Mogao je ovo biti prilično dobro pozicionirani album na poslednjem izdanju moje liste najboljih albuma za 2014.
Sređivao sam folder sa "trekovima" (a što ne kažeš "trakama", Fridume, i ne zbuniš ih?!) i video da imam loš rip singla Arcadia, Ramona Lise. Pa sam nabavio bolji, pa je to onda bio i prvi put da slušam tu pesmu. Bilo je to poslednjih dana decembra, pre rata...
Arcadia je neverovatna pesma. Prvih nekoliko zvukova mogli bi bez problema na bilo koji album Aphexa Twina. Sevajući sint rafali, neka crkvena zvona preko. Otprilike kao svemirski brod koji pravi dramatičan ulazak u pravoslavlje. Pastorala crne rupe. Potom se ispod te kulise promalja sint sunce, sa toplijim tonovima, a onda i satir zasvira. Potom se čuje glas Caroline Polachek aka Ramone Lise (na Pitchforku nabrajaju još nekoliko njenih pseudonima). Ima glas folk pevačice koja je malo pre pobegla od kidnapera. Pun nade i straha. A ispod se zvuci prostiru kao pogled preko površine Zemlje, iz aviona. Savršen seting za nekog modernog potomka boga Pana koji je, prema legendi, prebivao u području Arkadije. Vapajno-nostalgični ton. Iskren. Pun nade i straha. Nije nešto što bi očekivali od pevačice od hipstera voljenog (am I wrong?) benda Chairlift.
Rapsodija. Možda je to reč za kojom tragom. Rapsodija i rekvijem pomešani. Er može to?
Već sledeća pesma ima ritam, poslednji put čut na fenomenalnom Leftfieldovom Leftism. A Carolinin glas zvuči kao nekad Toni Halliday na Original. Ali u refrenu sve stigne do slatkoće Dubstar, koje bi mnogi radije slušali nego St Etienne, kad bi znali za njih. I St Etienne su reference. I Stereolab (circa Dots and Lops, možda i Emperor Tomato Ketchup). Ali i Chromatics i bilo koji od tih bendova koje "Italijani rade bolje". Na Pitchforku pišu da je sve ove pesme Carolina pisala, komponovala i snimala u hodu, na turneji, na leptopu, sa primitivnim softverima na raspolaganju. Taj neizbor kreirao je koščatiji zvuk, tvrđi, sa skoro folk feelingom.
Getaway Ride (Cha Cha Cha) je pop hit. Stereolab su u karijeri možda iz sebe iscedili par takvih, jedva. Rastavite je na delove i moći ćete da napravite i mnogo opskurniju kraut-šansonu, jer zvuci baš i nisu tako meki. Tu sam već bio siguran da će mi se ovaj album veoma dopasti.
Slušao sam Chairlift. Ali, kao što to važi i za još hiljade drugih bendova i izvođača, više se ne sećam kako tačno zvuče. Više me je privuklo ime "Ramona Lisa" nego njeno poreklo. Zato da se ne bavimo time, i poređenjima sa njenim matičnim bendom.
Arcadia je album kojim dominiraju post-šansone. Rashlađenije od onih koje su u naše živote donele France Gall ili Jane Bierkin, pa čak i Nico (kojoj ovaj album, na bizaran način, možda najviše i duguje). Simulirane emocije. Nostalgija za nostalgijom. Ramona Lisa ume sa šarmom, sa sitnim audio/instrumentalnim dobacivanjima glavnoj melodiji, koji pokažu da ima smisla za šalu, da se upravo šali, da peva sa osmehom. Lady's Got Gills, recimo.
Trideset i osam minuta. To je verovatno duplo kraće od bilo kog Stereolab albuma i govori o nekim novim i starim vremenima, u isto vreme. Ko danas ima vremena da se raduje, ili da tuguje? U prošlosti bilo je nepristojno (ili nepraktično) činiti to duže od trideset i nešto minuta, u cugu. Arcadia, poput nekog usporenog ringišpila, vrti ta osećanja oko nas, nikad u punoj snazi. Kao da nama ostavlja prostora da se "ugradimo". Što sam nesebično učinio već nekih sedamnaest puta.
Velika ploča za male dane.
SELEKTAH: 9/ 10
Sređivao sam folder sa "trekovima" (a što ne kažeš "trakama", Fridume, i ne zbuniš ih?!) i video da imam loš rip singla Arcadia, Ramona Lise. Pa sam nabavio bolji, pa je to onda bio i prvi put da slušam tu pesmu. Bilo je to poslednjih dana decembra, pre rata...
Arcadia je neverovatna pesma. Prvih nekoliko zvukova mogli bi bez problema na bilo koji album Aphexa Twina. Sevajući sint rafali, neka crkvena zvona preko. Otprilike kao svemirski brod koji pravi dramatičan ulazak u pravoslavlje. Pastorala crne rupe. Potom se ispod te kulise promalja sint sunce, sa toplijim tonovima, a onda i satir zasvira. Potom se čuje glas Caroline Polachek aka Ramone Lise (na Pitchforku nabrajaju još nekoliko njenih pseudonima). Ima glas folk pevačice koja je malo pre pobegla od kidnapera. Pun nade i straha. A ispod se zvuci prostiru kao pogled preko površine Zemlje, iz aviona. Savršen seting za nekog modernog potomka boga Pana koji je, prema legendi, prebivao u području Arkadije. Vapajno-nostalgični ton. Iskren. Pun nade i straha. Nije nešto što bi očekivali od pevačice od hipstera voljenog (am I wrong?) benda Chairlift.
