20 - 10
10- 01
50 - 25
21. Pulp – My Legendary Girlfriend
22. Moby - Go
23. Consolidated – This Is Fascism
24. Massive Attack – Safe From Harm
25. LL Cool J – Mama Said Knock You Out
26. Army Of Lovers - Crucified
27. Catherine Wheel – Black Metallic
28. 808 State ft Bjork – Oops
29. Michael Jackson – Heal The World
30. Erasure – Love To Hate You
31. Metallica – Enter Sandman
32. Carter the USM – After the Watershed
33. De La Soul – Ring Ring
34. Sonic Youth – Dirty Boots
35. Curve – Ten Little Girls
36. PM Dawn – Set Adrift On Memory Bliss Of You
37. KLF – Justified & Ancients
38. Definition of Sound – Wear Your Love Like Heaven
39. PM Dawn – Paper Doll
40. Naughty By Nature – O.P.P.
41. Dinosaur Jr. – Whatever's Cool With Me
42. Divinyls – I Touch Myself
43. The Other Two – Tasty Fish
44. Pet Shop Boys – Where the Streets Have No Name/ Can't Take My Eyes Of Off You
45. Ned's Atomic Dustbin - Happy
46. Guns N'Roses – Don't Cry
47. Blur – There's No Other Way
48. Right Said Fred – I'm Too Sexy
49. St. Etienne – Nothing Can Stop Us Now
50. Pavement – Summer Babe
01 Monty Pythons - Always Look on the Bright Side of Life
02 My Bloody Valentine - Tremolo
03 Tad - Jinx (mada bih pre izabrala Plague Years)
04 Nirvana - Smells Like Teen Spirit
05 Butthole Surfers - The Hurdy Gurdy Man
06 Swans - Power and Sacrifice
07 Young Gods play Kurt Weill - Speak Low
08 Anthrax/Public Enemy - Bring The Noise
09 Ministry - Jesus Built My Hotrod
10 Massive Attack - Unfinished Sympathy
11 Metallica - Enter Sandman
12 Cranes - Adoration
13 Hole - Mrs Jones
14 808 State - Cubik
15 Primus - Tommy the Cat
16 Nomeansno - The Valley of the Blind
17 Kitchens of Distinction - Drive That Fast
18 Sepultura - Dead Embryonic Cells
19 KLF - Last Train to Trancentral
20 Fudge tunnel - Bed Crumbs
prve recenzije
"bedak sto ne čujemo i wickedine singlove
btw, svaki cigan samo po jednoj stvari pamti tu godinu
šta da kažem vredelo je slušati
moram da priznam da sam se potajno nadao da ću čuti move any mountain
izdavačka kuća je take it or leave it; '95 je bio prodigy;
sepulturu nisu puštali u 120 minutes do sledećeg albuma, a i tad na kašičicu
prince valja
ovaj wickedin hejt 90ih je suviše pojednostavljen. ne radi se o tome da l' je sloba bio evil, već je reč o gorkom saznanju da nije (bio) only evil, tako da otuda ta šaltanja. pričam u lično ime.
hvala vama sto ste bili inspirativni, bas je moglo da se cuje duboko promisljanje." powerty
Zašto Moć veštica više ne ide na Radiju B92?
Prethodnu emisiju možete preslušati ovde i ovde i ovde.
pišite na: mislitemojomglavom@gmail.com
pratite na: https://twitter.com/mocvestica
Powerty
ReplyDeletehvala na komentarima :)
Nadam se da moj hejt zaista nije bio samo hejt :D U pravu si, razmisljanje o zivotu tada je vrlo kompleksno, ima vise slojeva, koje je em tesko razdvojiti jedne od drugih, em tesko razdvojiti od svega sto je sledilo. Pojednstavljivanje je bilo nuzno u funkciji teme, posto kompleksna prica zasluzuje mnogo vise vremena.
