Možda sam ja sve pogrešno skapirao (a bilo bi zanimljivo čuti šta Zoon misli i ovaj put)
Lucia Puenzo voli male devojčice. U XXY pozabavila se problemom devojčica sa pišom, u The Fish Child pozabavila se dvema devojčicama u neobičnom prijateljstvu, a u Wakoldi je Loliti ukrstila pute sa Mengeleom.
Doktor Helmut Gregor slučajno sklapa prijateljstvo sa malom Lilith (ime koje je po jevrejskoj mitologiji nosilo biće poreklom demon, jus' sayin...), a ubrzo postaje i njihov porodični lekar. Dok porodica obnavlja nasleđeni hotel na obali jezera negde u planinama Argentine, doktor servisira svojim uslugama obližnji sanatorijum u kome nacisti krišom menjaju lični opis pre nego što nastave dalje svoje bekstvo od Mosada. Iako inicijalno deluje da je Helmut nabokovski zainteresovan za malu Lilith nešto kasnije shvatamo da je njegovo interesovanje "čisto medicinskog tipa" tj da je on zainteresovan da pomogne devojčici (koja je rođena sa sedam meseci) i hormonskom terapijom ubrza njen rast kako bi stigla vršnjake, koji joj se non-stop rugaju. U trenutku kad već uveliko bude gost(-domaćin) porodičnog hotela, doktor će se pozabaviti i novom trudnoćom Lilithine majke, ali i razvijanjem biznisa sa lutkama koje Lilithin otac pravi (lutke imaju mehaničko srce, a doktor pomaže njihovu serijsku proizvodnju). Paralelno sa ovom pričom Lucia prikazuje i napore lokalnog agentskog življa da pridošlim nacistima dođe glave, kao i još organizovanije napore ovih da taj proces neutrališu.
OK, ja nemam dileme da Lucia nije pro-nacistkinja, kao i da njena sfera kreativnih interesovanja voli da čačka osetljiva pitanja i humanizuje ih tako da oni deluju kao nešto o šta smo mogli ili bi mogli da se očešemo i u svojim životima. Ali...
ALI!...
(slede spojleri, mada i nije neki spojler da Mengelea nisu uhvatili lovci na naciste, nego se navodno udavio u Brazilu)
Ako sudite ovim neljudima po njihovim delima u Argentini, dobijate neobičan rezultat, na kraju. Doktor Helmut je sve vreme bio vrlo ljubazan prema Lilith. Konstatovao je da devojčica ima problem u rastu, i onda je uz blagoslov majke (ali krišom od oca!) krenuo da joj daje (netestirane!) kravlje hormone. Devojčica jeste povremeno patila od temperature, ali pre nego se Helmut, u bekstvu, rastane sa njom, on će je još jednom prisloniti uz ragastal i pokazati nam da devojčica raste brže nego što bi i to progresijom koju je on predvideo.
Epizoda sa majčinim blizancima je mutna. Nije baš najjasnije da li je na kraju doktor nešto eksperimentisao i kako mu je to pošlo za rukom, s obzirom da bi pilule koje je majka gutala trebalo da deluju na oba blizanca podjednako. Kako god, po njihovom rođenju doktor Helmut će organizovati sestru i neophodna pomagala da blizance održi u životu (ostaje nejasno da li su oni loše usled eksperimentisanja ili su prosto "rođeni falični"). Ali, u trenutku kad doktor beži, oni su i dalje živi.
A Mengelov fetiš za savršenim, protegao se i na očeve lutke. Helmut u njima, baš kao i u Lilith, vidi nešto lepo i vredno investiranja. Ovo ne tripujem ja, već Lucia tako postavlja stvari. A onda nalazi i način kako bi to "savršenstvo" moglo da se multiplicira. Kao metaforična paralela njegovim eksperimentisanjima, čitava stvar deluje dramaturški usiljeno, ali samo po sebi- teško da se Helmutu može osporiti zdrav i/ili biznis razum. A ni otac ne deluje nesrećan tim rešenjem.
I to je otprilike viđeni učinak doktora Helmuta aka Josefa Mengelea, pre nego što je zapalio dalje i ostavio porodicu. To da je on za to isto vreme menjao lične opise eks-nacistima nije prikazano, to da je on bio najzliji od svih zločinaca nije sporno, ali nije ni zajašeno koliko se moglo. Kada pri kraju majka pretura po ostavljenom Helmutovom dnevniku, sa elaboracijama eksperimenata, mi tu ne vidimo jednog "bolesnog naučnika" koliko jednog "predanog i ambicioznog" naučnika koji je zaluđen naukom u svemu video priliku "da pomogne" ili unapredi postojeće.
