Stari sukob na nov(iji) način
Priča je stara koliko i američka komedija. U kuću pored mladog bračnog para sa bebom doseljava se bulumenta studenata sa željom da od nje napravi topli dom za svoje bratstvo. Iz aviona je jasno na kom planu će doći do sukoba, zaoštrenja istog, ali i potencijalnih načina da se oni reše.
Međutim, Nicholas Stoller je svojim prethodnim uracima (Forgetting Sarah Marshall, Get Him To The Greek i 5-Year Engagement) pokazao da njemu klišei služe da uradi malo bolje od očekivanog. Ovde čak i više.
Najveća intervencija izvršena je na gubljenju crno-bele obojenosti sukobljenih strana i na njihovom gotovo izjednačavanju u pogledu ispravnosti sredstava koje koriste da bi došli do cilja. Seth Rogen i Rose Byrne, odnosno Mac i Kelly, jesu mladi i radni roditelji kojima treba miran san da bi izgurali od 9 do 5 i to sa bebom, ali s druge strane miris mladosti i ludosti i dalje im je u snažnom sećanju i oni bi da se seksaju sa stundentskim van-školskim aktivnostima, ali da im ove ne uđu. Naročito ne svake noći. S druge strane, Zac Effron i njegova bratija prikazani su kao slojevitiji likovi nego što smo navikli, sa različitim potencijalima za budućnost (Zac je predstavnik "proćerdanih dana") i te stvari će na pravi način pokazati svoju ružnu glavu. Ova dva atipična, a zapravo "Apotowovska", pristupa građenju likova u komediji na kraju se ulivaju u hepiendičan završetak u kome je samo jedna strana prividno trijumfovala, a zapravo su obe za sobom ostavile "dazed and confused" dane.
Ono što čini meso filma su zapravo obračuni studenata sa bračnim parom (i obrnuto) koji se i dalje koristi katalogom fora patentiranim u čitavom Apatow/post-Apatowskom svetu emo-komedie poput Superbad ili Knocked Up (ili bilo kojoj od samih Stollerovih), a koje računaju sa "Jackass" smelošću i YouTube vulgarnošću, nastavljajući da pomeraju, zapravo, usklađuju aršine "smešnog" sa vremenima u kojima živimo. I kačimo to na naše fejsbuktviterinstagram portale.
I dok s jedne strane impresionira u kojoj meri je Stoller uspeo da kamuflira da se njegov film zapravo odvija u prostoru dve kuće i nešto malo dvorišta između njih, moje zamerke idu na bedno iskorištene epizodne likove (McLovin!), pozamašnu sličnost nekih "party animals" rešenja koje smo videli u Superbad ili Project X (naročito), ali i činjenicu da je taj neki "topli/ humani" osećaj karakterističan za ove komedije Stoller (opet?) ostavio napola tek naslućujući ispaštanja koja čekaju tupavog lepotana Effrona, odnosno neprilike u koje sebe mogu uvaliti Mac i Kelly zato što i dalje nisu odrasli (koliko treba).
Ali, kad bolje razmislim, bolju komediju ove godine nisam gledao. (Sve do Guardians of the Galaxy)
SELEKTAH: 6plus/ 10
Priča je stara koliko i američka komedija. U kuću pored mladog bračnog para sa bebom doseljava se bulumenta studenata sa željom da od nje napravi topli dom za svoje bratstvo. Iz aviona je jasno na kom planu će doći do sukoba, zaoštrenja istog, ali i potencijalnih načina da se oni reše.
Međutim, Nicholas Stoller je svojim prethodnim uracima (Forgetting Sarah Marshall, Get Him To The Greek i 5-Year Engagement) pokazao da njemu klišei služe da uradi malo bolje od očekivanog. Ovde čak i više.
Najveća intervencija izvršena je na gubljenju crno-bele obojenosti sukobljenih strana i na njihovom gotovo izjednačavanju u pogledu ispravnosti sredstava koje koriste da bi došli do cilja. Seth Rogen i Rose Byrne, odnosno Mac i Kelly, jesu mladi i radni roditelji kojima treba miran san da bi izgurali od 9 do 5 i to sa bebom, ali s druge strane miris mladosti i ludosti i dalje im je u snažnom sećanju i oni bi da se seksaju sa stundentskim van-školskim aktivnostima, ali da im ove ne uđu. Naročito ne svake noći. S druge strane, Zac Effron i njegova bratija prikazani su kao slojevitiji likovi nego što smo navikli, sa različitim potencijalima za budućnost (Zac je predstavnik "proćerdanih dana") i te stvari će na pravi način pokazati svoju ružnu glavu. Ova dva atipična, a zapravo "Apotowovska", pristupa građenju likova u komediji na kraju se ulivaju u hepiendičan završetak u kome je samo jedna strana prividno trijumfovala, a zapravo su obe za sobom ostavile "dazed and confused" dane.
Ono što čini meso filma su zapravo obračuni studenata sa bračnim parom (i obrnuto) koji se i dalje koristi katalogom fora patentiranim u čitavom Apatow/post-Apatowskom svetu emo-komedie poput Superbad ili Knocked Up (ili bilo kojoj od samih Stollerovih), a koje računaju sa "Jackass" smelošću i YouTube vulgarnošću, nastavljajući da pomeraju, zapravo, usklađuju aršine "smešnog" sa vremenima u kojima živimo. I kačimo to na naše fejsbuktviterinstagram portale.
I dok s jedne strane impresionira u kojoj meri je Stoller uspeo da kamuflira da se njegov film zapravo odvija u prostoru dve kuće i nešto malo dvorišta između njih, moje zamerke idu na bedno iskorištene epizodne likove (McLovin!), pozamašnu sličnost nekih "party animals" rešenja koje smo videli u Superbad ili Project X (naročito), ali i činjenicu da je taj neki "topli/ humani" osećaj karakterističan za ove komedije Stoller (opet?) ostavio napola tek naslućujući ispaštanja koja čekaju tupavog lepotana Effrona, odnosno neprilike u koje sebe mogu uvaliti Mac i Kelly zato što i dalje nisu odrasli (koliko treba).
Ali, kad bolje razmislim, bolju komediju ove godine nisam gledao. (Sve do Guardians of the Galaxy)
SELEKTAH: 6plus/ 10
Neighbors 1981 meni su zakon, mada su ne baš sjajno ocenjeni na imdb, tim mi je film draži :)
ReplyDelete