14 September 2015

MILEY CYRUS - Miley Cyrus and Her Dead Petz (Self-released)

Najbolji album Flaming Lips ove godine?!


Kada je Miley u pitanju volim jedino Wrecking Ball. Kada su Lips u pitanju volim sve do čega se može doći.
Oni su razlog zašto sam ovde.
Ali oni i Miley su razlog zašto sam ostao mnooogo duže nego što sam mislio.

Ako su vam Wilco strava, ovo nije za vas. To se čak i na omotu vidi.
Ovo je album za sve one/ nas koji bez većih problema na ajpod ubacujemo nove: A-ha, Juliu Holter, Kode 9, Owiny Sigoma Band i Slayer. I Miley. I njene mrtve ljubimce.
Želim da kažem, gadljivost na Miley ovde nije predmet spora, već spremnost da prihvatite da je ovaj album dobar iako zvuči kao da je MTV devedesetih zgutao malo esida, pretvorio se u ružičastu tečnost sa svetlucavim sjajem i iscureo na 23 mesta.

Wayneu se ne odrasta. Miley ima 22 godine. U jednom intervju pročitao sam da Miley veruje da je duh njenog (stvarno) mrtvog ljubimca, psa Floyda, ušao u Waynea, i da je on u njenom životu zauzeo Floydovo mesto (otuda i ime albuma). Ona je sama to shvatila nakon jedne seanse sa kineskim isceliteljem. Voleo bih da zvučim kao da se ne sprdam sa tuđim bolom, već kao neko ko možda malo teže razume i prati ta kretanja nakon smrti.

Jedina stvar koja me na ovom albumu nervira jeste pominjanje i slavljenje marihuane. Njena konzumacija je već toliko odomaćena i kompromitovana da mislim da bi svaki  novi, a pametni korisnik trebalo da svet poštedi sopstvenog "Eureka!" efekta.
Možemo da se sporimo oko toga koliko je Miley seljanka što nas toga nije poštedela. Ali ja krivim Waynea što je nije sprečio.

Miley Cyrus and Her Dead Petz, srećom, nije "naduvana žurka" sa maminim blesavim prijateljima čija se zanimljivost troši brzinom svetlosti već prilikom prvog slušanja. Ja, majkemi, najiskrenije i najlakše uživam u njemu kao u albumu Flaming Lips koji su ovi uradili sa Miley Cyrus. A na kome je ona pokazala da joj nije ni teško, a ni strano da uživa u njihovoj svemirskoj melanholiji. Kojoj, aštodaselažemo, najveći deo pesama duguje svoju atmosferu i draž.

Ima i ispada. Ali i pesama koje je Miley "o trošku Lipsa" uradila sa svojim starim znancem, producentom Mike WiLL Made-it-om (filkolinsasta balada Lighter i I Forgive Yiew koja zvuči kao obrada nečega što se Madonni motalo po glavi tokom devedesetih).
Ali ima i ispada:
Audio-selfi BB Talk.
Selfi-konfešanal I Get So Scared.
Selfi sa Big Seanom Tangerine (Dream, dodajem ja).
Selfi-konfešanal Pablow The Blowfish u kome kuka i šmrca za ljubimcem. Mrtvim.
I dve koje zatvaraju album, Miley Tibetan Bowlzz i Twinkle Song, koje zvuče kao da se prvo neko sprdao sa njuejdžom, a potom sa Kate Bush.
Slažem se i da će par pesama u drugoj polovini ovog 23 pesme tj 92 minuta dugog albuma možda da uguše inicijalni, iznenađujuće pozitivan, utisak, ali ako se na album uključite od druge polovine, iste stvari će stajati mnogo bolje. Princea u sebi treba gušiti na vreme.

Miley Cyrus and Her Dead Petz je pop album, kojim dominiraju melanholična raspoloženja i daleko raspoloženiji psihodelični aranžmani. Miley, iako nezrela i blesava, najčešće uspeva da se izbori i parira kosmosu u Lipsima. Čak i kad peva "something in the way you fuck me, you're never fucking there..."  kao u Something About Space Dude. Uspela je da ostane iskrena pred izazovom ega (koji bi da tripuje).

Najveći deo pesama svojom suptilnom retrofuturističkom infuzijom osamdesetih zvuči kao nešto što bi Madonna ili Cyndi, da su u Miley-nim godinama, sada mogle da izvode. Sintisajzeri su beli, a audio-odiseje uprkos činjenici da se radi o tzv "vanity projectu" (nije moje mišljenje) ne traju duže nego što to pesma sme da otrpi. Aktuelni singl, Dooo It!, kombinuje sve namere autora sa popularnim dubstep-hop produkcijama, ali ovde ima više Animal Collective, nego Skrillexa. Naredna, Karen Don't Be Sad, kao i većina pesama ovde, zvuči kao post-Soft Bulletin balada, ali bilo bi vrlo nepravedno zanemariti da Miley-in glas ne unosi ključnu promenu. Nešto dečije provejava u svoj toj melanholiji i čini je i nežnijom i potresnijom. Space Boots, baš kao i Bang Me Box, uprkos blesavom tekstu, potpuno funkcioniše kao zavodljivi daytime hit i za njenu publiku možda samo Rihanna pravi bolje stvari.

U izvesnoj meri, a zahvaljujući "zahtevnijim" pop pesmama (Slab Of Butter, Milky Milky Milk, I Forgive Yiew) Miley Cyrus and Her Dead Petz možemo da tretiramo kao Miley-in pokušaj iskakanja iz kalupa kakav je Madonna napravila sa Erotica ili Bedtime Stories. A ne Britney sa Blackout. U prilog ovom poređenju sa Madonnom idu i dominantni elektro-akustični aranžmani koji zvuk neprekidno prelivaju iz ispovednih songrajterskih tonova u ekstrovertniji elektro-pop.
Ovaj album nije posledica nervnog sloma, već pokušaja da se isti predupredi. Nalazim da je to pametan potez, ma koliko nekima izgledao glupo. Oko predugosti se i možemo složiti.

Isplazite jezik koliko možete i licnite sopstvene suzice.

SELEKTAH: 8/ 10

4 comments:

  1. Jao, Fridome...

    ReplyDelete
  2. marina kotevski je daleko bolja riba od majli sajrus. i u kafani naruči još te nešto čini izuzetnom, a ne pretvara se da kapira flejming lips.

    ReplyDelete
  3. Isplazite jezik koliko možete i licnite sopstvene guzice.

    ReplyDelete