& BTW, Milosevic za mene nikada i nije bio evil, a tek nikako pure evil. Cinjenica da danas iko moze da kaze da "nam je tada bilo bolje" je samo razlog broj 1 u razumevanju kako su Milosevic, a onda Tadic/Vucic/Dacic uopste mogli da nam se "dese".
& keep happening.
wg-
nema na čemu, i ja sam pojednostavio. i narafski, nije bio samo hejt, vrlo je bilo inspirativno. i to "bolje" treba shvatiti ambivalentno i nastaviti s potragom za boljim rečima. moj prigovor je ispaljen ponajviše u smislu da mi je pun kofer floskula o devedesetim, pa mi se tu upalila uzbuna baš zato što je najveći deo tvog izlaganja bio lišen istih, ono prepoznajem promišljanje, interesantno mi je jer je do jaja retko. devedesete su postale kao neka deponija na kojoj se gomilaju izgovori. jebeš taj rad. nekima je takva egzistencija i dalje san snova, dovoljno je da odeš na sajt e-novina. u tim glavama je i dalje 1992. samo jedan od razloga zašto prezirem aktivizam/angažovanost, što ne znači da nisam političan, o naprotiv.
Deletesećam se da sam 1993, kao osmak prikupljao priloge za crveni krst po dorćolu, i jedan recimo dvadesetpetogodišnjak mi je kad je otvorio vrata i ja mu rekao što uopšte kucam, pokazao prstom i rekao "tolstojeva 33". meni je to tad bilo vrlo simpatično i duhovito, a danas mi je nekako otužno.
zapravo, ono što želim da kažem je da su devedesete iz ljudi izvlačile i ono najbolje i ono najgore, i neka životna kreativnost se više cenila, što silom prilika što zbog toga što su ljudi obraćali više pažnju na svoje kriterijume i držali ih se, vi ste dosta pričali o tome muzički gledano. "opuštene" dveiljadite i desete su to sve nekako ujednačile i poništile, uleteli su u priču kompromisi, i tužna je spoznaja da niko nije znao šta 'oće i verujem da se onaj ljutiša sa kućnog praga zaposlio u nekoj vrljavoj korporaciji i tamo smrdi, i kao dobro mu je, ako nije u međuvremenu emigrirao i tamo negde u tri pizde materine pere čaše i ubeđuje sebe da je srećan, što je meni negde initimno veoma porazan ishod sve te jezivo teške ali autentične energije.
ti si pominjala vrlo malo avenija, a činjenica je da je u pitanju bila prohodna samo jedna zabačena ulica tj. ćorsokak koju nismo (naši potencijali) i jesmo (jer ništa svoje nismo hteli ni umeli) zaslužili, ali je od agresije naovamo sve za mene jedan veliki letdown i antiklimaks a opet uopšte nisam iznenađen razvojem situacije, čim se prionulo na "brze" reforme jednog velikog ničeg. tako da, završavam, negde mogu da razumem taj sentiment "boljeg" u smislu sudbonosnijeg, važnijeg i smislenijeg življenja. problem današnjice je što je u velikoj meri simulirana i besmislena. uostalom, u velikoj meri i mržnja prema slobi je umela da bude itekako uzvišena (navodim čisto kao primer), dok ti je danas ispod časti da ikoga od ovog crvenocrnog jugenda umotanog u pocepanu plavu posteljinu sa žutim zvezdama strasno mrziš već ih samo prezireš, što je vrlo blizu ravnodušnosti koja nas žive sahranjuje. jbg, ovo je gotovo sve napisano romansirano i romantično u najvećoj meri, ali jebiga, iz srca je i mislim da ne treba da se stidim(o).
mislim da je u biti ovog nostalgičnog klimaksa koji potresa b92 muzičke saradnike (i nostalgije itself) ovih dana ne milošević i devedesete, već spoznaja da je napredak tehnologije (i sve što je on povukao sa sobom) kurac i da je tada zaista bilo bolje, ali ponajmanje zbog političkog faktora ili uprkos njemu. 'nači bolje, bez disklejmera. to je jedan od najhrabrijih stavova koji mahom ljudi nemaju muda da brane, jer se tako najlakše fasuje etiketa nenormalnog i retrogradnog. a i upecali su se na bućkalo da je to utopija i da je ovo najbolji od svih mogućih svetova (ili ekonomskih modela, ako ćemo da raširimo sliku).
