Što Srbija nije u Čileu?
Crystal Fairy (i nešto kasnije apdejtovani naslov u) and Magical Cactus and 2012 je drugi fenomenalni film koji sam gledao u 2014.
To je film koji pokazuje da svi imamo kosmos u srcu koje je zarobljeno u telu okovanom boljom predstavom o tome šta nikada neće moći, nego šta bi moglo (samo) da pokuša.
Ne znam gde su se Cera i Silva upoznali, ali Crystal Fairy deluje kao plod njihove slučajne saradnje "kad si već tu" tipa. I autor nije mnogo bežao od onoga što mu je već tu- Cera igra Amerikanca koji zajedno sa svoja tri čileanska drugara kreće na mini-road trip Čileom, pre svega da na obali okeana proba halucinogeni skuvani kaktus (siguran sam da vi bolje od mene znate o čemu se radi). Njima se neplanirano pridružuje Amerikanka Isobel (njeno ime samo mi saznajemo), koja je svima ostala poznata kao Crystal Fairy, a koju je polupijani Cera kao-pozvao na nekoj žurci da krene sa njima. I dok su Čileanci opušteni, Cera je poprilično pritisnut "zapadnjačkim" nestrpljenjem da sve mora da ima svoju svrhu i da svi planovi moraju da se ostvare u predviđeno vreme. Crystal Fairy je njuejdžerka koja veruje u kosmos, kamenčiće, vegeterijanstvo, hranu bez soli, linkovanje sa prirodom i planetom... Ona je sve suprotno od Cere, dakle. I možda nije baš skroz Crystal Fairy, s obzirom da kad drugi ne gledaju ona cugne malo kokakole i kad se uplaši ne kaže da se zove Crystal Fairy već Isobel.
Crystal Fairy je film koji pokazuje šta neki ljudi (pre nego narodi ili tipovi ljudi) imaju, a neki nemaju, šta može da ih poveže, a šta da ih podeli. To je mini avantura o mini samospoznaji. Nenametljiva, duhovita i vrlo precizna studija o karakterima, koja deluje kao izimprovizovani free-flow. Više od svega i više od bilo kog prethodnog Cerinog filma ovo je i film koji pokazuje da se radi o odličnom glumcu koji može da izgura mnogo više nego što mu se poverava. Kada se uzmu neke stvari u obzir, muški protagonisti i žena koja je u centru njih, on pomalo podseća i na Y Tu Mabien, ali sa daleko skromnijim, zapravo, drugačije usmerenim, ambicijama i daleko boljim emocionalnim kvalitetom.
Crystal Fairy nije priča o "Čileu danas", u njemu nema ničeg "festivalskog", ovo je film toliko vanvremenski da je instantni klasik. On se bavi bazičnim ljudskim porivima i (ne)mogućnostima da se oni prevaziđu ili promene. On tretira Crystal Fairy kao mini-katalizatora za "priču o dečacima".
I čupava i dlakava Gabby Hoffmann je maestralna, i dok šeta svoj neukroćeni "buš" pred našim očima i dok je Silva tretira kao malu blesu. I na kraju filma ima nečeg toooliko tužnog u vezi sa njom. I avantura nema svoj veseli ili tihi povratak na staro. Silva ostavlja svoje junake na plaži. Neki spavaju, a neki shvataju. Novi dan, ali za neke stvari je kasno. I neke stvari su se desile. Juče.
Neugledan i čudesančudesan film.
SELEKTAH: 10/ 10
Crystal Fairy (i nešto kasnije apdejtovani naslov u) and Magical Cactus and 2012 je drugi fenomenalni film koji sam gledao u 2014.
To je film koji pokazuje da svi imamo kosmos u srcu koje je zarobljeno u telu okovanom boljom predstavom o tome šta nikada neće moći, nego šta bi moglo (samo) da pokuša.
Ne znam gde su se Cera i Silva upoznali, ali Crystal Fairy deluje kao plod njihove slučajne saradnje "kad si već tu" tipa. I autor nije mnogo bežao od onoga što mu je već tu- Cera igra Amerikanca koji zajedno sa svoja tri čileanska drugara kreće na mini-road trip Čileom, pre svega da na obali okeana proba halucinogeni skuvani kaktus (siguran sam da vi bolje od mene znate o čemu se radi). Njima se neplanirano pridružuje Amerikanka Isobel (njeno ime samo mi saznajemo), koja je svima ostala poznata kao Crystal Fairy, a koju je polupijani Cera kao-pozvao na nekoj žurci da krene sa njima. I dok su Čileanci opušteni, Cera je poprilično pritisnut "zapadnjačkim" nestrpljenjem da sve mora da ima svoju svrhu i da svi planovi moraju da se ostvare u predviđeno vreme. Crystal Fairy je njuejdžerka koja veruje u kosmos, kamenčiće, vegeterijanstvo, hranu bez soli, linkovanje sa prirodom i planetom... Ona je sve suprotno od Cere, dakle. I možda nije baš skroz Crystal Fairy, s obzirom da kad drugi ne gledaju ona cugne malo kokakole i kad se uplaši ne kaže da se zove Crystal Fairy već Isobel.
Crystal Fairy je film koji pokazuje šta neki ljudi (pre nego narodi ili tipovi ljudi) imaju, a neki nemaju, šta može da ih poveže, a šta da ih podeli. To je mini avantura o mini samospoznaji. Nenametljiva, duhovita i vrlo precizna studija o karakterima, koja deluje kao izimprovizovani free-flow. Više od svega i više od bilo kog prethodnog Cerinog filma ovo je i film koji pokazuje da se radi o odličnom glumcu koji može da izgura mnogo više nego što mu se poverava. Kada se uzmu neke stvari u obzir, muški protagonisti i žena koja je u centru njih, on pomalo podseća i na Y Tu Mabien, ali sa daleko skromnijim, zapravo, drugačije usmerenim, ambicijama i daleko boljim emocionalnim kvalitetom.
Crystal Fairy nije priča o "Čileu danas", u njemu nema ničeg "festivalskog", ovo je film toliko vanvremenski da je instantni klasik. On se bavi bazičnim ljudskim porivima i (ne)mogućnostima da se oni prevaziđu ili promene. On tretira Crystal Fairy kao mini-katalizatora za "priču o dečacima".
I čupava i dlakava Gabby Hoffmann je maestralna, i dok šeta svoj neukroćeni "buš" pred našim očima i dok je Silva tretira kao malu blesu. I na kraju filma ima nečeg toooliko tužnog u vezi sa njom. I avantura nema svoj veseli ili tihi povratak na staro. Silva ostavlja svoje junake na plaži. Neki spavaju, a neki shvataju. Novi dan, ali za neke stvari je kasno. I neke stvari su se desile. Juče.
Neugledan i čudesančudesan film.
SELEKTAH: 10/ 10
No comments:
Post a Comment