Kad đavo vrši egzorcizam
Ovaj prikaz nepotrebno otkriva sve. Pa čak i da to čini.
Nisam očekivao ovakav film od Friedkina. Možda i zato što se moja očekivanja od njega baziraju samo i isključivo na njegovim zlatnim danima (od The Boys In The Band do Cruising). Ovo je film poput Stuart Gordonovog Stuck ili Fargo braće Coen, nešto što očekujete da autor izbaci iz sebe u ranim radovima. Nemam druge nego da mislim da je Friedkin u pozorišnom komadu Tracy Letts našao adekvatnog sagovornika za svoje životno i filmsko iskustvo i da samim tim ovaj mora biti kompleksnije štivo nego što se isprva može učiniti.
Killer Joe je priča o detektivu Joeu koji zarađuje sa strane radeći kao diskretni profesionalni ubica sa čvrstim setom pravila. Njega angažuje Chris da ubije Chrisovu majku, kako bi nakon toga od premije životnog osiguranja svoje majke on mogao da vrati dug nekim vrlo zlim (i videćemo) i vrlo smešnim ljudima. Chris isprva o tome izveštava samo svog oca, koji je razveden od majke, ali priča ubrzo stiže i do njegove sestre, kojoj će premija biti isplaćena, i očeve nove devojke. Svi oni su najstrašniji white trash koje od pasa lutalica deli samo Wall-Mart garderoba i prikolicasta kuća u kojoj žive.
Njihova glupost i amoralnost prikazana je sasvim u duhu pomenutih crnih komedija, ali tek sa stilizovanom teatralnošću ubice Joea (u maestralnoj egzekuciji Matthewa McConaugheya) vidimo da je ovo film sa daleko većim ambicijama, egzistencijalističkim konceptom i elaboracijom čuvene "ko s đavolom tikve sadi...", ovaj put sa samim đavolom u glavnoj ulozi. Ljudi su zli i uvek će nas iznenaditi koliko. Neke od njih stići će zaslužena kazna i možda će samo njih iznenaditi kako će do toga doći. I to je ta, ili jedna od, filozofska ravna kojom se možete baviti.
Meni je bilo zabavno da se igram detektiva sa prikazanim. I da u Joeovoj priči o debelom tipu koji je sam sebi zapalio genitalije kad ga je devojka prevarila i u felaciju koji Gina Davis (u fenomenalnoj sceni) pruža KFC bataku (na šta ju je Joe naterao) počnem da mislim da je ovaj debeli bio Joe, i da njegovo interesovanje za "virdžinastu" ćerku Dottie potiče od toga što ona nije "iskvarena" i kao takva će moći da bude "zavarana" preostalim patrljkom muškosti, kome se u filmu prilazi na atipične načine.
Druga varijanta je da je Joe sam đavo. Koji prisvajanjem device Dottie porodici kroz "dil" uzima i dušu, zatim poput katalizatora omogućuje proces tokom koga se svi oni međusobno pokolju, a onda na kraju bude nagrađen i vešću da će postati otac i to simbolično nakon što njegova nova "nevesta" počini svoj prvi zločin. Tj kroči na mračnu stranu.
U trećoj varijanti dete koje Dottie obznani na kraju jeste dete čiji je brat njen brat Chris (Friedkin u jednom navratu pokazuje da se ovom priviđa gola sestra, a i u nastavku filma njihov odnos je sumnjivo prisan). Joe misli da je dete njegovo i vrlo je srećan (što u slučaju da je on "čovek bez genitalija" znači da se desilo čudo), a zapravo predstavlja ultimativnu osvetu- on će voditi računa o detetu koje nije njegovo.
A možda je onaj pištolj na kraju i opalio, pa je to poslednja lepa vest koju je Joe čuo za života. I to je možda četvrta varijanta dešavanja.
Killer Joe je dinamičan, uvrnut, surov, bezpardonast i vrlo, vrlo ciničan.
Nekad su se u Srbiji snimali ovakvi filmovi.