Deleteoprostite zbog kurca i muda.
uz najbolju nameru nisam razumeo šta si hteo da kažeš. ako bi pojasnio...
Deleteredosled nasumičan, na brzinu dodato samo na listama neviđeno i u emisiji nečuveno:
ReplyDeleteshamen već pomenuti
lfo "we are back"
69 "ladies and gentlemen"
morbid angel "blessed are the sick"
u96 "das boot"
rozalla "everybody's free"
poor righteous teachers "nation's anthem"
a tribe called quest "scenario"
james "sit down" (reissue, pre '91 tu pesmu su čuli članovi i uža rodbina)
marky mark & the funky bunch "good vibrations"
soundgarden "jesus christ pose"
let3 "vjeran pas"
rambo amadeus "halid invalid hari"
ekv "dum dum"
marky mark & the funky bunch "good vibrations"
ReplyDeleteчовек који зна.
25. Dragana Mirković - Dodaj gas
ReplyDelete24. Ceca - Hej vršnjaci
23. Esad Plavi - Usne imam da te ljubim ja
22. Haris Džinović - Nek mi bude zadnja čaša
21. Dragan Kojić Keba - Bre digi džanum
20. Ceca - Bivši
20. Ceca - Babaroga
19. Šerif Konjević - Ne zovite doktore
19. Ceca - Volim te
18. Džej - Ko se s nama druži
17. Dragana Mirković - Poklanjam ti svoju ljubav
16. Dragan Kojić Keba - Srce piše suzama
15. Dragana Mirković - Kaži mi sunce moje
14. Halid Bešlić - Ljiljani
13. Ceca - Dal si nekad do bola voleo
12. Dragana Mirković - Dobra devojka
11. Haris Džinović - Dajte vina hoću lom
10. Haris Džinović - Poznaćeš me
9. Zorica Marković - Tebe nema
8. Džej - Ugasila si me
7. Slavko Banjac - Vino mi uzima dušu
6. Džej - Nedelja
5. Snežana Babić Sneki - Sneki rep
4. Mira Škorić - Zašto nosiš prsten moj
3. Anica Milenković - Na lančiću ime tvoje
3. Jelena Broćić - Ko ostavlja ruže
2. Savo Radusinović - Nemoj nikad skitnicu da ljubiš
1. Džej - Nijedne usne se ne ljube same
radojica, hvala na trudu. ali ja nisam siguran da je na lančiću ime tvoje, anice milenković iz 1991. pre će biti 1993. možda grešim
Deletejeste anica iz '91, legendarni pijačni spot i trademark produkcija mileta basa ('si čitao batin intervju s njim? epic stuff!!! :)).
Deletesve pršti od brkatog harisa a nigde nema "zadnjeg groša" safeta alije. veliki propust imho, jer je to cult classic 1/1. takođe, cenim da je "kaži mi sunce moje" ako ne najbolja onda ubedljivo najvažnija folk pesma te godine, argumentacija ovde: http://xxxps.tumblr.com/post/85388203208/politicnost-turbo-nesvesti-1-dragana-mirkovic-kazi.
kudosi za miru, sneki i večnog gospodina sava!!!
http://sminkerijada.blogspot.com/2014/05/miodrag-ilic-mile-bas-juzni-vetar-autor.html
Deleteelitno novinarstvo, onaj osećaj da je svaki put "kao prvi put", kao kad po hiljaditi put gledam poverljivo iz la ili titanik. počne kao "malo ću da bacim pogled" i uvek ostanem do samog kraja.
deo slagalice koji fali je intervju bar približnog kvaliteta sa savom bojićem. to bi bila bakljada
Slobodane, nema na čemu. Gajim veliko poštovanje prema čoveku koji mi je u jednom izdanju MTB-a otkrio šta simbolizuje kiša u spotu I'm A Slave 4 U i znao sam da ću Ti se jednog dana odužiti zbog toga.
