Dosta toga se izgubilo negde između
Glava lepo kaže da sam veliki fan. Ali The Inbetweeners 2 nije ispunio moja, a što da ne kažem- s pravom, prevelika očekivanja.
Jednostavnost koja je bila glavno oruđe ove serije, a potom i filma (pa sad i uspešnog serijala) je zadržana, ali nije ničim prevaziđena. Umesto da nastave da pomeraju i testiraju granice stvari sa kojima mogu da se sprdaju i načina na koji će to raditi, Damon Beesley i Iain Morris, autori serije/ala, odlučili su se za sigurnu igru i čak pomalo obuzdanu sprdnju na račun svojih junaka. Kad kažem obuzdanu jasno mi je da će nekome "vrlo neobouzdano" izgledati kada Neil, zbog problema sa stomakom, u vodenom parku niz tobogan iz sebe isporuči "neplaniranog putnika" koji će potom, po izletanju iz tunela, zviznuti po sred lica Willa. Iako Inbetweeners nije baš patio od naročite sofisticiranosti ovo mi je, ipak, Scary Movie/ American Pie/ kasni Adam Sandler teren (ne)smešnog.
U ovoj epizodi, naša tri aktera odlučuju da posete Jay-a koji je, prema sopstvenim lažima, u Australiji postao "thee" DJ popularne diskoteke, a potom i njen vlasnik, što ga je učinilo Hugh Heffnerom australijskog klabinga. U skladu sa narečenom "jednostavnošću" Inbetweeners, junaci (pre)brzo provaljuju Jay-evu muljažu, da bi se zatim odlučili da "odmor u Australiji" provedu u hipi kampu/komuni, što u najvećoj meri motiviše Willova simpatija Katie.
Ako je neuspeh MTV-ijevog rimejka serije bio razlog da seriju smeste u drugoj, potencijalno gostoljubivoj, eks-komonveltovoj teritoriji, "avantura u Australiji" nije bila dinamična i šarolika koliko ona iz prvog dela, u Grčkoj, a mislim da ključni problem leži u tome što autori nisu pronašli ugao "iz junaka" iz koga bi sagledali čitavu stvar. U prošlom filmu oni su bili na pragu između dva sveta, srednjškolskog i univerzitetskog, na pragu odrastanja, a sad je nekako taj "definišući" trenutak izostao, i Inbetweeners 2 predstavlja samo još jednu od epizoda "iz studentskog života". Istina, tragovi nekakvog koncepta postoje u činjenici da su sva tri junaka kroz film postavljena i potom menjana zahvaljujući svom ljubavnom izboru, ali čak i to pre deluje kao dekoracija i popunjavanje prostora, nego zaista bitna stvar. Sem možda u Willovom slučaju, ali i to samo zato što je njoj i praktično dato najviše mesta i pažnje.
Na kraju filma, kada sve deluje da će junaci ući u svoju varijantu Wake In Fright koja će možda izvući film iz oblačnog dugog, toplog leta, zapravo se ne desi ništa. I tako ostane do kraja filma. Nema čak ni nekog, ničim izazvanog, mračnijeg pogleda na ono što ih čeka, nečega što bi nas uplašilo da iza svakog inbetweenera stoji mračna senka budućeg luzera i alkosa ili radnika u Tescou... Baš ništa.
I tek povremeno je nešto bilo smešno. Kao nekad.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Glava lepo kaže da sam veliki fan. Ali The Inbetweeners 2 nije ispunio moja, a što da ne kažem- s pravom, prevelika očekivanja.
Jednostavnost koja je bila glavno oruđe ove serije, a potom i filma (pa sad i uspešnog serijala) je zadržana, ali nije ničim prevaziđena. Umesto da nastave da pomeraju i testiraju granice stvari sa kojima mogu da se sprdaju i načina na koji će to raditi, Damon Beesley i Iain Morris, autori serije/ala, odlučili su se za sigurnu igru i čak pomalo obuzdanu sprdnju na račun svojih junaka. Kad kažem obuzdanu jasno mi je da će nekome "vrlo neobouzdano" izgledati kada Neil, zbog problema sa stomakom, u vodenom parku niz tobogan iz sebe isporuči "neplaniranog putnika" koji će potom, po izletanju iz tunela, zviznuti po sred lica Willa. Iako Inbetweeners nije baš patio od naročite sofisticiranosti ovo mi je, ipak, Scary Movie/ American Pie/ kasni Adam Sandler teren (ne)smešnog.
U ovoj epizodi, naša tri aktera odlučuju da posete Jay-a koji je, prema sopstvenim lažima, u Australiji postao "thee" DJ popularne diskoteke, a potom i njen vlasnik, što ga je učinilo Hugh Heffnerom australijskog klabinga. U skladu sa narečenom "jednostavnošću" Inbetweeners, junaci (pre)brzo provaljuju Jay-evu muljažu, da bi se zatim odlučili da "odmor u Australiji" provedu u hipi kampu/komuni, što u najvećoj meri motiviše Willova simpatija Katie.
Ako je neuspeh MTV-ijevog rimejka serije bio razlog da seriju smeste u drugoj, potencijalno gostoljubivoj, eks-komonveltovoj teritoriji, "avantura u Australiji" nije bila dinamična i šarolika koliko ona iz prvog dela, u Grčkoj, a mislim da ključni problem leži u tome što autori nisu pronašli ugao "iz junaka" iz koga bi sagledali čitavu stvar. U prošlom filmu oni su bili na pragu između dva sveta, srednjškolskog i univerzitetskog, na pragu odrastanja, a sad je nekako taj "definišući" trenutak izostao, i Inbetweeners 2 predstavlja samo još jednu od epizoda "iz studentskog života". Istina, tragovi nekakvog koncepta postoje u činjenici da su sva tri junaka kroz film postavljena i potom menjana zahvaljujući svom ljubavnom izboru, ali čak i to pre deluje kao dekoracija i popunjavanje prostora, nego zaista bitna stvar. Sem možda u Willovom slučaju, ali i to samo zato što je njoj i praktično dato najviše mesta i pažnje.
Na kraju filma, kada sve deluje da će junaci ući u svoju varijantu Wake In Fright koja će možda izvući film iz oblačnog dugog, toplog leta, zapravo se ne desi ništa. I tako ostane do kraja filma. Nema čak ni nekog, ničim izazvanog, mračnijeg pogleda na ono što ih čeka, nečega što bi nas uplašilo da iza svakog inbetweenera stoji mračna senka budućeg luzera i alkosa ili radnika u Tescou... Baš ništa.
I tek povremeno je nešto bilo smešno. Kao nekad.
SELEKTAH: 4minus/ 10
specijal rts-a povodom kineskog samita se zove na krilima zmaja. mnogo jako.
ReplyDelete