SELEKTAH: 9/ 10
Ovaj prikaz nepotrebno otkriva sve. Pa čak i da to čini.
Nisam očekivao ovakav film od Friedkina. Možda i zato što se moja očekivanja od njega baziraju samo i isključivo na njegovim zlatnim danima (od The Boys In The Band do Cruising). Ovo je film poput Stuart Gordonovog Stuck ili Fargo braće Coen, nešto što očekujete da autor izbaci iz sebe u ranim radovima. Nemam druge nego da mislim da je Friedkin u pozorišnom komadu Tracy Letts našao adekvatnog sagovornika za svoje životno i filmsko iskustvo i da samim tim ovaj mora biti kompleksnije štivo nego što se isprva može učiniti.
Killer Joe je priča o detektivu Joeu koji zarađuje sa strane radeći kao diskretni profesionalni ubica sa čvrstim setom pravila. Njega angažuje Chris da ubije Chrisovu majku, kako bi nakon toga od premije životnog osiguranja svoje majke on mogao da vrati dug nekim vrlo zlim (i videćemo) i vrlo smešnim ljudima. Chris isprva o tome izveštava samo svog oca, koji je razveden od majke, ali priča ubrzo stiže i do njegove sestre, kojoj će premija biti isplaćena, i očeve nove devojke. Svi oni su najstrašniji white trash koje od pasa lutalica deli samo Wall-Mart garderoba i prikolicasta kuća u kojoj žive.
Njihova glupost i amoralnost prikazana je sasvim u duhu pomenutih crnih komedija, ali tek sa stilizovanom teatralnošću ubice Joea (u maestralnoj egzekuciji Matthewa McConaugheya) vidimo da je ovo film sa daleko većim ambicijama, egzistencijalističkim konceptom i elaboracijom čuvene "ko s đavolom tikve sadi...", ovaj put sa samim đavolom u glavnoj ulozi. Ljudi su zli i uvek će nas iznenaditi koliko. Neke od njih stići će zaslužena kazna i možda će samo njih iznenaditi kako će do toga doći. I to je ta, ili jedna od, filozofska ravna kojom se možete baviti.
Meni je bilo zabavno da se igram detektiva sa prikazanim. I da u Joeovoj priči o debelom tipu koji je sam sebi zapalio genitalije kad ga je devojka prevarila i u felaciju koji Gina Davis (u fenomenalnoj sceni) pruža KFC bataku (na šta ju je Joe naterao) počnem da mislim da je ovaj debeli bio Joe, i da njegovo interesovanje za "virdžinastu" ćerku Dottie potiče od toga što ona nije "iskvarena" i kao takva će moći da bude "zavarana" preostalim patrljkom muškosti, kome se u filmu prilazi na atipične načine.
Druga varijanta je da je Joe sam đavo. Koji prisvajanjem device Dottie porodici kroz "dil" uzima i dušu, zatim poput katalizatora omogućuje proces tokom koga se svi oni međusobno pokolju, a onda na kraju bude nagrađen i vešću da će postati otac i to simbolično nakon što njegova nova "nevesta" počini svoj prvi zločin. Tj kroči na mračnu stranu.
U trećoj varijanti dete koje Dottie obznani na kraju jeste dete čiji je brat njen brat Chris (Friedkin u jednom navratu pokazuje da se ovom priviđa gola sestra, a i u nastavku filma njihov odnos je sumnjivo prisan). Joe misli da je dete njegovo i vrlo je srećan (što u slučaju da je on "čovek bez genitalija" znači da se desilo čudo), a zapravo predstavlja ultimativnu osvetu- on će voditi računa o detetu koje nije njegovo.
A možda je onaj pištolj na kraju i opalio, pa je to poslednja lepa vest koju je Joe čuo za života. I to je možda četvrta varijanta dešavanja.
Killer Joe je dinamičan, uvrnut, surov, bezpardonast i vrlo, vrlo ciničan.
Nekad su se u Srbiji snimali ovakvi filmovi.
SELEKTAH: 9/ 10
kad?
ReplyDelete