ReplyDelete@P:
Pazi, meni je najbolja Harisova rstva ova i uopšte iz ove perspektive nisam fan njegovog opusa, no morao sam uvažiti komercijalni efekat. Inače bih skrenuo pažnju na emisiju iz koje je skinut spot. Zlatna ploča - muzički portreti na RTS-u uz prijatni glas Marka Stolice u ulozi naratora.
http://www.youtube.com/watch?v=4aK8-DH2rXM
Anica i Jelena dele trojku kao omaž nevinosti. Kasnije smo saznali da to nije bila baš na mestu pretpostavka kada je Anica u pitanju, dok je Jelena ostala dostojanstveni old skul interpretator.
Taj Savov singl bio je simbolični raskid sa 70's i 80's kapiranjem žanra i mislim da nije bilo još mnogo pesama tog stila početkom devedesetih koje su ostavile trag. Kasnije je odradio još jedan klasik - Ljubavi moje mladosti (snimak je iz sponzorske emisije Diskosa sredom u 7 uveče, Diskosa koji je u to vreme još bio relevantan i recimo izbacio jednog Mileta Ignjatovića).
http://www.youtube.com/watch?v=OZWTOJW3xZ4
Opaska za Draganino sunce je potpuno na mestu, to je moralo više.
radojice, smatram da anica nema nijednu kanonsku pesmu posle "lančića", dok je jelena kao pravi predstavnik "apolonske", "pristojne" šumadije posle ove izbacila i "bele rade" i "okrenuću te za 360 stepeni", koja je kao vragolasta i šaljiva a u stvari u njoj nema ničeg edgy. to varim u velikim količinama, uostalom iz te "svi se znamo" tradicije je iznikla i "uz moravu vetar duva" medenog meseca, najbolji narodnjak u 15+ godina.
Deletemile ignjatović banderas je svojim jedinim hitom obeležio kraj turbo folka, po mom mišljenju. haris džinović je predstavnik kulovske/polutanske muzike, on se služi narodnim a nije narodnjak i ne gotivim ga, kao ni tomu zdravkovića. najteže stvari uvek padaju na dno, a ovo mi je lelujavo, visi u vazduhu, kao smog. tu negde su i slavko banjac, roki, dima i prva vena nikšića rođa, gentrifikovani folk. ne kažem da tu nema kvaliteta samo mi se pri slušanju javi slika majkla džeksona nakon što je postao naturalizovani belac.
u principu, toma i haris i ovi njihovi sateliti su hteli/hoće da budu savo, ali nisu imali/nemaju taj autentični šlif koji poseduju/posedovali su sinan, ipče mali rambo i brat mu, miroslav, tozovac itd. tačno čuješ da tu nema dokazivanja, pesme su dovoljan dokaz čiste emocije.
