty-ja činili i Kejkz i CaliChetnik. Godina je 2001.
"Trio se vrlo brzo sporazumeo među sobom, jer je svako za sebe bio predstavnik one manjine koja je upisala Političke nauke sa ciljem da se nikad ne bavi politikom profesionalno..."
"Usledilo je čudesno leto tokom kojeg sam, ničim izazvan, počeo da pišem rep tekstove. Tek smo ušli u XXI vek te 2001. godine. Sindikat je pravio koncerte za pedesetak ljudi, VIP je sa Đusom odradio Ko će to da plati. Pošto sam se vratio iz Šumadije, Kejkz i ja smo seli u Katakombe, fakultetsku krčmu, gde sam mu otkrio da imam neke tekstove, na šta je on sa osmehom odgovorio “Znao sam”."
"Grupa Domaći Stranci je tako spontano nastala, bez nekih skrivenih pomisli oko slave, para ili neke treće medijske pompe. Jednostavno, za mene je to bilo pitanje života ili smrti, velika želja da sam sebi pokažem da sam živ."
"Iako sam repovao, naša muzika nije bila rap, a posebno nije bila pop. U to vreme sam inače mnogo slušao Anti-Pop Consortium, koji se Kejkzu nisu nešto posebno sviđali, ali je iz tih preseka individualnih estetika i nastao novi kvalitet koji sam na regionalnoj sceni prepoznao tek u ranom opusu Dječaka, tu želju da se konstantno probijaju granice i radi sve šta ti padne na pamet."
"2007. smo napravili oproštajnu kompilaciju Zaostavshtinah, na kojoj se našlo, čini mi se, oko 18 pesama. Album je zakačen na torent i nije ga puno ljudi skinulo, ali svi prijatelji koji su od ranije bili upoznati sa našom muzikom su bili oduševljeni mogućnošću da je ponovo čuju. "
"Lako je primetno da sam veoma ponosan na ovaj period svog života, nikad se u njemu nisam osećao lepše i slobodnije, beskompromisno i ispunjeno. Otprilike jednom u šest meseci pustim sebi te pesme i umirem od smeha koliko sam bio lud. Naravno, deset godina kasnije više nisam taj čovek, posebno ne u ideološkom smislu jer sam tada bio anti-kapitalistički anti-nacionalista, a danas nemam problem sa svojim etničkim poreklom pošto stvari treba da budu u ravnoteži u procesu pronalaženja unutrašnjeg mira." kaže powerty na kraju.
Sad znate (skoro) sve.
Zao-stavshtinahu možete preuzeti ovde.
Šta ja još mogu da dodam?
Prvo poslušajte Zao-stavshtinahu. Šest pesama u folderu Ostazzi sa razlogom se nalaze tamo.
Drugo, ne dozvolite da vas iznervira transkripcija imena pesama. Svi imaju pravo da budu mladi i ludi. To kurčenje deset (i više?) godina kasnije izgleda malo "dejtid", ali pokažite mi repera koji je stoprocentno ponosan na svoje početke.
Treće, da, ja bih slušao i voleo DS (valjda powerty neće zameriti na skraćenici) i da nemaju veze sa powerty-jem. Ovo je (bio) hip hop kakav ja volim (na srpskom) i s obzirom da ga međ' Srbima nije bilo previše, treba mu zidati spomenike širom zemlje ponosne.
U hip hopu je produkcija pola posla. Možemo da se nadmudrujemo oko toga. Ali kada je produkcija odraz produkcionih mogućnosti tj (mnogo bolje rečeno) - želje da se materijal po svaku cenu snimi, to mnogo volim. Kad osetite žar, kad prepoznate dovijanja, kad mane voskrsnu kao šarm. Za tako nešto reper i bit-majstor moraju da nemaju isti leb da jedu.
Sa DS (samo još ovaj put!) je baš to slučaj. Powerty je tek sticao svoj flou (i tu prestaje moje bavljenje stvarima koje ne umem da izdvojim iz kompletnog utiska), ali lepo se čuje kako je od fana postajao neko ko ima i želi nešto da kaže. Meni lično je interesantno u kojoj meri tempo nikada ne postaje žustriji (mana mnogih naših loših repera), već se disciplinovano daleko više pažnje obraća na razgovetnost rečenog i ljubav prema matrici. Gotovo da možemo govoriti o stilu. S druge strane Kejkz (ne znam šta je u bendu radio CaliChetnik) HEBE KEVU sa matricama. Nešto ovoliko pametno, duhovito i inovativno, a u isto vreme sirovo, naivno i blesavo-ludački ja sam svojevremeno pronalazio samo u muzici koja je dolazila iz Velsa. I to ne kod njihovih repera (seća se neko Tystion sem powerty-ja?), već kod krosover postava poput Datblygu i Llwybr Llaethog. Deset godina u hip hop životu nije malo, a baš u produkciji se godine najglasnije čuju. Na primeru Stranaza i Kejkzove produkcije ovo je i dalje sveže. Studentski sveže. Juče-smo-počeli sveže. Ali sveže. I to paradoksalno možda najviše važi za pesme od kojih bi se prvo očekivalo da svoje mesto nađu "među stvarima za bacanje" poput dramendbejsične SwakoDSnewytza, koju baš ta štap&kanap estetika i danas drži u životu.
