Pomalo bajata satira
Čini se da u karijeri Richarda Linklatera, ako ostavimo Before trilogiju po strani, ništa ne ukazuje na nekakav tematski fokus ili "tip autorstva". Čak šta mogli bi da kažemo da je on voljan da proba sve- oskarovske drame (Me and Orson Welles), nove tehnologije (Waking Life, A Scanner Darkly), Soderbergha (Tape, Slacker) ili nešto skoro idiotsko i skoro holivudsko (Bad News Bears, The School Of Rock). Pa, ipak, i o njemu, kao i o Soderberghu, postoji nekakva predstava kao o reditelju u čiji rad redovno valja zaviriti. Iako sam gledao manje njegovih filmova nego Soderberghovih, iz navedenih razloga, volim ga više. Ipak je Before trilogija i Dazed and Confused materijal skoro The Last Picture Show kvaliteta.
Bernie je, slično Fast Food Nation, Linklaterov pokušaj učestvovanja u aktuelnim temama društva. Ako je onomad to bila štetnost Mekdonaldsa, ovde se puca na nekoliko meta: zatucanost američkog Juga (tj samoobožavanu moralnost istog), relativizaciju zločina odnosno relativizaciju smrtne kazne (priznajem ovo sam možda učitao) i konačno, ono neizbežno, medijizaciju života kroz vazda popularni model "reality-ja" odnosno "mockumentary-ja", kao ovde. Najzabavnije od svega- film je urađen prema istinitiom događaju (čueš li, Boane?!!) koji je toliko sumanut da Linklateru nije trebalo mnogo da stigne do nivo apsurdne komedije.
Bernie je film o Bernieju (na visini Jack Black), poznijem tridesetogodišnjaku koji radi kao "assistent funeral director" i koji je u gradiću u kome živi (istočni Teksas) najpoznatija i najpopularnija osoba, pre svega zbog svoje umešnosti da svima bude od koristi, da za sve ima vremena i razumevanja, ali i svoje darežljivosti. Pored posla i druženja, Bernie voli mjuzikle i aktivno učestvuje u lokalnim produkcijama i skoro svi misle da je gej i niko mu to ne zamera (hepi, teksas?). Nakon smrti lokalnog moćnika i bogataša, Bernie se zbližuje sa njegovom udovicom (Shirley McLaine), nepodnošljivom i zlom Marjorie. Isprva deluje da će njihovo prijateljstvo potrajati, zahvaljujući njenom novcu i njegovom strpljenju, ali onda... se to ne desi.
U post-festumu tog druženja saznajemo koliko su "građani sela Luga" vezani za svog Bernieja i koliko su voljni da mu sve oproste, kao i koliko je zločin relativan, ako je žrtva "nesimpatična". To da su oni koji sebe vide kao visoko moralne neočekivano često spremni na vrlo amoralne kompromise nije nešto novo, ni u životu, ni na filmu, a, zahvaljujući Berniejevom nespornom humanizmu, ovde čak deluje opravdano. Zbog čega možda Bernie i nije satira koliko samo topla ekranizacija neobičnih životnih trenutaka koji možda i nemaju poentu, već sva njihova draž dolazi od njihove neobičnosti. I možda se u toj "mlakosti" materijala krije oštrija kritika, ali meni je promakla.
SELEKTAH: 5plus/ 10
Čini se da u karijeri Richarda Linklatera, ako ostavimo Before trilogiju po strani, ništa ne ukazuje na nekakav tematski fokus ili "tip autorstva". Čak šta mogli bi da kažemo da je on voljan da proba sve- oskarovske drame (Me and Orson Welles), nove tehnologije (Waking Life, A Scanner Darkly), Soderbergha (Tape, Slacker) ili nešto skoro idiotsko i skoro holivudsko (Bad News Bears, The School Of Rock). Pa, ipak, i o njemu, kao i o Soderberghu, postoji nekakva predstava kao o reditelju u čiji rad redovno valja zaviriti. Iako sam gledao manje njegovih filmova nego Soderberghovih, iz navedenih razloga, volim ga više. Ipak je Before trilogija i Dazed and Confused materijal skoro The Last Picture Show kvaliteta.
Bernie je, slično Fast Food Nation, Linklaterov pokušaj učestvovanja u aktuelnim temama društva. Ako je onomad to bila štetnost Mekdonaldsa, ovde se puca na nekoliko meta: zatucanost američkog Juga (tj samoobožavanu moralnost istog), relativizaciju zločina odnosno relativizaciju smrtne kazne (priznajem ovo sam možda učitao) i konačno, ono neizbežno, medijizaciju života kroz vazda popularni model "reality-ja" odnosno "mockumentary-ja", kao ovde. Najzabavnije od svega- film je urađen prema istinitiom događaju (čueš li, Boane?!!) koji je toliko sumanut da Linklateru nije trebalo mnogo da stigne do nivo apsurdne komedije.
Bernie je film o Bernieju (na visini Jack Black), poznijem tridesetogodišnjaku koji radi kao "assistent funeral director" i koji je u gradiću u kome živi (istočni Teksas) najpoznatija i najpopularnija osoba, pre svega zbog svoje umešnosti da svima bude od koristi, da za sve ima vremena i razumevanja, ali i svoje darežljivosti. Pored posla i druženja, Bernie voli mjuzikle i aktivno učestvuje u lokalnim produkcijama i skoro svi misle da je gej i niko mu to ne zamera (hepi, teksas?). Nakon smrti lokalnog moćnika i bogataša, Bernie se zbližuje sa njegovom udovicom (Shirley McLaine), nepodnošljivom i zlom Marjorie. Isprva deluje da će njihovo prijateljstvo potrajati, zahvaljujući njenom novcu i njegovom strpljenju, ali onda... se to ne desi.
U post-festumu tog druženja saznajemo koliko su "građani sela Luga" vezani za svog Bernieja i koliko su voljni da mu sve oproste, kao i koliko je zločin relativan, ako je žrtva "nesimpatična". To da su oni koji sebe vide kao visoko moralne neočekivano često spremni na vrlo amoralne kompromise nije nešto novo, ni u životu, ni na filmu, a, zahvaljujući Berniejevom nespornom humanizmu, ovde čak deluje opravdano. Zbog čega možda Bernie i nije satira koliko samo topla ekranizacija neobičnih životnih trenutaka koji možda i nemaju poentu, već sva njihova draž dolazi od njihove neobičnosti. I možda se u toj "mlakosti" materijala krije oštrija kritika, ali meni je promakla.
SELEKTAH: 5plus/ 10
http://www.imdb.com/title/tt1650393/
ReplyDelete