Anica je uletela u priču bez identiteta. To je kao stranka bez ideologije. Ona je tada imala 13 godina i to je bila jedina senzacija u vezi sa njenom pojavom. Čini mi se da nije mogla da iznese ni neki ''Moi Lolita'' (da se Slobodan ne žali da smo ga isključili iz razgovora) momenat, niti je neko imao nameru da to progura. Nemam blage veze šta je kasnije radila, znam samo da je imala neki poluhit duet sa Nedeljkom Bajićem, mada više kao ikebana, jer je tada Baja bio na vrhuncu i realno je ukrao šou. Jelena je išla sa jasnim pristupom. I dobro proračunatim, jer je u to doba krenuo masovni egzodus ka nekim drugim rukavcima folka i za nju se otvorio autoput da se etablira kao bitna pojava u tako upražnjenom prostoru. Za nju danas ima mesta samo u ''Jedna pesma, jedna želja'', ali imam utisak da je ona skroz OK sa tim. Nešto slično je u isto vreme postigao znatno iskusniji Dragan Pantić Smederevac (delom naslonjen na zaostavštinu Ere Ojdanića) koji je i danas obavezna stavka na plejlistama šumadijskih radio-stanica. Smederevac je tokom devedesetih postao i ostao večiti heroj lokalnih radija i televizija, daleko od prestoničkih reglera i reflektora za koje je valjda bio previše ljakse. Što me dovodi do sledeće teme...
ReplyDelete(intermeco: Mile Ignjatović je bio kraj relevantnosti Diskosa i kao takav svakako kraj jedne epohe. Inače pored te pamtim i neku stvar ''Hej druže što prodaješ ruže'' koja je zavredela nešto veće opetovanje u medijima.)
Sa razlogom sam linkovao baš onu pesmu Harisa Džinovića. Taj tipično ilidžanski primerak očigledno odskače od pravca u kom je otišla njegova karijera, a svojevremeno sam povodom te numere naleteo na komentar (parafraziram) ''Ovo sigurno nije Haris, on nikad nije pevao ove seljačke pesme.'' I tu mi se otvorilo... izvođači koje si naveo zaista jesu alibi narodnjaci, sa predrasudama i otklonom prema matičnom žanru (ako uzmemo da im je narodnjak matični *), a to me nimalo ne radi. Čini mi se da je kud i kamo iskrenije bilo kasnije koketiranje sa hard-rokom i jurodensom, bez obzira što je često za rezultat imalo direktnu parodiju. Taj pravac skroz kapiram. Generalno mi nikad nije pasovao ni taj kafanski reprazent stil (ne izbijam iz kafane, saću razbijem čaše i napravim sranje, dok me prate Cigani) i čini mi se da je on dobro stajao samo Tozovcu. Tozovac i Toma su opšta mesta žanra, ali je po mom mišljenju taj teret bolje izdržao Tozovčev opus. Takođe Tozovčev kvalitet je i to što nije bio jednodimenzionalan lik i pored kafanštine je podjednako dobro ili nelažno isporučivao i druge oblike narodnjaka (npr. ''sedim, pijem, pušim i špriceve rušim'' šaljenje ili starogradski šmek). Harmonika koje se nije stideo za razliku od nekih je (ne)verovatno bitan faktor te širine. Tozovac je bio 'čovek I naroda''.
* - ''toma i haris i ovi njihovi sateliti su hteli/hoće da budu savo, ali nisu imali/nemaju taj autentični šlif'' Sa izuzetkom Tome o čijoj pripadnosti kontekstu bi se moglo zasebno raspravljati, mislim da je to bio više proračunati otklon. Ili barem podjednako. Tada je krenulo račvanje na seljački i moderni gradski (kafanski) narodnjak i nemam osećaj da se ono desilo spontano. Ne verujem da su oni imali ikakvu reakciju kada čuju Sava Radusinovića, niti da su ga kapirali. On je tada ''s koferom u ruci'' polako krenuo ka društvu nekog Miroslava Radovanovića, Žike Marinkovića Šumca... U kafane daleko od grada i na lokalne radio-stanice koje su ponicale devedesetih i sačuvale ih od zaborava. Tamo su ih dočekali već odavno prisutni ''ljudi iz naroda'' Novica Negovanović, Rade Petrović, pa čak možda i Milanče Radosavljević, ali tim putem nikada nije krenuo i Haris Džinović. Jer Haris i ostali to nikad nisu bili. Tačno se vidi taj presek, više zjapeća rupa između.
