Nije lako s muškarcima. Zapravo, odvratno je teško
Mislio sam da znam Claire Denis. I da sam se nagledao njenih filmova na festivalima autorskih filmova kad sam bio mlad. I da su svi nešto bili o seksu i feminizmu.
Ispostavlja se da je to možda istina, ali da se ja slabo sećam filmova. To jest da je jedini koga se sećam njen prethodni film, White Material, o post-kolonijalnom raspadu idile.
Međutim, po gledanju Bastards, ispostavlja se i da mi je onaj prvobitni utisak o Denis bio prilično dobar.
Vidite, negde pred kraj ovog filma ima scena (a i spojler za one koji nisu gledali!) u kojoj se dva matorca spremaju da drpaju dve (verovatno) maloletne devojke u nekom nazovi-klubu (sa tom namenom). I dok jedan, go, stoji ispred njih i posmatra ih kako leže, on pokušava da vozdigne svoj mlohavi penis. To mu ne polazi za rukom. Zato će on u svrhe penetracije (a možda i sopstvenog napaljivanja) ući sa klipom kukuruza. Nečim što smo mnogo ranije u filmu videli kao okrvavljeno oruđe koje je jednu do dve devojke odvelo na "reparaciju vagine".
Starac je možda i devojkin otac.
Ako u ovom filmu i ima dobrih muškaraca, oni su verovatno mlađi od deset godina.
Denis svoj materijal tretira kao neki mračni triler, koji neke od TV gledaoca može da podseti na aktuelne bisere nordijske produkcije. Marco, pomorac, se vraća u Pariz na poziv svoje sestre, čiji se muž ubio, a ćerka je pronađena kako luta Parizom, gola i sa pomenutim "oštećenjima" na vagini. Paralelno sa ovim događajima Marco razvija aferu sa komšinicom, koja živi sa sinčićem, sprat iznad, a čiji je muž neka vrsta svraćajućeg bogatog i matorog patrona. Film, a i Marco, najmanje vremena posvećuje Marcovim ćerkama (upoznajemo samo jednu) koje žive sa majkom.
Pokušavajući da spase porodični biznis, koji je sestrin muž saterao u bankrot, ali i da razume zbog čega se njegova maloletna nećaka odala prostituciji i drogama, Marco (seksualnu) luku nalazi u komšinici. Ali i tu se stvari kompliju kada matori patron otkrije njihovu vezu i uzme sebi njihovog sina.
U priči koja počinje flešbekom i potom se raspričava detektivski, iako nema traga policiji, Denis nam govori o pasivnom, skoro ropskom položaju žene, čija zavisnost od "svog muškarca" rezultira njenim neminovnim uništenjem. I to važi za sva tri glavna ženska lika- sestru, komšinicu i nećaku. U tom spletu, Marco pokušava da im se nađe, pa čak ima nameru i da stvar "rasplete", ali u paradoksalnom obrtu (to je moje tumačenje) biva žrtvom neizmenljivog ropskog statusa jedne od žena, tj sve tri njih. I ta neiskobeljivost od "namene" koju im je "muškarac" poverio jeste kontroverzna stvar ovog filma. A ne kukuruz. Odnosno kadrovi koji prikazuju "zatvoreni krug zla" u kome su na bizaran način završile sve Marcove žene.
Možda je i Marco deo ekipe "đubrad", ali ja u njegovom ponašanju, sem povišene alfa-mužjačnosti, ne vidim ništa što bi ga kvalifikovalo za tako pogan prekor. On mi pre deluje kao žrtva. Kao neko ko nije skapirao. Da muškarci imaju pravo samo da vladaju. Kao đubrad.
SELEKTAH: 7/ 10
Mislio sam da znam Claire Denis. I da sam se nagledao njenih filmova na festivalima autorskih filmova kad sam bio mlad. I da su svi nešto bili o seksu i feminizmu.
Ispostavlja se da je to možda istina, ali da se ja slabo sećam filmova. To jest da je jedini koga se sećam njen prethodni film, White Material, o post-kolonijalnom raspadu idile.
Međutim, po gledanju Bastards, ispostavlja se i da mi je onaj prvobitni utisak o Denis bio prilično dobar.
Vidite, negde pred kraj ovog filma ima scena (a i spojler za one koji nisu gledali!) u kojoj se dva matorca spremaju da drpaju dve (verovatno) maloletne devojke u nekom nazovi-klubu (sa tom namenom). I dok jedan, go, stoji ispred njih i posmatra ih kako leže, on pokušava da vozdigne svoj mlohavi penis. To mu ne polazi za rukom. Zato će on u svrhe penetracije (a možda i sopstvenog napaljivanja) ući sa klipom kukuruza. Nečim što smo mnogo ranije u filmu videli kao okrvavljeno oruđe koje je jednu do dve devojke odvelo na "reparaciju vagine".
Starac je možda i devojkin otac.
Ako u ovom filmu i ima dobrih muškaraca, oni su verovatno mlađi od deset godina.
Denis svoj materijal tretira kao neki mračni triler, koji neke od TV gledaoca može da podseti na aktuelne bisere nordijske produkcije. Marco, pomorac, se vraća u Pariz na poziv svoje sestre, čiji se muž ubio, a ćerka je pronađena kako luta Parizom, gola i sa pomenutim "oštećenjima" na vagini. Paralelno sa ovim događajima Marco razvija aferu sa komšinicom, koja živi sa sinčićem, sprat iznad, a čiji je muž neka vrsta svraćajućeg bogatog i matorog patrona. Film, a i Marco, najmanje vremena posvećuje Marcovim ćerkama (upoznajemo samo jednu) koje žive sa majkom.
Pokušavajući da spase porodični biznis, koji je sestrin muž saterao u bankrot, ali i da razume zbog čega se njegova maloletna nećaka odala prostituciji i drogama, Marco (seksualnu) luku nalazi u komšinici. Ali i tu se stvari kompliju kada matori patron otkrije njihovu vezu i uzme sebi njihovog sina.
U priči koja počinje flešbekom i potom se raspričava detektivski, iako nema traga policiji, Denis nam govori o pasivnom, skoro ropskom položaju žene, čija zavisnost od "svog muškarca" rezultira njenim neminovnim uništenjem. I to važi za sva tri glavna ženska lika- sestru, komšinicu i nećaku. U tom spletu, Marco pokušava da im se nađe, pa čak ima nameru i da stvar "rasplete", ali u paradoksalnom obrtu (to je moje tumačenje) biva žrtvom neizmenljivog ropskog statusa jedne od žena, tj sve tri njih. I ta neiskobeljivost od "namene" koju im je "muškarac" poverio jeste kontroverzna stvar ovog filma. A ne kukuruz. Odnosno kadrovi koji prikazuju "zatvoreni krug zla" u kome su na bizaran način završile sve Marcove žene.
Možda je i Marco deo ekipe "đubrad", ali ja u njegovom ponašanju, sem povišene alfa-mužjačnosti, ne vidim ništa što bi ga kvalifikovalo za tako pogan prekor. On mi pre deluje kao žrtva. Kao neko ko nije skapirao. Da muškarci imaju pravo samo da vladaju. Kao đubrad.
SELEKTAH: 7/ 10
No comments:
Post a Comment