NAJBOLJI ALBUMI 2014.

Mi casa su coleccion

Nije mi se mililo ove godine da pravim listu najboljih albuma. A ni prethodnih nekoliko to više nije proizvodilo onu slast i neizvesnost oko toga šta će na kraju ispasti. Iako sam ja sam i arhitekta i graditelj i stanar.

Pre svega- previše je muzike dostupno. Čitajući Simon Raynoldsovu Retromania ovih dana vidim da je i on konstatovao sličan problem, na nivou posedujuće kolekcije i svega onoga što se još može posedovati. Ni njemu (odavno) nije lako, a ni zabavno da postigne "sve".
Sve ono što mi se u toku (prvog dela?) godine dopadne sve manje ima šanse da se ponovo presluša, još više zavoli, utisak proveri, jer nova muzika ne prestaje da navaljuje. Prečesto sam hvatao sebe kako sam više puta preslušao neki album u želji da proverim da li je dobar (sve sa utiskom da "baš i nije"), nego što sam preslušao ploče koje su mi se od prvog slušanja jasno  i glasno dopale. Zahvaljujem sam sebi što o pločama koje mi se (odmah) dopadnu odlučim da pišem, pa onda dok pripreme za to i samo pisanje traje vrtim album danima "na ripit" odajući mu slušalačku počast koju zaslužuje.

Taj problem za sada deluje nerešivo. Ozbiljno se nosim mišlju da mehanički sebi sledeće (i svake sledeće) godine ograničim broj albuma koje ću preslušati. Dva- tri nedeljno i ćao. Ili da ih ne slušam dok ih ne kupim, već samo na osnovu pisane recenzije i možda dve-tri odslušane pesme na nekom soundcloudu. Ili, kako sam pre neki dan pomislio, da čitavu sledeću godinu odjebem novu muziku i posvetim se preslušavanju kompletnog opusa Captaina Beefhearta, nešto što već godinama želim sebi da priredim. Znaju Flaming Lips, The Fall i reizdanja Velvet Underground.

Drugo- ova lista, kao i svaka druga koju bih mogao da napravim za par dana ili nedelja, ili juče, je prevara. Ona je samo rangirani refleks mog trenutnog emocionalnog stanja i manje-više finiširana "kolekcija". Neki albumi su me oduševili na prvih par slušanja, a posle manje. Neki su mi prijali u martu i julu, a pre i posle toga baš i ne. Ili sam ih obožavao na slušalicama i mrzeo na zvučnicima. Ili obrnuto. Ili su mi uvek neviđeno prijali u određenim raspoloženjima, a u svim drugim ne. Mnogi albumi koji su na MMG zaslužili desetke, zaslužili su ih jer su u preseku svih mogućih stvari u datom trenutku u meni probudili neverovatna osećanja. Objektivno bih uvek mogao da odbranim njihovu superiornost u odnosu na neke druge. To nije problem, ali subjektivno bih ponekad morao da lažem da mi prijaju isto kao i u trenutku pisanja. Otuda je ova lista, izbor i rangiranje, besmisleno. I zabava samo budalama i fanaticima poput mene, koji u plasmanu nekog albuma još uvek mogu da pronađu povod za razmišljanje ili raspravu.

Treće- imam utisak da ni vi niste više zainteresovani. Kad kažem vi, mislim ja, mislim bilo ko. I ništa vam ne prebacujem. U sveopštoj dostupnosti svega i svačega, ov(akv)e liste s teškom mukom uspevaju da proizvedu neko izdanje i zaintrigiraju nas njegovim plasmanom, da potom potražimo i preslušamo isto. Kada neka lista stigne, većina nas već je čula sve što je trebalo sa nje, i nevoljna je da se ponovo kaje bavljenjem "nepoznatim" izdanjima (moj najčešći slučaj).
Čak i moje staro zagovaranje kako su te godišnje liste poslednji promoteri identiteta publikacije koja ih objavljuje obesmišljeno je našom ravnodušnošću i "neučestvovanjem". U trenutku dok ovo pišem ne radujem se niti jednoj godišnjoj listi neke publikacije. Sve mi deluju predvidljivo. Neke sam već video (i bolje da nisam). Potajno, čak i ne želim da mi otkriju ništa novo. Dosta mi je.

Na kraju, bilo bi zgodno da nađem neki način da vam "prodam" ovu svoju. Jasno mi je da njoj nema nekih naročitih iznenađenja za sve one koji su ove godine pratili MMG/MV, a možda ni za one sa kojim se znam "od ranije". Čini mi se da su se dva kriterijuma, korištena i ranije, sada skroz iskristalisala: prvi- šta sam stalno i rado slušao i drugi- šta mislim da je u odnosu na sve što sam do sada čuo novo i drugačije. Nažalost, te kriterijume su preretko zadovoljavali isti albumi. Ali, prvi put do sada odlučio sam da ne favorizujem ove druge. Mislim da kada dođete u neke godine počne da vam biva bitnije vreme koje ste proveli sa nekim ili nečim nego "trenutak" koji ste podelili. Albumi koji vas podsete na ono što imate, a ne na ono što ste imali ili nikada nećete imati. U tom smislu, ova je lista, u odnosu na neke od prethodnih godina, više ono što sam, nego što bih želeo da budem. Nešto što slušam sam i nešto što (mogu da) slušam sa svojim curama.

I nemojte se ni na koji način opterećivati njome.


32 Afghan Whigs – Live In London Electric Ballroom 15. july 2014. (Bootleg)

31 Sylvan Esso – Self-titled (Partisan)

30 Metalycee – Expat Blues (Interstellar)

29 Za pokolj duše – O pokojniku sve najlepše (Samizdat)

28 Lo-Fang – Blue Film (4AD)

27 The Bug – Angles and Devils (Ninja Tune)

26 Tricky – Adrian Thaws (False Idols)

25 The Flaming Lips – 7 Skies H3 (Bella Union)

24 Neneh Cherry – Blank Project (Smalltown Supersound)

23 Fhloston Paradigm – The Phoenix (Hyperdub)

22 Jungle – Self-titled (XL)

21 Katy B – Little Red (Universal)

20 Beyonce – Self-titled (2013) (Def Jam)

19 Warpaint – Self-titled (Rough Trade)

18 Wildbirds and Peacedrums – Rhythm (Leaf)

17 Alvvays – Alvvays (Polyvinyl)

16 Joan As Police Woman – The Classic (PIAS)

15 Temples – Sun Structures (Heavenly)

14 Blondes – Swisher (2013) (Rvng Intl)

13 Natalie Merchant – Self-titled (Nonesuch)

12 Planningtorock – All Love’s Legal (Human Level)

11 Damien Jurado – Brothers and Sisters of the Eternal Son (Secretly Canadian)

10 Carla Bozulich – Boy (Constellation)

09 Wreck & Reference – Want (Flenser)

08 Perfume Genius – Too Bright (4AD)

07 Fauve – Vieux Freres Pt.1 (Warner France)

06 Roisin Murphy – Mi Senti EP (Vinyl Factory)

05 Morrissey – World Peace Is None Of Your Business (Harvest)

04 Gazelle Twin – Unflesh (Last Gang)

03 Swans – To Be Kind (Young God)

02 The Flaming Lips – The Time Has Come To Shoot You Down... What A Sound (Self-released)

01 Lana Del Rey- Ultraviolence (Interscope)