nego, radojice, šta sam rekao za tu kišu u I'm a slave... kopam po sećanju i ne sećam se ni da sam ikada pričao o tome. curious bob says thanks
ReplyDeleteda, mislim da je broćićka zadovoljna - malo tv, malo moravski biseri, malo gladna sam rodnog neba, malo ostale manifestacije... i bude dovoljno posla. mislim da se ni smederevac ne žali, on je legenda tamo gde to hoće. na svakoj svadbi idu "imam samo 8 ari", himna specifičnog seljačkog levičarstva, ili "ti si knjiga pisana za mene", naklon s imanja prema obrazovanju... kao npr. i baja mali knindža ili jovan mihaljica. postoji čitava ta u prestonici nedovoljno ispraćena "pod"scena u srbiji i republici srpskoj, gde malo više izostaje taj medijski momenat i efektno predstavljanje, ali se pesma generalno više sluša.
ReplyDeletesavo je sublimat seljačkog i gradskog, al' tako da niko ne bude uvređen, kao što je šućro šeki turković spajao nekoliko srpskih muzičkih tradicija u jedno ili kako je šikica izdominirala u "zavede me majko momak loš" kad je u medli uparila cigansko-vlašku violinu sa srpskom 'armonikom. da se vratim na sava, ostali nisu mogli da imaju reakciju jer nisu mogli da iznesu taj poetski stav prema životu i nasleđu. kao što iz miroslava, dobrivoja i tozovca progovara srbija ili iz usnije i bobana jug srbije, tako iz sava progovara beograd koji je deo te iste srbije, i slavi specifičan vid prestoničke uzdržanosti priklješten između tvrđih vojvođanskih i šumadijskih varijacija.
@S:
ReplyDeleteCum dripping. Samo što verovatno lažem da je to bilo u MTB-u, jer te pesme nije bilo u Lolipopu (''Stronger'' i ''Don't Let Me Be The Last To Know'' jesu), a i mislim da si tada već mesto konferansjea prepustio Milici Vujović. Koja je vazda delovala kao da nema pojma šta najavljuje, niti se time previše bavila, pa su spotovi koje se MTV nije udostojio potpisati ostajali misterija.
@P:
RS scenu slabije poznajem, ali na osnovu površnog utiska koji sam stekao složio bih se sa izrečenim. Smederevčeva lična karta dugo je bila ''Moj živote, životiću'', sve do pojave ''Imam samo 8 ari''. To je neki period (otprilike) 1998-2002 kada su se pojavile možda i poslednje relevantne pesme u žanru - pomenuta ''Uz Moravu vetar duva'' kao istinski klasik, Era Ojdanić i ''Tvoju sliku čuvam pored ikone'', ali i recimo duet Vere Matović sa ??? ''Brat i sestra'', te misteriozni Gojko sa ''Neka peva ova kuća'' (ovo zaista ima kultni status), nešto ranije Nedeljko Bajić i ''Zavičaj''... Inače Smederevac je ostavio još neke upečatljive primerke poput ''Mrak, mrak, pomračina'', ''Repriza života'' ili ''Gde ste sada prijatelji moji (kad u džepu ja dinara nemam)'' i ''Niko nema što Srbija ima''. Mislim da bi tu mogao da se sprži solidan best of bez ijednog filera. On je možda jedini od tih skrajnutih izvodača sa konstantnim radom.
