Vicevi na račun obrazovanja azijske dece više nikada neće biti isti
Pluto deluje kao da je iz iste azijske familije iz koje su nam došli "japanci" Battle Royale i Suicide Club. Sa njima deli ste junake (tinejdžeri) i sličan nihilizam, a u isto vreme predstavlja surovu kritiku društva iz koga dolazi. S tim što se (tek) drugi film (skoro) pedesetogodišnje Su-won Shin najbrutalnije obrušuje na obrazovni sistem. Ili arenu za gladijatore u koju se ovaj izvrnuo.
Na osnovu onoga što nam Su-won prikazuje obrazovanje je u Južnoj Koreji vrednije od zlata i grabež oko njega stvorila je maltene kastni sistem unutar koga je nemoguće pobeći od onoga što vam je život uvalio. Bilo da ste bogati ili siromašni. Samo najobrazovaniji uspevaju i čitav sistem je koncpiran na mesečnim rangiranjima po školama koji onim najbolje plasiranim obezbeđuju bolje uslove za sticanje još znanja, time još više učvršćujući njihovu poziciju na listi. Naravno, ako imate para onda sebi možete da priuštite i skupocene tutore za ekstra-školske aktivnosti. Pa ko izdrži.
U takvom jednom sistemu, jedan student, Kim June, ima svoju teoriju zašto "naučni svet" ne bi trebalo da izbaci Pluton iz "sistema planeta" tj kako su kriterijumi po kome je Pluton prvo bio planeta, a sada više nije, proizvoljni i zasnivaju se na činjenici da je on to (odn. ne više) u odnosu na Sunce, odnosno unutar sunčevog sistema. I kako se ne razumem previše u astronomiju i astrofiziku i wassever nisam u stanju da dalje prenosim njegovo "jednostavno" objašnjenje, ali stvar (treba da) funkcioniše kao metafora u kojoj je Kim June Pluton, a obrazovni svet oko njega taj sunčev sistem koji mu je dodelio neku ulogu tj bavi se njegovom sudbinom.
A univerzitet na kome se sve dešava je pre toga pripadao CIA-i, pa i to (sami izračunajte) daje na kompleksnosti priče koju pratimo.
Taj Kim June, dakle, dobiće priliku da uđe među "prvih 10" učenika škole (koji uživaju posebne privilegije), ali i da shvati koja je cena ulaska, ostanka i vladanja njom. A mi ćemo shvatiti da su sve te cene previsoke, apsurdne, ludačke, izopačene i da mogu da ih plate samo psihopate. A ne najbolji učenici koji treba da postanu ponos domovine.
Ali to upravo traži domovina od njih, preko učitelja i roditelja, preko ciljeva i planova...
A sve počinje kao triler. Nađu najboljeg studenta mrtvog i njegove poslednje minute snimljene na Kim Juneovom telefonu.
Iako žena (kakav grozno seksistički komentar s moje strane), Su-won završava svoj film simbolično sa trenutkom pomračenja sunca koje je u toku, crno kao što je i delovalo da će biti.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Pluto deluje kao da je iz iste azijske familije iz koje su nam došli "japanci" Battle Royale i Suicide Club. Sa njima deli ste junake (tinejdžeri) i sličan nihilizam, a u isto vreme predstavlja surovu kritiku društva iz koga dolazi. S tim što se (tek) drugi film (skoro) pedesetogodišnje Su-won Shin najbrutalnije obrušuje na obrazovni sistem. Ili arenu za gladijatore u koju se ovaj izvrnuo.
Na osnovu onoga što nam Su-won prikazuje obrazovanje je u Južnoj Koreji vrednije od zlata i grabež oko njega stvorila je maltene kastni sistem unutar koga je nemoguće pobeći od onoga što vam je život uvalio. Bilo da ste bogati ili siromašni. Samo najobrazovaniji uspevaju i čitav sistem je koncpiran na mesečnim rangiranjima po školama koji onim najbolje plasiranim obezbeđuju bolje uslove za sticanje još znanja, time još više učvršćujući njihovu poziciju na listi. Naravno, ako imate para onda sebi možete da priuštite i skupocene tutore za ekstra-školske aktivnosti. Pa ko izdrži.
U takvom jednom sistemu, jedan student, Kim June, ima svoju teoriju zašto "naučni svet" ne bi trebalo da izbaci Pluton iz "sistema planeta" tj kako su kriterijumi po kome je Pluton prvo bio planeta, a sada više nije, proizvoljni i zasnivaju se na činjenici da je on to (odn. ne više) u odnosu na Sunce, odnosno unutar sunčevog sistema. I kako se ne razumem previše u astronomiju i astrofiziku i wassever nisam u stanju da dalje prenosim njegovo "jednostavno" objašnjenje, ali stvar (treba da) funkcioniše kao metafora u kojoj je Kim June Pluton, a obrazovni svet oko njega taj sunčev sistem koji mu je dodelio neku ulogu tj bavi se njegovom sudbinom.
A univerzitet na kome se sve dešava je pre toga pripadao CIA-i, pa i to (sami izračunajte) daje na kompleksnosti priče koju pratimo.
Taj Kim June, dakle, dobiće priliku da uđe među "prvih 10" učenika škole (koji uživaju posebne privilegije), ali i da shvati koja je cena ulaska, ostanka i vladanja njom. A mi ćemo shvatiti da su sve te cene previsoke, apsurdne, ludačke, izopačene i da mogu da ih plate samo psihopate. A ne najbolji učenici koji treba da postanu ponos domovine.
Ali to upravo traži domovina od njih, preko učitelja i roditelja, preko ciljeva i planova...
A sve počinje kao triler. Nađu najboljeg studenta mrtvog i njegove poslednje minute snimljene na Kim Juneovom telefonu.
Iako žena (kakav grozno seksistički komentar s moje strane), Su-won završava svoj film simbolično sa trenutkom pomračenja sunca koje je u toku, crno kao što je i delovalo da će biti.
SELEKTAH: 8plus/ 10
No comments:
Post a Comment