Najbolja kompilacija ove godine?
Diskografske kuće nekada su svojim kompilacijama redovno servisirale radijske i ostale didžejeve, a ponekad (po ultraniskim cenama) i krajnje potrošače, u želji da predstave svoj ruster, promovišu nove izvođače i oslone se na onu staru "ako ste voleli onoga, onda ćete sigurno voleti i ovoga"... Komemorativnijim kompilacijama, poput ove, obeležavane su godišnjice, uspešne sezone, kreirane su specijalne tematske celine ili tribjuti... Ali najčešće bile su to samo "kolekcije pesama" u kojima niste osećali da su pesme nanizane da bi vam pružile odgovarajući kontinuirani ugođaj. Skoro kao da su kuratori implicirali da stvar sklopljena u celinu manje-više treba da se konzumira parcijalno, informativno i namenski. Zato vrlo retko stavljam bilo koju od petstotinak različitih (CD) kompilacija koje posedujem i putovanja automobilom uglavnom snabdevam sopstvenim mikstejpovima na kojima su svi pobrojani problem otklonjeni. Iako bi Žozefina mogla da kaže koju neslaganja.
Muzika sa kompilacije μ20, originalno formatirana za 3 zasebna kompakt diska, stigla mi je od promotera u džinovskom digitalnom džaku i iz njega je izručena u mp3 plejer. Tako da sam prvi put istu preslušao slušajući prvo prve tri pesme sa diskova, pa po tri druge pesme, pa po tri treće... i priredio sam sebi neplanirano vanserijski ugođaj! I ako jednu stvar treba da zapamtite iz ove recenzije to je da i vi (makar prvi put) presložite pesme tako.
μ20 je jubilarno izdanje kojim osnivač i izvođač Mike Paradinas aka μ-ziq proslavlja 20 (boktejebo!!!) godina postojanja svoje etikete Planet Mu (ili Planet μ). Luksuzno izdanje koje taj jubilej treba da proslavi sastoji se iz čak 50 pesama (na tri pomenuta diska), uz koje ide i knjiga na sto strana o nastanku i ostanku etikete. Na prva dva diska nalaze se mahom novi izvođači (neki i sa do sada neobjavljenim pesmama), iz ove i prethodne dve godine, koji su Planet Mu u poznim godinama (za jednog izdavača) učinili prestižnom i progresivnom etiketom (iako je poštenije reći- zadržali su joj taj renome). Trećim diskom dominiraju "stariji" izvođači, zvezde i legende, koje su bile delatnije u prvoj dekadi.
OK, ako o originalno planiranom rasporedu pesama ne mogu da govorim, niti želim da ga testiram, ovaj koji je neplanirano ispao ispunio me je trenucima (226 minuta dugog) uživanja i isto tako neplanirano skrojio osnovni utisak o ovoj kompilaciji- ovo je tovar fenomenalno probrane fenomenalne muzike, koja čak i u nekoj vrsti rendom sortiranja gradi neophodan smisao i celinu i, najvažnije od svega, sve ovde zvuči jebeno sveže i to- kao da još uvek nije ni objavljeno!!!
Originalno osnovana da lansira karijeru Mikea Paradinasa, i to kao podružnica velikog Virgina, etiketa Planet Mu se nakon par godina osamostalila i počela sa objavljivanjem srodnih izvođača. I tada i danas, moja prva asocijacija na "muziku sa Planet Mu" bili su asimetrični, nagomilani, zbrčkani ritmovi uz koje je uvek bilo lakše šizeti nego plesati. Venetian Snares i Shitmat su bili moji prvi omiljeni izvođači i njihov drill'n'bass tj gabba-core, degustiran prvo kod Peela, uvek je pasovao svim mojim mentalnim i emocionalnim stanjima. Mikeov Royal Astronomy iz 1999. i dalje mi je jedno od najdražih izdanja. Odmah uz debi The Killimanjaro Darkjazz Ensemble.
Tokom godina Planet Mu je čačkao elektroniku iz svih mogućih uglova, izgurao je i drum i bass iz drum'n'bassa, bio je tu kad je grime iz podruma ulazio u klubove (a potom je sličnu podršku pružio i footworku), revitalizovao je "industrial" pristup elektronskoj muzici. Jako sam voleo Milanese (Extend), Last Step, Tim Exileov Listening Tree... A onda su u ovoj poslednjoj dekadi Planet Mu udvostručili broj svojih izdanja i objavili neke od najboljih elektronskih albuma novog milenijuma, postajući skoro redovan gost izvanrednog tokšoua Moć veštica. Da, mislim na Kuedov Severant (naknadna pamet), Italov Dream On i Endgame, bilo šta od RP Booma, debi za Poemss, Mr Mitchov Parallel Memories (koji je i dalje saundtrak svih mojih propalih meditacija) i fenomenalni "povratnički" album My Love Is Bulldozer, Venetian Snares.