''Zovite me gospodine i kad nemam ceh da platim, imam dušu kojom mogu sve na svetu da pozlatim.'' Savo je izgnan iz gradskog, iako u njegovom opusu gotovo da nema niceg seoskog (osim možda prostodušnog pristupa, ako zauzmemo konzervativno tumačenje da je to nešto dominantno tipično za seosku sredinu). Čak bih rekao da je tu i Kvaka krajnje nepravedno prilično izvisio u poređenju sa npr. Tomom Zdravkovićem i tu vidim jedan od bitnijih argumenata za tezu o otklonu od narodnog. Dobrivoje je čovek na mestu, ali ''Crno vino'' je nesvesno spremanje terena za taj harisoidni pravac. Marinko Rokvić je recimo jedan od retkih koji su uspeli da odrade podnošljiv prelaz, budući da je počeo na temeljima kvakijanske poezije na liniji samosažaljenje-kajanje (''Možda smo se sreli, a poznali nismo'', ''Jedina moja'' ili čak direktno Kvakina ''Da volim drugu ne mogu''), samo neopterećene tim ličnim pečatom/teretom kao u slucaju samog Kvake. Kasniji njegov rad mi nije previše blizak (možda više sa stanovišta ličnog ukusa, nego što mogu da mu nadem neku ''zanatsku'' ili žanrovsku zamerku), ali ''Skitnica'' od pre desetak godina je primer pesme u kojoj je sačuvao te početne postavke, a opet napravio nešto prihvatljivo modernoj/urbanoj publici. I to ne tek onako prihvatljivo, vec standard. Mada, to je i jedina njegova relevantna pesma u proteklih skoro 20 godina...
prihvatam prigovor - rekao sam seljačko, a zapravo sam mislio na pastoralno, šta da radim kad je u zemlji seljaka, reč "seljak" uvreda. a zapravo sam pod sublimatom definisao zavičajno poreklo muzike i gradski standard kvaliteta izvođenja. iako je izgnan iz grada, savo ima pesmu "beograde, ti mi dušu smiri", a grad se pominje i u "ko te noćas miluje po ruci". zanimljivo je da je savo preminuo u sakramentu, a pevao je topalovićevu "tuđu zemlju" za medalju. inače ovo što pričaš donekle stoji - dobrivoje ima pesmu "ja nisam gospodin", ali tu upravo otkriva ono što harisovci kriju. uostalom, obojica ovih pevača su imali tu sreću da rade s kemišom - evo npr. savova "ti si žena koju ludo volim", ti jecaji harmonike pišu romane, a besprekorno je inkorporirana fank ritam sekcija u zvučnu sliku. kome kemišova muzička veličina nije jasna, pravac jutjub, gledanje i slušanje "ševe", pa onda za kaznu u ćošak :)
ReplyDeleteslažem se za pantića smederevca ali on je u opusu imao i "škakljive" stvari poput "drina srbe razdvajati neće" i "gde se peva tu i bog pomaže", dovoljno da ne bude katapultiran u sam vrh. a prateće vokale mu je pevala živkica miletić, još jedna diva iz senke.
gojko kida, hvala na podsećanju. što se rs scene tiče dovoljno je da ti pomenem zoku kulinu garu, njega sigurno znaš, i tu jednu endless pesmu koju vrti decenijama.
kvaka je izvisio zbog svoje progresivnosti i lo-fi snimaka te zaslužuje oreol kuma srpskog alt. countryja. neprolazna vrednost nalik "robot kolu" veselih roma koju je prvo prepoznala branka sovrlić i presadila u "a tebe nema"
a činjenica je da je narodna/turbo folk muzika u žešćoj krizi - od agresije naovamo izdvojio bih samo tri full pesme - goca božinovska "okovi" (mada je tehnički objavljivanje koincidiralo sa razmeštanjem špi... ovaj verifikatora po kosmetu), seka aleksić "crno i zlatno" i viki miljković "crno na belo". van konurencije su ivan sa generacijskom "idi muko" i amadeus bend "kupi me", no to su hibridni komadi u žanrovskom pogledu pa ih nisam uvršćivao.
a marinko je zaslužio mesto u panteonu besmrtnih već zbog semplovanja they might be giants u "kad me svi zaborave", potez na tragu "mrak mrak" loma i utkanosti "lily was here" u "avanturistu" nataše đorđević.