I kod Ceylana, kaoi kod njegovog uzora Čehova, junaci se guše u vremenu koje stoji
Kao i svi njegovi radovi (kako sam kaže), kao i Once Upon a Time in Anatolia i Winter Sleep baziran je na (neimenovanim) Čehovljevim kratkim pričama. S tim što je ovaj put Ceylan (prividnu) dramsku statičnost ruskog autora doveo do maksimuma. Sa izuzetkom nekoliko scena (dve, ako se ne varam) Winter Sleep je kolaž nekoliko konverzacija čiji ton i realizacija možda podsećaju na sapunske opere, ali sadržaj pokušava da prevaziđe baš to.
Aydin i Necla su brat i sestra, sinovi nekog imućnog feuda koji je do skora držao pola anatolijskog, u stene zavejanog, kraja. Aydin danas vodi posao, pre svega upravljajući hotelom, ali i brojnim zdanjima i imanjima koja su data u rentu još za vreme očevog života. Pored toga, Aydin pokušava da figurira i kao duhovni lider kraja, pa povremeno piše kolumne za lokalnu novinu, a na teme "šta bi se moglo bolje". Pre svega duhovno. Sam Aydin je glumac koji, izgleda, nije video ni onih 15 minuta slave, a već godinama je u pripremama za pisanje "Istorije turskog pozorišta" koja bi trebalo da ima epske dimenzije. Njegova sestra Necla jednom davno je bila u vezi sa nekim propalitetom i alkosom, i dan-danas misli da je sve bilo njena greška. Kad ne asistira bratu drugarskim kritikovanjem njegovih tekstova, inicijator je diskusija poput one koja je jedan od lajt-motiva filma- da li će zločinac prestati da čini zločine i pokajati se zbog istih ako ga pustimo, a ne sprečimo, da ih čini.
Zajedno sa Aydinom i Neclom živi i Aydinova mlada i lepa supruga Nihal, koja bezidejnost svog braka i viška vremena pokušava da ubije entuzijastičnim i neznalačkim bavljenjem dobrotvornim radom.
Winter Sleep, čija se radnja odvija početkom zime, predstavlja metaforu njihovih života, jednu dugačku hibernaciju (kažu da je turski naziv bliži tom značenju) iz koje nijedan od junaka više ne ume da izađe.
Na početku filma jedan dečak razbija suvozačevo staklo na Aydinovom džipu. Ispostaviće se da je to sin lokalne pijanice i Ayadinovog podstanara u jednoj od kuća, kome se nije dopalo kako su advokati i policija ponizili njegovog oca prilikom prinudne naplate duga. Ovo "zrnce nepravde" uvući će se potom poput loše karme među naše junake i posredno pokrenuti seriju događaja (bolje reći- razgovora) koji će iz prećutnog nepodnošenja naše junake gurnuti u otvorene konfrontacije. Metodom patentiranim u književnim delima realizma s kraja XIX veka.
Niko od junaka nije naročito simpatičan, I svi su sami krivi za ono što im se dešava. Ayadin kao glavnokomandujući i najviše, iako se njegovom pasivno-agresivnom metodu vladanja ne može osporiti i stanovita pravdoljubivost, mahom izazvana nezainteresovanjem i egocentrizmom.
Ako je u ...Anatoliji Ceylan plenio fotografijom, ovde, sem onoga što sama regija nudi (sve kuće su neka vrsta nadogradnje na pećinolike izraštaje u planinskom terenu) i impresivne scene potere za divljim konjem i njegovim "lomljenjem", nema puno toga što vizuelno prebacuje prosečnu TV dramu u kojoj ljudi "jako puno divane". Ceylanovi glumci jesu sami po sebi raskošnih fizionomija i odlično izabrani za film, ali "razgovaranja" deluju anahrono, kao i sam seting i duh filma, kome bi više pogodovalo da je bio situiran u Čehovljevoj epohi, ali čak i u tom slučaju on ne bi nudio ništa novo i drugačije što Čegov i vršnjaci mu već nisu ponudili, i to bolje.
Iskreno, ne znam čime je Ceylan zaslužio "Kansku palmu", kao i čime ovaj film 2014. nakon svih Antonionija, Bergmana i drugih "filmskih Čehova" (a svi odreda su Ceylanovi uzori) treba da pleni našu pažnju. Gledaoci skloni detekciji detalja i fascinaciji mikro-kosmosom filma, kao nečega u čemu leži prava vrednost filma, ovde će imati čime da omaste brkove, ali oni koji će kao ja u Winter Sleep videti samo anahrono realizovano anahrono moralisanje na primeru junaka koji deluju više kao ljudi zarobljeni u davno prošle epohe i bajatu melodramu nego u čamotinju svojih života, možda će pre posegnuti za originalnim Čehovim pričama. Pre svega jer Ceylan, za razliku od Čehova, nije uspeo da oživi svoje junake za doba u kome žive, i na taj način im obezbedi besmrtnost i univerzalnost. Junaci Winter Sleep ne spavaju zimski san, već spavaju u davno odigranoj istoriji.
