Istočno od raja
Prilično sam siguran da sam pre par godina gledao i pisao o HBO-ovom dokumentarcu Paradise Lost: The Child Murders at Robin Hood Hills (iz 1996), koji je u ono vreme, i "samo" tri godine nakon ubistava koja su tema filma, pokušavao da izvidi šta je strašnije- da su tri tinejdžera ubila tri klinca (u "satanističkom ritualu") ili da su nevini i okrivljeni za to.
Dokumentarac Amy Berg (čačkala i popove pedofile u odličnom Deliver Us From Evil) stupa na scenu godinu dana nakon kontroverznog oslobađanja ova tri tinejdžera, 18 godina u zatvoru i nekih desetak godina medijske kampanje za njihovo oslobađanje. I što je najbitnije, nakon nove istrage koja novoprikupljenim dokazima skreće pažnju da bi zapravo očuh jednog od dečaka mogao biti pravi krivac.
Dva i po sata kasnije, moram da priznam da je meni ovaj dokumentarac odvratan. A još više u kontekstu toga da ga je režirala žena (možda i majka) od kojih uvek očekujem više nego od ohlađenog i promišljenog muškog. Prva stvar koja mi je svetski išla na kurac (zato moram i odgovarajućim rečnikom) jeste što je Eddie Vedder na ekranu proveo možda i više vremena nego druga dva okrivljena zajedno ("glavokomandujući" Damien Echols zahvaljući curi koja je i samoinicirala novu istragu pojavljuje se nešto više). Pored Veddera, tu su i Rollins i Dixie Chicks i prateći medijski cirkus protesta i zahteva da se "Memfis trojka" oslobodi. Razumem da oslobađanja momaka, a ni ovog filma, ne bi ni bilo da nije bilo tako snažne medijsko-finansijske podrške "poznatih" i nepoznatih ljudi. Ali, razumite vi mene: ovo je film koji se bavi zločinom u kome su tri dečaka od 8 godina skinuta, možda i seksualno zlostavljana, a potom bačena u reku da se udave. I kada posle više godina proviri ružna očuhova glava kao mogući (i verovatni) krivac, to postaje više od filma.
Amy Berg je sasvim nezainteresovana da nam pokaže kako se majka, koja je bila udata za "tog" očuha i potom sa njim ispratila televizijska i ostala suđenja tinejdžerima-"satanistima", pretvorila u goluma koji vršlja nemoćno Memfisom u potrazi za krvlju. Najveći deo filma odlazi na polu-trileroznu rekonstrukciju prikupljanja novih dokaza, miksovanu sa reakcijama poznate i nepoznate javnosti, bez emocija- usmeren da i sam bude deo tog apela koji je upravo ovekovečio.
Deca pobijena i tinejdžeri proćerdanih života (pušteni iz zatvora na "foru" u zakonu), njihove majke, i jedne i druge... Ne navijam za eksploataciju tuđeg bola, ali ni za njegovo ignorisanje, ili prigušeno i funkcionalno prikazivanje.
West Of Memphis sebe vidi kao važan deo borbe za da se tako nešto više ne desi. A to me je najmanje zanimalo.
I ubica ostaje na slobodi.
SELEKTAH: 3/ 10
Prilično sam siguran da sam pre par godina gledao i pisao o HBO-ovom dokumentarcu Paradise Lost: The Child Murders at Robin Hood Hills (iz 1996), koji je u ono vreme, i "samo" tri godine nakon ubistava koja su tema filma, pokušavao da izvidi šta je strašnije- da su tri tinejdžera ubila tri klinca (u "satanističkom ritualu") ili da su nevini i okrivljeni za to.
Dokumentarac Amy Berg (čačkala i popove pedofile u odličnom Deliver Us From Evil) stupa na scenu godinu dana nakon kontroverznog oslobađanja ova tri tinejdžera, 18 godina u zatvoru i nekih desetak godina medijske kampanje za njihovo oslobađanje. I što je najbitnije, nakon nove istrage koja novoprikupljenim dokazima skreće pažnju da bi zapravo očuh jednog od dečaka mogao biti pravi krivac.
Dva i po sata kasnije, moram da priznam da je meni ovaj dokumentarac odvratan. A još više u kontekstu toga da ga je režirala žena (možda i majka) od kojih uvek očekujem više nego od ohlađenog i promišljenog muškog. Prva stvar koja mi je svetski išla na kurac (zato moram i odgovarajućim rečnikom) jeste što je Eddie Vedder na ekranu proveo možda i više vremena nego druga dva okrivljena zajedno ("glavokomandujući" Damien Echols zahvaljući curi koja je i samoinicirala novu istragu pojavljuje se nešto više). Pored Veddera, tu su i Rollins i Dixie Chicks i prateći medijski cirkus protesta i zahteva da se "Memfis trojka" oslobodi. Razumem da oslobađanja momaka, a ni ovog filma, ne bi ni bilo da nije bilo tako snažne medijsko-finansijske podrške "poznatih" i nepoznatih ljudi. Ali, razumite vi mene: ovo je film koji se bavi zločinom u kome su tri dečaka od 8 godina skinuta, možda i seksualno zlostavljana, a potom bačena u reku da se udave. I kada posle više godina proviri ružna očuhova glava kao mogući (i verovatni) krivac, to postaje više od filma.
Amy Berg je sasvim nezainteresovana da nam pokaže kako se majka, koja je bila udata za "tog" očuha i potom sa njim ispratila televizijska i ostala suđenja tinejdžerima-"satanistima", pretvorila u goluma koji vršlja nemoćno Memfisom u potrazi za krvlju. Najveći deo filma odlazi na polu-trileroznu rekonstrukciju prikupljanja novih dokaza, miksovanu sa reakcijama poznate i nepoznate javnosti, bez emocija- usmeren da i sam bude deo tog apela koji je upravo ovekovečio.
Deca pobijena i tinejdžeri proćerdanih života (pušteni iz zatvora na "foru" u zakonu), njihove majke, i jedne i druge... Ne navijam za eksploataciju tuđeg bola, ali ni za njegovo ignorisanje, ili prigušeno i funkcionalno prikazivanje.
West Of Memphis sebe vidi kao važan deo borbe za da se tako nešto više ne desi. A to me je najmanje zanimalo.
I ubica ostaje na slobodi.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment