History of violence. Kakva je trebalo da bude- kemp i glamurizovana
Kao i svi fanovi Davida Cronenberga i ja sam nastavio da uporno pratim njegovu karijeru iako je poslednji njegov film koji mi se svideo bio M. Butterfly iz predaleke 1993.
A onda je David snimio Maps to the Stars i sad smo ponovo prijatelji. I to vrlo, vrlo dobri.
Maps to the Stars je sa rediteljske i tematske strane poprilično konvencionalan film za Cronenberga. Jedna jedina "telesna" stvar koju sam u filmu primetio jeste fizička nesavršenost skoro svih junaka- od ožiljaka do opekotina Mie Wasikovske, E.T- građe njenog mlađeg brata, preko ultrablede kože Julianne Moore prekrivene crvenim pegama do prenaglašene starosti lica Johna Cusacka. Čak je i lepotan Robert Pattinson u filmu ružno ošišan i glava mu deluje nekako uže nego inače i uopšte ne poseduje ništa od zonosumračnog seksipila. Kao da je Cronenberg u svojoj brutalnoj demistifikaciji glamura Holivuda stvar započeo i na ćelijskom nivou aktera. Niko od njih nije lep, a još manje savršen. A i u nekoliko navrata Cronenberg će ih prikazati u neatraktivnim pozama kakenja, kupanja, ostavljanja fleke od menstruacije na trosedu, vežbanja i drugim oblicima psiho-fizičkih isceljujućih vežbi. Cronenberg, dakle, podjednako noktima grebe po njihovoj koži, dok im drugom rukom rovari po najzavučenijim iznutricama.
U fokusu naše priče je jedna uzorna i produktivna "holivudska porodica". Tata je uspešni life-coach, mama je menadžer sinu glumcu koji već iza sebe ima blokbaster "Bad Babysitter", čiji nastavak uskoro treba da počne da se snima. Jedina mrlja u njihovoj porodičnoj karijeri jeste starija ćerka, Agatha, koja je pre nekoliko godina podmetnula požar u porodičnoj kući. Nakon toga ona je rihebilizovana, a potom je porodica dala sve od sebe da je odstrani iz svog života. Film počinje njenim povratkom u Holivud, vezom sa šoferom (Pattinson) koji je vozi u razgledanje kuća zvezda (sam film nosi naziv po popularnoj turističkoj aktivnosti u Holivudu). Agatha nalazi posao kod glumice Havane Segrand, čija je majka, inače još poznatija glumica, tragično nastradala u mladosti i Havana je na pragu da dobije ulogu svoje majke u rimejku njenog najpoznatijeg filma.
Duhovi prošlosti. To je stvarna tema Maps to the Stars. Smrt i prošlost su svuda oko junaka našeg filma. I s obzirom da su u Holivudu sve nemoguće stvari moguće Cronenberg pušta neke naše junake da vide duhove, obično dece koja su umrla ili stradala u njihovoj blizini. Ti duhovi ne progone naše junake, ali oni su tu, kao ogledalo horora njihovih života. Poput podsetnika koji izluđuje. U nekom trenutku saznaćemo i da su sirotu Agathu progonili duhovi, i da je paljenje kuće bio razlog da se oni proteraju. Bez obzira što je u tom trenutku u kući bio i njen brat.
Maps to the Stars poput Poltergeista pokazuje da je čitav Holivud izgrađen na groblju i da "mrtvi predaci" ne daju novim stanarima da žive. Havanu progoni duh njene majke, rušeći njeno samopouzdanje. Ali u isto vreme on će biti i odraz njenih mana, a možda i suštinske "bezdušnosti". Isto važi i za Agathinog brata, koji će uprkos još uvek neiskvarenoj dečijoj dobrodušnosti pokleknuti pod teretom holivudskih zahteva. I duhovi će doći i po njega.
Agatha deluje kao jedina koja je prozrela tu stvar. Ona nosi ožiljak borbe sa Holivudom na licu i ona, nakon što je se rođeni otac ratosilja "u interesu Holivuda", shvata da iz čitave stvari ima samo jedan izlaz. I taj izlaz podsetiće neke na finale Romea i Julije.
Maps to the Stars je brutalna kritika Holivuda, njegove suštine i njegovih (ne)skrivenih mehanizama funkcionisanja. To je priča o nakrivom odrastanju, o kandžama kojima se roditelji grčevito drže za svoju decu, bilo u želji da ih iskoriste ili da im na neki drugi način ne dozvole da normalno odrastu. To je priča o ustrojstvu koje kida sve pred sobom, sem u slučajevima kada im se pridružiš i staviš na raspolaganje. Ali više od toga da bude samo kritika "holivudskih zvezda", odnosno naše fascinacije svetom iza visokih kapija, Cronenberg je napravio film od krvi i mesa u kome se sve neljudskiji oblici života tuku i kolju izbacujući iz sebe poslednje kapi ljudskosti.
OK, možda nije baš toliko gladijatorski napeto, ali mi se čini da ima neke gorčine koju nisam do sada primećivao kod Cronenberga. Kao da je na svoj način napisao oproštajno ljubavno pismo Holivudu.