Dozvoliću sebi da se i dalje pravim pametan i da kažem da meni sav dostupan opus Domachih Stranaza zvuči pre kao britanski hip hop, nego kao američki. Avanturističkiji je u zvuku i konkretniji/ direktniji u poruci. Gizerski, a ne ulično. U Dzavolly Dzezz čujem Definition of Sound, US3 i Ruthless Rap Assassins. U Preyspytiwanieh podlogu kao da je radio neko sa Warpovog rustera. Tu treba spomenuti i (estetiku) Anti-Pop Consortium. Da, znam da su oni Ameri.
Slušajući Zao-stavshtinahu čujem naslušanu ekipu. Ne zato što znam powerty-ja i što on sam kaže koliko su sva trojica u tim "non-filesharing vremenima" davali sve od sebe da stignu do nove muzike. Ovo je pored toga što je entuzijastična ploča i vrlo pametna ploča. Naziru se ovde pripreme za "koncept", u recimo (uvodnoj?) Swyrallah i možda eventualnoj tendenciji da Zao-stavshtinah da sveobuhvatniji pregled situacije/ Srbije oko sebe ("prenatrpan poput DOS-a"). Ali da se u isto vreme tim opservacijama da i adekvatna progresivna/ "građanska" podrška, pa tako Teshkoh Seh Ohporawlyash čujemo i više Massive Attack nego što je pristojno, a u OhPusTehNo Fan C imamo (elektro)-kemp estetiku koja će proslaviti Sevdah Baby skoro deceniju kasnije, sve sa turbo-folk citatom. Bile su to poslednje godine u kojima je Beograd (kolateralno i Srbija) imao duha. Spreman da rimtutituki kome treba.
Prava je šteta što Domachi Stranzy nisu agresivnije pokušali da ostanu u životu. Da imam para investirao bih u neku CD/ vinilnu antologiju samo da ekipi u kraju ostane nešto.
SELEKTAH: 5. oktobar / 20. oktobar
FULL DISCLOSURE: Domachi Stranzy je (bio) powerty-jev bend.
FULLER DISCLOSURE: Ovaj prikaz nije zato što on piše ovde.
Ovde možete da pročitate kompletnu istoriju Domachih Stranaza. Za vas koje mrzi da klikćete i borite se sa par pasusa dugiim tekstom evo nekih (možda i ne najzanimljivijih) izvoda.
Bend su pored powerty-ja činili i Kejkz i CaliChetnik. Godina je 2001.
"Trio se vrlo brzo sporazumeo među sobom, jer je svako za sebe bio predstavnik one manjine koja je upisala Političke nauke sa ciljem da se nikad ne bavi politikom profesionalno..."
"Usledilo je čudesno leto tokom kojeg sam, ničim izazvan, počeo da pišem rep tekstove. Tek smo ušli u XXI vek te 2001. godine. Sindikat je pravio koncerte za pedesetak ljudi, VIP je sa Đusom odradio Ko će to da plati. Pošto sam se vratio iz Šumadije, Kejkz i ja smo seli u Katakombe, fakultetsku krčmu, gde sam mu otkrio da imam neke tekstove, na šta je on sa osmehom odgovorio “Znao sam”."
"Grupa Domaći Stranci je tako spontano nastala, bez nekih skrivenih pomisli oko slave, para ili neke treće medijske pompe. Jednostavno, za mene je to bilo pitanje života ili smrti, velika želja da sam sebi pokažem da sam živ."
"Iako sam repovao, naša muzika nije bila rap, a posebno nije bila pop. U to vreme sam inače mnogo slušao Anti-Pop Consortium, koji se Kejkzu nisu nešto posebno sviđali, ali je iz tih preseka individualnih estetika i nastao novi kvalitet koji sam na regionalnoj sceni prepoznao tek u ranom opusu Dječaka, tu želju da se konstantno probijaju granice i radi sve šta ti padne na pamet."
"2007. smo napravili oproštajnu kompilaciju Zaostavshtinah, na kojoj se našlo, čini mi se, oko 18 pesama. Album je zakačen na torent i nije ga puno ljudi skinulo, ali svi prijatelji koji su od ranije bili upoznati sa našom muzikom su bili oduševljeni mogućnošću da je ponovo čuju. "
"Lako je primetno da sam veoma ponosan na ovaj period svog života, nikad se u njemu nisam osećao lepše i slobodnije, beskompromisno i ispunjeno. Otprilike jednom u šest meseci pustim sebi te pesme i umirem od smeha koliko sam bio lud. Naravno, deset godina kasnije više nisam taj čovek, posebno ne u ideološkom smislu jer sam tada bio anti-kapitalistički anti-nacionalista, a danas nemam problem sa svojim etničkim poreklom pošto stvari treba da budu u ravnoteži u procesu pronalaženja unutrašnjeg mira." kaže powerty na kraju.
Sad znate (skoro) sve.
