I dalje su
Dokumentarac Alana Zweiga pokušava da objasni da li je ikada postojao "jevrejski humor", da li i dalje postoji, kao i da li postoje "jevrejski komičari". Iako nikada nisam razumeo naročitu poentu u izdvajanju "jevreja" iz bilo čega, u poslednje vreme ne razumem ni zašto to sami sebi rade.
Vic iz ovog filma koji sam već tvitovao (otprilike):
Konobar na kraju ručka prilazi stolu za kojim sedi nekoliko jevrejskih žena i pita: Da li je bar nešto bilo u redu?
Moje čuđenje dele i neki od intervjuisanih (veterana) komičara. Nijedan od njih se ne stidi što je Jevrejin (naprotiv), ali mnogi od njih misle da ničim posebno ne treba izdvajati "jevrejski humor" odnosno "jevrejsku komediju". S druge strane, ima i zagovornika da je nešto toliko specifično postojalo, kao neka vrst sprdnje ili komentarisanja sopstvene tradicije, ali danas nestaje istom brzinom kojom i sama tradicija. Neke stvari poput jevrejskih majki ili jevrejskih žena ili jevrejskih familija, ipak, deluju besmrtno.
Zweig ima niz zanimljivih sagovornika, iako neki od najuspešnijih poput Woody Allena, Larry Davida i Jerry Seinfelda manjkaju u filmu, iako se spominju (najzabavnije je kada neko "demontira" Seinfeld kao šou o tipičnim "Jevrejima", s tim što su neki uvijeni u "italijanski bekgraund" ili "hipersekularizovani"). Ali, uglavnom ovaj dokumentarac se svodi na nabrajanje omiljenog jevrejskog vica, anegdote iz familije koja podržava tezu o "jevrejskom humoru" i eventualnog zauzimanja stava tj zalaganja da "jevrejski humor" postoji.
Informativno je u solidnoj meri, ali s obzirom na temu kojom se bavi, ovo je trebalo da bude daleko urnebesnije.
SELEKTAH: 5/ 10
Dokumentarac Alana Zweiga pokušava da objasni da li je ikada postojao "jevrejski humor", da li i dalje postoji, kao i da li postoje "jevrejski komičari". Iako nikada nisam razumeo naročitu poentu u izdvajanju "jevreja" iz bilo čega, u poslednje vreme ne razumem ni zašto to sami sebi rade.
Vic iz ovog filma koji sam već tvitovao (otprilike):
Konobar na kraju ručka prilazi stolu za kojim sedi nekoliko jevrejskih žena i pita: Da li je bar nešto bilo u redu?
Moje čuđenje dele i neki od intervjuisanih (veterana) komičara. Nijedan od njih se ne stidi što je Jevrejin (naprotiv), ali mnogi od njih misle da ničim posebno ne treba izdvajati "jevrejski humor" odnosno "jevrejsku komediju". S druge strane, ima i zagovornika da je nešto toliko specifično postojalo, kao neka vrst sprdnje ili komentarisanja sopstvene tradicije, ali danas nestaje istom brzinom kojom i sama tradicija. Neke stvari poput jevrejskih majki ili jevrejskih žena ili jevrejskih familija, ipak, deluju besmrtno.
Zweig ima niz zanimljivih sagovornika, iako neki od najuspešnijih poput Woody Allena, Larry Davida i Jerry Seinfelda manjkaju u filmu, iako se spominju (najzabavnije je kada neko "demontira" Seinfeld kao šou o tipičnim "Jevrejima", s tim što su neki uvijeni u "italijanski bekgraund" ili "hipersekularizovani"). Ali, uglavnom ovaj dokumentarac se svodi na nabrajanje omiljenog jevrejskog vica, anegdote iz familije koja podržava tezu o "jevrejskom humoru" i eventualnog zauzimanja stava tj zalaganja da "jevrejski humor" postoji.
Informativno je u solidnoj meri, ali s obzirom na temu kojom se bavi, ovo je trebalo da bude daleko urnebesnije.
SELEKTAH: 5/ 10
No comments:
Post a Comment