Tek u retkim slučajevima (Starkey, Solar Bears... wtf?!! koje, btw, ni Paradinas nije ubacio na μ20) Planet Mu nije uspevao da u isto vreme provocira, zabavlja i razvaljuje. I slušajući vanserijsku Paradinasovu selekciju ovde, od prve do poslednje pesme bićete podjednako fascinirani svežinom, kvalitetom, originalnošću, zlokobnošću, drskošću svih 50 pesama. I koliko god to potencijalno kontraproduktivno zvučalo, ova kompilacija je možda najbolje njihovo izdanje. Ne samo što je selekcija besprekorna (ne mrzi me da ponavljam!) već što ostavlja utisak da stiže sa jednog izvora, iz jedne, centralne otadžbine, gde skoro da je dogovoreno kako "naša" izdanja treba da zvuče. Kao 4AD, nekada. Dok je izvođačima, verujem, data sva sloboda ovog sveta, a stilske smernice i sličan vajb nametnuli su se iz želje da pripadaju onome što ih je privuklo, što im se dopalo. Duboko sam uveren da su svi izvođači na Planet Mu u isto vreme i njeni najveći fanovi. I tu treba skinuti Paradinasu kapu što je bez (barem meni poznatih) skandala i incidenata tokom dve decenije ostao veran beskompromisnosti i umetničkom integritetu i umeo da slične stavove podeli sa tolikom količinom umetnika.
Dakle, ako koljete (šta god), ako vas mrzi da upalite svetlo, ako u prostoriji ima previše ljudi, ako je noć mračna, ako ne možete da se setite da li ste uzeli drogu (umesto leka), ako imate brand neu Audi, ako na hardu imate 501MB prostora, ako osećate uzbuđenje u industrijskim zonama grada, ako vam se ne leži na plaži, nego vam se gori u paklu, ako čujete nešto u zidovima, ako kad zažmurite želite da zamislite kako je to skakati po vrhovima noževa, ako fear of the walking dead disko, ako umete da usporite bol... to je samo prvih 25 pesama. Pa vi vidite.
SELEKTAH: 10/ 10
Diskografske kuće nekada su svojim kompilacijama redovno servisirale radijske i ostale didžejeve, a ponekad (po ultraniskim cenama) i krajnje potrošače, u želji da predstave svoj ruster, promovišu nove izvođače i oslone se na onu staru "ako ste voleli onoga, onda ćete sigurno voleti i ovoga"... Komemorativnijim kompilacijama, poput ove, obeležavane su godišnjice, uspešne sezone, kreirane su specijalne tematske celine ili tribjuti... Ali najčešće bile su to samo "kolekcije pesama" u kojima niste osećali da su pesme nanizane da bi vam pružile odgovarajući kontinuirani ugođaj. Skoro kao da su kuratori implicirali da stvar sklopljena u celinu manje-više treba da se konzumira parcijalno, informativno i namenski. Zato vrlo retko stavljam bilo koju od petstotinak različitih (CD) kompilacija koje posedujem i putovanja automobilom uglavnom snabdevam sopstvenim mikstejpovima na kojima su svi pobrojani problem otklonjeni. Iako bi Žozefina mogla da kaže koju neslaganja.
μ20 je jubilarno izdanje kojim osnivač i izvođač Mike Paradinas aka μ-ziq proslavlja 20 (boktejebo!!!) godina postojanja svoje etikete Planet Mu (ili Planet μ). Luksuzno izdanje koje taj jubilej treba da proslavi sastoji se iz čak 50 pesama (na tri pomenuta diska), uz koje ide i knjiga na sto strana o nastanku i ostanku etikete. Na prva dva diska nalaze se mahom novi izvođači (neki i sa do sada neobjavljenim pesmama), iz ove i prethodne dve godine, koji su Planet Mu u poznim godinama (za jednog izdavača) učinili prestižnom i progresivnom etiketom (iako je poštenije reći- zadržali su joj taj renome). Trećim diskom dominiraju "stariji" izvođači, zvezde i legende, koje su bile delatnije u prvoj dekadi.
OK, ako o originalno planiranom rasporedu pesama ne mogu da govorim, niti želim da ga testiram, ovaj koji je neplanirano ispao ispunio me je trenucima (226 minuta dugog) uživanja i isto tako neplanirano skrojio osnovni utisak o ovoj kompilaciji- ovo je tovar fenomenalno probrane fenomenalne muzike, koja čak i u nekoj vrsti rendom sortiranja gradi neophodan smisao i celinu i, najvažnije od svega, sve ovde zvuči jebeno sveže i to- kao da još uvek nije ni objavljeno!!!
Originalno osnovana da lansira karijeru Mikea Paradinasa, i to kao podružnica velikog Virgina, etiketa Planet Mu se nakon par godina osamostalila i počela sa objavljivanjem srodnih izvođača. I tada i danas, moja prva asocijacija na "muziku sa Planet Mu" bili su asimetrični, nagomilani, zbrčkani ritmovi uz koje je uvek bilo lakše šizeti nego plesati. Venetian Snares i Shitmat su bili moji prvi omiljeni izvođači i njihov drill'n'bass tj gabba-core, degustiran prvo kod Peela, uvek je pasovao svim mojim mentalnim i emocionalnim stanjima. Mikeov Royal Astronomy iz 1999. i dalje mi je jedno od najdražih izdanja. Odmah uz debi The Killimanjaro Darkjazz Ensemble.
Tokom godina Planet Mu je čačkao elektroniku iz svih mogućih uglova, izgurao je i drum i bass iz drum'n'bassa, bio je tu kad je grime iz podruma ulazio u klubove (a potom je sličnu podršku pružio i footworku), revitalizovao je "industrial" pristup elektronskoj muzici. Jako sam voleo Milanese (Extend), Last Step, Tim Exileov Listening Tree... A onda su u ovoj poslednjoj dekadi Planet Mu udvostručili broj svojih izdanja i objavili neke od najboljih elektronskih albuma novog milenijuma, postajući skoro redovan gost izvanrednog tokšoua Moć veštica. Da, mislim na Kuedov Severant (naknadna pamet), Italov Dream On i Endgame, bilo šta od RP Booma, debi za Poemss, Mr Mitchov Parallel Memories (koji je i dalje saundtrak svih mojih propalih meditacija) i fenomenalni "povratnički" album My Love Is Bulldozer, Venetian Snares.
Tek u retkim slučajevima (Starkey, Solar Bears... wtf?!! koje, btw, ni Paradinas nije ubacio na μ20) Planet Mu nije uspevao da u isto vreme provocira, zabavlja i razvaljuje. I slušajući vanserijsku Paradinasovu selekciju ovde, od prve do poslednje pesme bićete podjednako fascinirani svežinom, kvalitetom, originalnošću, zlokobnošću, drskošću svih 50 pesama. I koliko god to potencijalno kontraproduktivno zvučalo, ova kompilacija je možda najbolje njihovo izdanje. Ne samo što je selekcija besprekorna (ne mrzi me da ponavljam!) već što ostavlja utisak da stiže sa jednog izvora, iz jedne, centralne otadžbine, gde skoro da je dogovoreno kako "naša" izdanja treba da zvuče. Kao 4AD, nekada. Dok je izvođačima, verujem, data sva sloboda ovog sveta, a stilske smernice i sličan vajb nametnuli su se iz želje da pripadaju onome što ih je privuklo, što im se dopalo. Duboko sam uveren da su svi izvođači na Planet Mu u isto vreme i njeni najveći fanovi. I tu treba skinuti Paradinasu kapu što je bez (barem meni poznatih) skandala i incidenata tokom dve decenije ostao veran beskompromisnosti i umetničkom integritetu i umeo da slične stavove podeli sa tolikom količinom umetnika.
Dakle, ako koljete (šta god), ako vas mrzi da upalite svetlo, ako u prostoriji ima previše ljudi, ako je noć mračna, ako ne možete da se setite da li ste uzeli drogu (umesto leka), ako imate brand neu Audi, ako na hardu imate 501MB prostora, ako osećate uzbuđenje u industrijskim zonama grada, ako vam se ne leži na plaži, nego vam se gori u paklu, ako čujete nešto u zidovima, ako kad zažmurite želite da zamislite kako je to skakati po vrhovima noževa, ako fear of the walking dead disko, ako umete da usporite bol... to je samo prvih 25 pesama. Pa vi vidite.
SELEKTAH: 10/ 10
Ima se skine?
ReplyDelete