Zao-stavshtinahu možete preuzeti ovde.
Šta ja još mogu da dodam?
Prvo poslušajte Zao-stavshtinahu. Šest pesama u folderu Ostazzi sa razlogom se nalaze tamo.
Drugo, ne dozvolite da vas iznervira transkripcija imena pesama. Svi imaju pravo da budu mladi i ludi. To kurčenje deset (i više?) godina kasnije izgleda malo "dejtid", ali pokažite mi repera koji je stoprocentno ponosan na svoje početke.
Treće, da, ja bih slušao i voleo DS (valjda powerty neće zameriti na skraćenici) i da nemaju veze sa powerty-jem. Ovo je (bio) hip hop kakav ja volim (na srpskom) i s obzirom da ga međ' Srbima nije bilo previše, treba mu zidati spomenike širom zemlje ponosne.
U hip hopu je produkcija pola posla. Možemo da se nadmudrujemo oko toga. Ali kada je produkcija odraz produkcionih mogućnosti tj (mnogo bolje rečeno) - želje da se materijal po svaku cenu snimi, to mnogo volim. Kad osetite žar, kad prepoznate dovijanja, kad mane voskrsnu kao šarm. Za tako nešto reper i bit-majstor moraju da nemaju isti leb da jedu.
Sa DS (samo još ovaj put!) je baš to slučaj. Powerty je tek sticao svoj flou (i tu prestaje moje bavljenje stvarima koje ne umem da izdvojim iz kompletnog utiska), ali lepo se čuje kako je od fana postajao neko ko ima i želi nešto da kaže. Meni lično je interesantno u kojoj meri tempo nikada ne postaje žustriji (mana mnogih naših loših repera), već se disciplinovano daleko više pažnje obraća na razgovetnost rečenog i ljubav prema matrici. Gotovo da možemo govoriti o stilu. S druge strane Kejkz (ne znam šta je u bendu radio CaliChetnik) HEBE KEVU sa matricama. Nešto ovoliko pametno, duhovito i inovativno, a u isto vreme sirovo, naivno i blesavo-ludački ja sam svojevremeno pronalazio samo u muzici koja je dolazila iz Velsa. I to ne kod njihovih repera (seća se neko Tystion sem powerty-ja?), već kod krosover postava poput Datblygu i Llwybr Llaethog. Deset godina u hip hop životu nije malo, a baš u produkciji se godine najglasnije čuju. Na primeru Stranaza i Kejkzove produkcije ovo je i dalje sveže. Studentski sveže. Juče-smo-počeli sveže. Ali sveže. I to paradoksalno možda najviše važi za pesme od kojih bi se prvo očekivalo da svoje mesto nađu "među stvarima za bacanje" poput dramendbejsične SwakoDSnewytza, koju baš ta štap&kanap estetika i danas drži u životu.
Dozvoliću sebi da se i dalje pravim pametan i da kažem da meni sav dostupan opus Domachih Stranaza zvuči pre kao britanski hip hop, nego kao američki. Avanturističkiji je u zvuku i konkretniji/ direktniji u poruci. Gizerski, a ne ulično. U Dzavolly Dzezz čujem Definition of Sound, US3 i Ruthless Rap Assassins. U Preyspytiwanieh podlogu kao da je radio neko sa Warpovog rustera. Tu treba spomenuti i (estetiku) Anti-Pop Consortium. Da, znam da su oni Ameri.
Slušajući Zao-stavshtinahu čujem naslušanu ekipu. Ne zato što znam powerty-ja i što on sam kaže koliko su sva trojica u tim "non-filesharing vremenima" davali sve od sebe da stignu do nove muzike. Ovo je pored toga što je entuzijastična ploča i vrlo pametna ploča. Naziru se ovde pripreme za "koncept", u recimo (uvodnoj?) Swyrallah i možda eventualnoj tendenciji da Zao-stavshtinah da sveobuhvatniji pregled situacije/ Srbije oko sebe ("prenatrpan poput DOS-a"). Ali da se u isto vreme tim opservacijama da i adekvatna progresivna/ "građanska" podrška, pa tako Teshkoh Seh Ohporawlyash čujemo i više Massive Attack nego što je pristojno, a u OhPusTehNo Fan C imamo (elektro)-kemp estetiku koja će proslaviti Sevdah Baby skoro deceniju kasnije, sve sa turbo-folk citatom. Bile su to poslednje godine u kojima je Beograd (kolateralno i Srbija) imao duha. Spreman da rimtutituki kome treba.
Prava je šteta što Domachi Stranzy nisu agresivnije pokušali da ostanu u životu. Da imam para investirao bih u neku CD/ vinilnu antologiju samo da ekipi u kraju ostane nešto.
SELEKTAH: 5. oktobar / 20. oktobar
izvini, dal ti ne bi bio problem da okacis album opet? link=smrt
ReplyDeletebio bi mi. ali možda maaretu ne bude
Deleteok, hvala u svakom slucaju!
Deletebiće, posle
ReplyDeletehttp://www31.zippyshare.com/v/94266595/file.html
ReplyDelete