Rapsodija. Možda je to reč za kojom tragom. Rapsodija i rekvijem pomešani. Er može to?
Već sledeća pesma ima ritam, poslednji put čut na fenomenalnom Leftfieldovom Leftism. A Carolinin glas zvuči kao nekad Toni Halliday na Original. Ali u refrenu sve stigne do slatkoće Dubstar, koje bi mnogi radije slušali nego St Etienne, kad bi znali za njih. I St Etienne su reference. I Stereolab (circa Dots and Lops, možda i Emperor Tomato Ketchup). Ali i Chromatics i bilo koji od tih bendova koje "Italijani rade bolje". Na Pitchforku pišu da je sve ove pesme Carolina pisala, komponovala i snimala u hodu, na turneji, na leptopu, sa primitivnim softverima na raspolaganju. Taj neizbor kreirao je koščatiji zvuk, tvrđi, sa skoro folk feelingom.
Getaway Ride (Cha Cha Cha) je pop hit. Stereolab su u karijeri možda iz sebe iscedili par takvih, jedva. Rastavite je na delove i moći ćete da napravite i mnogo opskurniju kraut-šansonu, jer zvuci baš i nisu tako meki. Tu sam već bio siguran da će mi se ovaj album veoma dopasti.
Slušao sam Chairlift. Ali, kao što to važi i za još hiljade drugih bendova i izvođača, više se ne sećam kako tačno zvuče. Više me je privuklo ime "Ramona Lisa" nego njeno poreklo. Zato da se ne bavimo time, i poređenjima sa njenim matičnim bendom.
Arcadia je album kojim dominiraju post-šansone. Rashlađenije od onih koje su u naše živote donele France Gall ili Jane Bierkin, pa čak i Nico (kojoj ovaj album, na bizaran način, možda najviše i duguje). Simulirane emocije. Nostalgija za nostalgijom. Ramona Lisa ume sa šarmom, sa sitnim audio/instrumentalnim dobacivanjima glavnoj melodiji, koji pokažu da ima smisla za šalu, da se upravo šali, da peva sa osmehom. Lady's Got Gills, recimo.
Trideset i osam minuta. To je verovatno duplo kraće od bilo kog Stereolab albuma i govori o nekim novim i starim vremenima, u isto vreme. Ko danas ima vremena da se raduje, ili da tuguje? U prošlosti bilo je nepristojno (ili nepraktično) činiti to duže od trideset i nešto minuta, u cugu. Arcadia, poput nekog usporenog ringišpila, vrti ta osećanja oko nas, nikad u punoj snazi. Kao da nama ostavlja prostora da se "ugradimo". Što sam nesebično učinio već nekih sedamnaest puta.
Velika ploča za male dane.
SELEKTAH: 9/ 10
šones medhen aus arkadija.
ReplyDeleteja bih žešće bio intrigiran da se zove romana lisa. ganci vajb, romana panić, hipsteraj, leftfild. ne bi moglo da omane? romana panić je imala neku dojaja stvar sa spotom u box ringu, ali nema teorije da se setim naslova.
čerlift su valjda oni anamanemomenomenonamenomemonižja. puštao si i muziku koja se lakše zaboravlja, realno. a i da se ne lažemo - i ti ovakve albume više pamtiš po naslovu i prvobitnom utisku stečenom u specifičnim uslovima, nego što će nekog 17. avgusta 2017. tvoje misli reprizirati bilo koju od traka.
Fridome, grešiš za Chairlift - predlažem jedno retroaktivno preslušavanje "Something"-a, skoro svaka pesma na tom albumu je Best of (ubaci godinu) materijal. Nisu oni Pitchfork ekipa uopšte, don't be fooled. Caroline Polachek je potcenjena, drago mi da si ovom albumu dao tako visoku ocenu.
ReplyDeletehej, hej, piše "od hipstera voljenog" - to nije pogrdno. a posle kažem da su "jedni od hiljadu" - to nije baš lepo, ali nigde ne piše "pitchfork ekipa". nije da se branim.
Deletesvejedno, poslušao sam te. evo sviraju chairlift. treća stvar na chairlift je fleetwood mac. sad sam se setio svega!...
odlican (5+)
Delete1. Uf, mene te "trake" nerviraju. Dođe mi da u inat počnem da govorim "numera".
ReplyDelete2. Fala na preporuci, nadam se da nije nenalažljivo kao Malcolm Middleton.
3. Jesi li se izmučio novim Flaming Lips? :)
https://www.youtube.com/watch?v=T1nWIDiaC_w
ReplyDelete#majorhottie
ReplyDeleteČerlift jebe keve, ovaj album ima svoje draži, ali izjava da je npr. "Something" uklopiv u more "hipsterskih" bendova je jezivo subjektivna :) Karolina izgleda obožava da oprobava vanzemaljske kombinacije akorADA i to je ono što spaja sve što je izbacila (osim one jedne kolaboracije sa nekim likom nemam pojma kako se zove ni on ni stvar al tu me je razočarala jel' za to bih na primer ja rekao da je hipstersko sranje)
ReplyDeletePozdrav