SELEKTAH: 9/ 10
Kao i svi fanovi Davida Cronenberga i ja sam nastavio da uporno pratim njegovu karijeru iako je poslednji njegov film koji mi se svideo bio M. Butterfly iz predaleke 1993.
A onda je David snimio Maps to the Stars i sad smo ponovo prijatelji. I to vrlo, vrlo dobri.
Maps to the Stars je sa rediteljske i tematske strane poprilično konvencionalan film za Cronenberga. Jedna jedina "telesna" stvar koju sam u filmu primetio jeste fizička nesavršenost skoro svih junaka- od ožiljaka do opekotina Mie Wasikovske, E.T- građe njenog mlađeg brata, preko ultrablede kože Julianne Moore prekrivene crvenim pegama do prenaglašene starosti lica Johna Cusacka. Čak je i lepotan Robert Pattinson u filmu ružno ošišan i glava mu deluje nekako uže nego inače i uopšte ne poseduje ništa od zonosumračnog seksipila. Kao da je Cronenberg u svojoj brutalnoj demistifikaciji glamura Holivuda stvar započeo i na ćelijskom nivou aktera. Niko od njih nije lep, a još manje savršen. A i u nekoliko navrata Cronenberg će ih prikazati u neatraktivnim pozama kakenja, kupanja, ostavljanja fleke od menstruacije na trosedu, vežbanja i drugim oblicima psiho-fizičkih isceljujućih vežbi. Cronenberg, dakle, podjednako noktima grebe po njihovoj koži, dok im drugom rukom rovari po najzavučenijim iznutricama.
U fokusu naše priče je jedna uzorna i produktivna "holivudska porodica". Tata je uspešni life-coach, mama je menadžer sinu glumcu koji već iza sebe ima blokbaster "Bad Babysitter", čiji nastavak uskoro treba da počne da se snima. Jedina mrlja u njihovoj porodičnoj karijeri jeste starija ćerka, Agatha, koja je pre nekoliko godina podmetnula požar u porodičnoj kući. Nakon toga ona je rihebilizovana, a potom je porodica dala sve od sebe da je odstrani iz svog života. Film počinje njenim povratkom u Holivud, vezom sa šoferom (Pattinson) koji je vozi u razgledanje kuća zvezda (sam film nosi naziv po popularnoj turističkoj aktivnosti u Holivudu). Agatha nalazi posao kod glumice Havane Segrand, čija je majka, inače još poznatija glumica, tragično nastradala u mladosti i Havana je na pragu da dobije ulogu svoje majke u rimejku njenog najpoznatijeg filma.
Duhovi prošlosti. To je stvarna tema Maps to the Stars. Smrt i prošlost su svuda oko junaka našeg filma. I s obzirom da su u Holivudu sve nemoguće stvari moguće Cronenberg pušta neke naše junake da vide duhove, obično dece koja su umrla ili stradala u njihovoj blizini. Ti duhovi ne progone naše junake, ali oni su tu, kao ogledalo horora njihovih života. Poput podsetnika koji izluđuje. U nekom trenutku saznaćemo i da su sirotu Agathu progonili duhovi, i da je paljenje kuće bio razlog da se oni proteraju. Bez obzira što je u tom trenutku u kući bio i njen brat.
Maps to the Stars poput Poltergeista pokazuje da je čitav Holivud izgrađen na groblju i da "mrtvi predaci" ne daju novim stanarima da žive. Havanu progoni duh njene majke, rušeći njeno samopouzdanje. Ali u isto vreme on će biti i odraz njenih mana, a možda i suštinske "bezdušnosti". Isto važi i za Agathinog brata, koji će uprkos još uvek neiskvarenoj dečijoj dobrodušnosti pokleknuti pod teretom holivudskih zahteva. I duhovi će doći i po njega.
Agatha deluje kao jedina koja je prozrela tu stvar. Ona nosi ožiljak borbe sa Holivudom na licu i ona, nakon što je se rođeni otac ratosilja "u interesu Holivuda", shvata da iz čitave stvari ima samo jedan izlaz. I taj izlaz podsetiće neke na finale Romea i Julije.
Maps to the Stars je brutalna kritika Holivuda, njegove suštine i njegovih (ne)skrivenih mehanizama funkcionisanja. To je priča o nakrivom odrastanju, o kandžama kojima se roditelji grčevito drže za svoju decu, bilo u želji da ih iskoriste ili da im na neki drugi način ne dozvole da normalno odrastu. To je priča o ustrojstvu koje kida sve pred sobom, sem u slučajevima kada im se pridružiš i staviš na raspolaganje. Ali više od toga da bude samo kritika "holivudskih zvezda", odnosno naše fascinacije svetom iza visokih kapija, Cronenberg je napravio film od krvi i mesa u kome se sve neljudskiji oblici života tuku i kolju izbacujući iz sebe poslednje kapi ljudskosti.
OK, možda nije baš toliko gladijatorski napeto, ali mi se čini da ima neke gorčine koju nisam do sada primećivao kod Cronenberga. Kao da je na svoj način napisao oproštajno ljubavno pismo Holivudu.
SELEKTAH: 9/ 10
No comments:
Post a Comment