Lepo spolja, trulo iznutra
Vreme je da podignemo standarde za skandinavsku produkciju. Možda nije lepo udružiti norvežane, šveđane, fince i dance u jednu autorsku viziju i/ili strategiju, ali činjenica je da u u njihovim "žanrovskim" ostvarenjima u poslednjih deset godina ima dosta sličnosti, čak toliko da neko sa strane i ne mora da obrati pažnju koja je zemlja tačno u pitanju. Zločin je dominantna tema, zločin iz prošlosti vrlo često prateća, reperkusije po vertikalnoj osnovi vrlo često ukazuju na društvenu angažovanost odnosno očiglednu personifikaciju zločina za nešto daleko fatalnije po društvo. Realizam je surov i sirov, junaci su osobenjaci i sociopate sa dijagnozama, i nema baš puno hepiendova. Evropa u skandinavskoj viziji i dalje je prožeta neisteranim duhovima prošlosti ili nevoljna da prizna zločine (protiv Trećeg sveta, prirode, sopstvenih građana) koje i dalje čini.
Pioneer, moglo bi se reći norveškog superstara, Erika Skjoldberga (Insomnia), ne nudi ništa novo, ali neke od pomenutih komponenti "skandinavskog trilera" dovodi do vizuelnog savršenstva.
Na kraju smo sedamdesetih. Norvežani tek treba da započnu eksploataciju svoje nafte. Njihovi i američki timovi rade na treniranju radne snage koja će da se spusti 500m ispod zemlje i osposobi direktno izbijanje nafte u cevi i potom njihov transport cevima na obalu. Ozbiljni treninzi su preduzeti, a dobar deo priprema odvija se u komorama koje su u stanju da rekreiraju pritisak koji očekuje ronioce. Prilikom jednog od treninga dolazi do nesreće i brat glavnog ronioca Pettera, Knut, gine. Sve do tog trenutka delovalo je kao da ćemo gledati, recimo, Gravity pod vodom ili neki retro-futurizam poput Moon. Fotografija i scenografija su čudesne, a prizori pod vodom su kao ronjenje kosmosom. Međutim, tu počinje triler.
Skjoldberg očigledno želi da napravi jedan mastan triler, poput Tinker, Tailor, Solider, Spy, ali zaboravlja da bi za tako nešto morali da malo više vremena provedemo sa akterima i upoznamo im karaktere, kako bi potom lagano mogli da spoznajemo kako smo bili preveslani. Pioneer prerano počinje da srlja u akcione sekvence, Amerikanci i Norvežani sleću nas i levo i desno, zlokobnom Wesu Bentleyu niko nije rekao da isključi zlokobne farove, pa on od početka deluje kao preočigledni negativac, kako Petteru, tako i nama.
I dok Petter ima jasnu motivaciju zašto želi da istraži okolnosti pod kojima je njegov brat stradao, priča o gasu koji ronioci udišu kako bi mogli da se spuste na željene dubine, a koji su patentirali Ameri, odjednom postaje predmet neke vrste špijunskog trilera u kome ni elementarni odnosi među junacima nisu upostavljeni, a nekomoli, dokazani, da bi bili opovrgnuti ili rastureni. Sve to priču čini ne baš naročito jasnom, baš kao i kakva je uloga Amerike u iskopavanju norveške nafte, odnosno zašto Norvežani nisu ranije našli načina da se otresu ovih.
Na samom kraju, Petter, predvidljivo, polu-žrtvuje kodeks koji ga je vozio kroz film nagodbom sa zločincima, dok čudesna scena stizanja naftne platforme na mesto bušotine zlokobno ukazuje na to kako je sve počelo u ovoj "zemlji za primer".
SELEKTAH: 6minus/ 10
Vreme je da podignemo standarde za skandinavsku produkciju. Možda nije lepo udružiti norvežane, šveđane, fince i dance u jednu autorsku viziju i/ili strategiju, ali činjenica je da u u njihovim "žanrovskim" ostvarenjima u poslednjih deset godina ima dosta sličnosti, čak toliko da neko sa strane i ne mora da obrati pažnju koja je zemlja tačno u pitanju. Zločin je dominantna tema, zločin iz prošlosti vrlo često prateća, reperkusije po vertikalnoj osnovi vrlo često ukazuju na društvenu angažovanost odnosno očiglednu personifikaciju zločina za nešto daleko fatalnije po društvo. Realizam je surov i sirov, junaci su osobenjaci i sociopate sa dijagnozama, i nema baš puno hepiendova. Evropa u skandinavskoj viziji i dalje je prožeta neisteranim duhovima prošlosti ili nevoljna da prizna zločine (protiv Trećeg sveta, prirode, sopstvenih građana) koje i dalje čini.
Pioneer, moglo bi se reći norveškog superstara, Erika Skjoldberga (Insomnia), ne nudi ništa novo, ali neke od pomenutih komponenti "skandinavskog trilera" dovodi do vizuelnog savršenstva.
Na kraju smo sedamdesetih. Norvežani tek treba da započnu eksploataciju svoje nafte. Njihovi i američki timovi rade na treniranju radne snage koja će da se spusti 500m ispod zemlje i osposobi direktno izbijanje nafte u cevi i potom njihov transport cevima na obalu. Ozbiljni treninzi su preduzeti, a dobar deo priprema odvija se u komorama koje su u stanju da rekreiraju pritisak koji očekuje ronioce. Prilikom jednog od treninga dolazi do nesreće i brat glavnog ronioca Pettera, Knut, gine. Sve do tog trenutka delovalo je kao da ćemo gledati, recimo, Gravity pod vodom ili neki retro-futurizam poput Moon. Fotografija i scenografija su čudesne, a prizori pod vodom su kao ronjenje kosmosom. Međutim, tu počinje triler.
Skjoldberg očigledno želi da napravi jedan mastan triler, poput Tinker, Tailor, Solider, Spy, ali zaboravlja da bi za tako nešto morali da malo više vremena provedemo sa akterima i upoznamo im karaktere, kako bi potom lagano mogli da spoznajemo kako smo bili preveslani. Pioneer prerano počinje da srlja u akcione sekvence, Amerikanci i Norvežani sleću nas i levo i desno, zlokobnom Wesu Bentleyu niko nije rekao da isključi zlokobne farove, pa on od početka deluje kao preočigledni negativac, kako Petteru, tako i nama.
I dok Petter ima jasnu motivaciju zašto želi da istraži okolnosti pod kojima je njegov brat stradao, priča o gasu koji ronioci udišu kako bi mogli da se spuste na željene dubine, a koji su patentirali Ameri, odjednom postaje predmet neke vrste špijunskog trilera u kome ni elementarni odnosi među junacima nisu upostavljeni, a nekomoli, dokazani, da bi bili opovrgnuti ili rastureni. Sve to priču čini ne baš naročito jasnom, baš kao i kakva je uloga Amerike u iskopavanju norveške nafte, odnosno zašto Norvežani nisu ranije našli načina da se otresu ovih.
Na samom kraju, Petter, predvidljivo, polu-žrtvuje kodeks koji ga je vozio kroz film nagodbom sa zločincima, dok čudesna scena stizanja naftne platforme na mesto bušotine zlokobno ukazuje na to kako je sve počelo u ovoj "zemlji za primer".
SELEKTAH: 6minus/ 10
No comments:
Post a Comment