Ono što savremeni ruski film uporno pokazuje jeste da u tretiranju moderne Rusije nema "drugog ugla"
Ima ljudi koji misle da je većina savremenih i u svetu cenjenih ruskih filmova izrazito anti-Putinovskog stava i zapravo samo manje ili više očigledan primer podmuklog evropskog sufliranja, kolaboriranja i finansiranja. Što je možda istina. Možda i u većini filmova. Mene u verovanju u takve teorije odbija jedino to što time ruskim autorima oduzimamo sposobnost, a onda i pravo, da o svome kažu kako jeste. Tj kako se njima čini.
A The Fool, Yuriy-a Bykova, baš kao i njegov prethodni film, Major, o Rusiji govori sve najgore. I u tom prikazu, on, i na primeru ovog filma, a i pomenutog Majora, nije naročito originalan. Možda je najpesimestičniji, ali slične osvrte na sebi savremenu Rusiju pravili su i Gogolj i Dostojevski, pa i Viktor Pelevin (od retkih novih ruskih pisaca čije sam romane čitao). Nešto je vazda bilo trulo u državi ruskoj, korumpirano, crno, nepromenjivo, a živalj je vazda na to uvek reagovao pridruživanjem, jer se o pobedi više nije moglo ni sanjati.
Tako i u The Fool.
Dima Nikitin je komunalac-vodoinstalater. Kada ga u sred noći služba pozove na hitnu intervenciju u kraj tj zgradu u kome živi najdonji talog, sa inače deblog ruskog dna, on shvata da problem nije u puknutoj cevi, već u napukloj višespratnici koja samo što se nije srušila. Pošto je pošten i častan i "budala", kao i otac mu, a na tugu majke i supruge, Dima odlučuje da hitno stigne do gradonačelnice i inicira iseljavanje ljudi. Gradonačelnica u tom trenutku sa šefovima svih lokalnih službi proslavlja rođendan i malo ko tu i dalje stoji na nogama (Bykov je decidiran u pogledu svog prezira prema ruskim vlastima). Nakon toga, Dima biva uvučen u naličje vlasti, spletke i prepucavanja oko toga ko je kriv i što je najgore- kako spasti svoje dupe umesto 800 (ionako "mrtvih") duša. Stvari se mahom iz crnog pomeraju u crnje.
Na kraju, Dimu će "budalastost" učiniti jedinim koji se bori za spas stanovnika zgrade. Ali to neće naići, čak ni na njihovo, razumevanje.
Bykov film je dramski kompaktniji i napetiji od Majora koji naročito u drugom delu gubi fokus. Kao i tamo, događaji se odvijaju iz minuta u minut, i zahvaljujući jasno postavljenim likovima radnja se lako prati, a poruka filma još lakše prima. Što mu se može zameriti kao "previše" ostvaren cilj. Za razliku od Majora, The Fool je daleko konzervativnije režiran i čini se da je svaki segment filma isključivo i samo bio u funkciji jasnog pričanja priče. Bykov, sem u jednom faru koji prati Dimu kako prvi put ide na zadatak, uz zvuke nekog ruskog Block Outa, retko pravi pauze da nas pusti da se malo udavimo u ovoj dušegupki, već nas neprekidno tera da se uveravamo koliko pogubno korupcija upravlja svakim segmentom odlučivanja u Rusiji.
Na kraju, imamo film koji verovatno slikovito opisuje situaciju u većini država istočno od Austrije, u kome su muke pravednika univerzalne, a pesimizam ubedljiv da će i najveće optimiste poljuljati gde god da su stacionirani. "Budala" je i kroz istoriju bivala "junak naših dana". Nažalost, skoro uvek pobeđena svojim entuzijazmom.
SELEKTAH: 7/ 10
Ima ljudi koji misle da je većina savremenih i u svetu cenjenih ruskih filmova izrazito anti-Putinovskog stava i zapravo samo manje ili više očigledan primer podmuklog evropskog sufliranja, kolaboriranja i finansiranja. Što je možda istina. Možda i u većini filmova. Mene u verovanju u takve teorije odbija jedino to što time ruskim autorima oduzimamo sposobnost, a onda i pravo, da o svome kažu kako jeste. Tj kako se njima čini.
A The Fool, Yuriy-a Bykova, baš kao i njegov prethodni film, Major, o Rusiji govori sve najgore. I u tom prikazu, on, i na primeru ovog filma, a i pomenutog Majora, nije naročito originalan. Možda je najpesimestičniji, ali slične osvrte na sebi savremenu Rusiju pravili su i Gogolj i Dostojevski, pa i Viktor Pelevin (od retkih novih ruskih pisaca čije sam romane čitao). Nešto je vazda bilo trulo u državi ruskoj, korumpirano, crno, nepromenjivo, a živalj je vazda na to uvek reagovao pridruživanjem, jer se o pobedi više nije moglo ni sanjati.
Tako i u The Fool.
Dima Nikitin je komunalac-vodoinstalater. Kada ga u sred noći služba pozove na hitnu intervenciju u kraj tj zgradu u kome živi najdonji talog, sa inače deblog ruskog dna, on shvata da problem nije u puknutoj cevi, već u napukloj višespratnici koja samo što se nije srušila. Pošto je pošten i častan i "budala", kao i otac mu, a na tugu majke i supruge, Dima odlučuje da hitno stigne do gradonačelnice i inicira iseljavanje ljudi. Gradonačelnica u tom trenutku sa šefovima svih lokalnih službi proslavlja rođendan i malo ko tu i dalje stoji na nogama (Bykov je decidiran u pogledu svog prezira prema ruskim vlastima). Nakon toga, Dima biva uvučen u naličje vlasti, spletke i prepucavanja oko toga ko je kriv i što je najgore- kako spasti svoje dupe umesto 800 (ionako "mrtvih") duša. Stvari se mahom iz crnog pomeraju u crnje.
Na kraju, Dimu će "budalastost" učiniti jedinim koji se bori za spas stanovnika zgrade. Ali to neće naići, čak ni na njihovo, razumevanje.
Bykov film je dramski kompaktniji i napetiji od Majora koji naročito u drugom delu gubi fokus. Kao i tamo, događaji se odvijaju iz minuta u minut, i zahvaljujući jasno postavljenim likovima radnja se lako prati, a poruka filma još lakše prima. Što mu se može zameriti kao "previše" ostvaren cilj. Za razliku od Majora, The Fool je daleko konzervativnije režiran i čini se da je svaki segment filma isključivo i samo bio u funkciji jasnog pričanja priče. Bykov, sem u jednom faru koji prati Dimu kako prvi put ide na zadatak, uz zvuke nekog ruskog Block Outa, retko pravi pauze da nas pusti da se malo udavimo u ovoj dušegupki, već nas neprekidno tera da se uveravamo koliko pogubno korupcija upravlja svakim segmentom odlučivanja u Rusiji.
Na kraju, imamo film koji verovatno slikovito opisuje situaciju u većini država istočno od Austrije, u kome su muke pravednika univerzalne, a pesimizam ubedljiv da će i najveće optimiste poljuljati gde god da su stacionirani. "Budala" je i kroz istoriju bivala "junak naših dana". Nažalost, skoro uvek pobeđena svojim entuzijazmom.
SELEKTAH: 7/ 10
No comments:
Post a Comment