24 February 2015

OSKAR/ FEST/ WHATEVER: RESPIRE

O (još) dve devojčice u ljubavi...


Respire je drugi film glumice Melanie Laurent (Shosanna iz Inglourious Basterds, recimo) i ko zna koji koji na Kanskom festivalu priča priču o dve devojčice/devojke/žene u ljubavi.

Ovaj put protagonistkinje su dve tinejdžerke. Jedna, Charlie, je, čak, poreklom sa Balkana (odakle su Citranovići?!), i živi sa majkom koju otac neprekidnim napuštanjima psihički dezavuiše i maltretira. Druga devojčica, Sarah, takođe odrasta samo sa majkom, alkoholičarkom, koja priređuje nešto ružnije porodično okruženje nego tata ovoj prvoj. Ne želim da verujem da odabir Raše Bukvića za ulogu oca ima neke veze sa Melanienim nerazjašnjenim ksenofobnim iskustvima sa "našim" narodima i narodnostima, jer nisam nacionalno senzibilan na taj način. Ali sam joj zapamtio. Ako je, pak, tata Citranović ne-ustaša, onda ništa.

Ove dve devojčice upoznaju se i skoro instantno zbliže (bez aluzija!) od prvog trenutka Sarahinog dolaska u Charlieno odelenje. Njihovo druženje će nam pokazati da obe iz kuće nose već ozbiljne ožiljke. Charlie, po ugledu na svoju mamu, lako podnosi nepodnošljivo i da je spremna da zarad ljubavi (deluje da s njene strane ima i seksualne naklonosti) trpi vrlo promenljiva i često bezobrazna Sarahina ponašanja i zanemarivanja. Sarah, očvrsla kroz majčina šikaniranja, beži od svakog vezivanja, i u životu traži zabavu pre nego nešto stalno. U tim zadatim okolnostima, uobičajen odnos dve tinejdžerke (sa svađanjima i mirenjima) ići će u nešto veće ekstreme nego kod prosečnih prijateljica. I da odmah razočaram @MimiKraljMamba i mnoge druge- sem povremenih nežnih dodira i jednog poljupca neće biti nikakve druge akcije za simpatizere L(GBT) pokreta.

Ovo "respire" (disati) iz naslova odnosi se na Charlieninu astmu i nekoliko navrata u kojima ona ostaje bez daha. Melanie je to toliko diskretno prikazala da sam ja sve vreme mislio da se radi o efektnim napadima panike, sve dok mi Žozefina nije skrenula pažnju tj sve dok fakin Charlie nije konačno prinela onu astma-pumpicu ustima. U skladu sa krajem koji je vrlo, vrlo neočekivan, čitavo to pro-disavanje treba da funkcioniše kao metafora za konačno uzimanje stvari u svoje ruke, a prilično sam siguran da ima i dovoljno poslovica na tu temu.

Meni lično je poslednji razgovor dve devojčice bio najzanimljiviji, jer otvara mogućnost da Charlie i nije toliko žrtva, koliko wanna-be-žrtva koja na taj način opseda "svoju" žrtvu i upliće je u svoju lepljivu mrežu. Čemu se Sarah zapravo sve vreme opire. Tome možda idu u prilog i potonje Charliene (re)akcije. Ali sumnjam da je Melanie svoj simpatični, ali relativno naivni, film bazirala na tako kompleksnoj psihološkoj analizi. A opet, ako je zaista očekivala da sve što se na kraju desi bude rezultat opravdanog "oslobađanja" (prodisavanja) onda mi se čini da sam proćerdao više minuta nego što je pristojno. Iako su klinke bile slatke, naročito ova "naša".

SELEKTAH: 4minus/ 10

No comments:

Post a Comment