SELEKTAH: 4/ 10
Kao i svi njegovi radovi (kako sam kaže), kao i Once Upon a Time in Anatolia i Winter Sleep baziran je na (neimenovanim) Čehovljevim kratkim pričama. S tim što je ovaj put Ceylan (prividnu) dramsku statičnost ruskog autora doveo do maksimuma. Sa izuzetkom nekoliko scena (dve, ako se ne varam) Winter Sleep je kolaž nekoliko konverzacija čiji ton i realizacija možda podsećaju na sapunske opere, ali sadržaj pokušava da prevaziđe baš to.
Aydin i Necla su brat i sestra, sinovi nekog imućnog feuda koji je do skora držao pola anatolijskog, u stene zavejanog, kraja. Aydin danas vodi posao, pre svega upravljajući hotelom, ali i brojnim zdanjima i imanjima koja su data u rentu još za vreme očevog života. Pored toga, Aydin pokušava da figurira i kao duhovni lider kraja, pa povremeno piše kolumne za lokalnu novinu, a na teme "šta bi se moglo bolje". Pre svega duhovno. Sam Aydin je glumac koji, izgleda, nije video ni onih 15 minuta slave, a već godinama je u pripremama za pisanje "Istorije turskog pozorišta" koja bi trebalo da ima epske dimenzije. Njegova sestra Necla jednom davno je bila u vezi sa nekim propalitetom i alkosom, i dan-danas misli da je sve bilo njena greška. Kad ne asistira bratu drugarskim kritikovanjem njegovih tekstova, inicijator je diskusija poput one koja je jedan od lajt-motiva filma- da li će zločinac prestati da čini zločine i pokajati se zbog istih ako ga pustimo, a ne sprečimo, da ih čini.
Zajedno sa Aydinom i Neclom živi i Aydinova mlada i lepa supruga Nihal, koja bezidejnost svog braka i viška vremena pokušava da ubije entuzijastičnim i neznalačkim bavljenjem dobrotvornim radom.
Winter Sleep, čija se radnja odvija početkom zime, predstavlja metaforu njihovih života, jednu dugačku hibernaciju (kažu da je turski naziv bliži tom značenju) iz koje nijedan od junaka više ne ume da izađe.
Na početku filma jedan dečak razbija suvozačevo staklo na Aydinovom džipu. Ispostaviće se da je to sin lokalne pijanice i Ayadinovog podstanara u jednoj od kuća, kome se nije dopalo kako su advokati i policija ponizili njegovog oca prilikom prinudne naplate duga. Ovo "zrnce nepravde" uvući će se potom poput loše karme među naše junake i posredno pokrenuti seriju događaja (bolje reći- razgovora) koji će iz prećutnog nepodnošenja naše junake gurnuti u otvorene konfrontacije. Metodom patentiranim u književnim delima realizma s kraja XIX veka.
Niko od junaka nije naročito simpatičan, I svi su sami krivi za ono što im se dešava. Ayadin kao glavnokomandujući i najviše, iako se njegovom pasivno-agresivnom metodu vladanja ne može osporiti i stanovita pravdoljubivost, mahom izazvana nezainteresovanjem i egocentrizmom.
Ako je u ...Anatoliji Ceylan plenio fotografijom, ovde, sem onoga što sama regija nudi (sve kuće su neka vrsta nadogradnje na pećinolike izraštaje u planinskom terenu) i impresivne scene potere za divljim konjem i njegovim "lomljenjem", nema puno toga što vizuelno prebacuje prosečnu TV dramu u kojoj ljudi "jako puno divane". Ceylanovi glumci jesu sami po sebi raskošnih fizionomija i odlično izabrani za film, ali "razgovaranja" deluju anahrono, kao i sam seting i duh filma, kome bi više pogodovalo da je bio situiran u Čehovljevoj epohi, ali čak i u tom slučaju on ne bi nudio ništa novo i drugačije što Čegov i vršnjaci mu već nisu ponudili, i to bolje.
Iskreno, ne znam čime je Ceylan zaslužio "Kansku palmu", kao i čime ovaj film 2014. nakon svih Antonionija, Bergmana i drugih "filmskih Čehova" (a svi odreda su Ceylanovi uzori) treba da pleni našu pažnju. Gledaoci skloni detekciji detalja i fascinaciji mikro-kosmosom filma, kao nečega u čemu leži prava vrednost filma, ovde će imati čime da omaste brkove, ali oni koji će kao ja u Winter Sleep videti samo anahrono realizovano anahrono moralisanje na primeru junaka koji deluju više kao ljudi zarobljeni u davno prošle epohe i bajatu melodramu nego u čamotinju svojih života, možda će pre posegnuti za originalnim Čehovim pričama. Pre svega jer Ceylan, za razliku od Čehova, nije uspeo da oživi svoje junake za doba u kome žive, i na taj način im obezbedi besmrtnost i univerzalnost. Junaci Winter Sleep ne spavaju zimski san, već spavaju u davno odigranoj istoriji.
SELEKTAH: 4/ 10
e, idem ja danas i vidim u izlogu natpis nameštaj po meri. i šta ću, uđem i pomerim nameštaj.
ReplyDeletedobar fazon. a e znaš ono sead memić varta?
ReplyDeletemmm
ReplyDeleteuđu sedmica i devetka u tramvaj, kad ono piše zabranjeno za ispod osamnaest.
ReplyDelete