Na kraju, telopi nas informišu da je aktivistkinja koja ga je potkazala pronađena mrtva, a da se doktor navodno udavio u Brazilu mnogo godina kasnije. Pre toga nismo bili informisani da prisustvujemo "istinitim događajima" ili romansiranju konkretnog "iventa", tako da u ponuđenom ja čitam sledeće- ko druka, popije metak tj bezobraznici uvek pobegnu i nikada ne budu uhvaćeni...
I meni je ovaj utisak "neočekivanih simpatija za nacističkog naučnika" pojeo sve ostale utiske. Delom i zbog toga što ovaj nenaročiti film ni ne uspeva da se bavi dublje bilo čim drugim. Sem odnosa doktora i devojčice, svi ostali odnosi su generički ili su suvoparno preuzeti iz žanra poratnih špijunskih trilera. Ova neobična "istorijska okolnost" jeste spuštena u sasvim običan život jedne porodice, ali u tom prikazu sem doktora (i devojčice) malo toga je ostalo da oživi takvu postavku, pa se u njoj umesto "uobičnjavanja vrlo neobičnog" desilo "štrčanje vrlo neobičnog iz preobičnog". Ali, kao što rekoh, svi ti utisci o filmu, pojedini su ovim sumnjivim utiskom o relativizaciji Mengeleovih "naučnih radova", skoro kao da je neko želeo da razdvoji žito od kukolja u tom nacističkom zlu.
Što je vrlo interesantno.
I vrlo opasno.
I nepromišljeno.
Ponegde i protivzakonito.
Ali, zapravo pažnju skreće s čoveka na dela i kao da želi da nam kaže da nemaju sva ona prefiks "zlo".
SELEKTAH: 3 plus sumnja/ 10
Lucia Puenzo voli male devojčice. U XXY pozabavila se problemom devojčica sa pišom, u The Fish Child pozabavila se dvema devojčicama u neobičnom prijateljstvu, a u Wakoldi je Loliti ukrstila pute sa Mengeleom.
Doktor Helmut Gregor slučajno sklapa prijateljstvo sa malom Lilith (ime koje je po jevrejskoj mitologiji nosilo biće poreklom demon, jus' sayin...), a ubrzo postaje i njihov porodični lekar. Dok porodica obnavlja nasleđeni hotel na obali jezera negde u planinama Argentine, doktor servisira svojim uslugama obližnji sanatorijum u kome nacisti krišom menjaju lični opis pre nego što nastave dalje svoje bekstvo od Mosada. Iako inicijalno deluje da je Helmut nabokovski zainteresovan za malu Lilith nešto kasnije shvatamo da je njegovo interesovanje "čisto medicinskog tipa" tj da je on zainteresovan da pomogne devojčici (koja je rođena sa sedam meseci) i hormonskom terapijom ubrza njen rast kako bi stigla vršnjake, koji joj se non-stop rugaju. U trenutku kad već uveliko bude gost(-domaćin) porodičnog hotela, doktor će se pozabaviti i novom trudnoćom Lilithine majke, ali i razvijanjem biznisa sa lutkama koje Lilithin otac pravi (lutke imaju mehaničko srce, a doktor pomaže njihovu serijsku proizvodnju). Paralelno sa ovom pričom Lucia prikazuje i napore lokalnog agentskog življa da pridošlim nacistima dođe glave, kao i još organizovanije napore ovih da taj proces neutrališu.
OK, ja nemam dileme da Lucia nije pro-nacistkinja, kao i da njena sfera kreativnih interesovanja voli da čačka osetljiva pitanja i humanizuje ih tako da oni deluju kao nešto o šta smo mogli ili bi mogli da se očešemo i u svojim životima. Ali...
ALI!...
(slede spojleri, mada i nije neki spojler da Mengelea nisu uhvatili lovci na naciste, nego se navodno udavio u Brazilu)
Ako sudite ovim neljudima po njihovim delima u Argentini, dobijate neobičan rezultat, na kraju. Doktor Helmut je sve vreme bio vrlo ljubazan prema Lilith. Konstatovao je da devojčica ima problem u rastu, i onda je uz blagoslov majke (ali krišom od oca!) krenuo da joj daje (netestirane!) kravlje hormone. Devojčica jeste povremeno patila od temperature, ali pre nego se Helmut, u bekstvu, rastane sa njom, on će je još jednom prisloniti uz ragastal i pokazati nam da devojčica raste brže nego što bi i to progresijom koju je on predvideo.
Epizoda sa majčinim blizancima je mutna. Nije baš najjasnije da li je na kraju doktor nešto eksperimentisao i kako mu je to pošlo za rukom, s obzirom da bi pilule koje je majka gutala trebalo da deluju na oba blizanca podjednako. Kako god, po njihovom rođenju doktor Helmut će organizovati sestru i neophodna pomagala da blizance održi u životu (ostaje nejasno da li su oni loše usled eksperimentisanja ili su prosto "rođeni falični"). Ali, u trenutku kad doktor beži, oni su i dalje živi.
A Mengelov fetiš za savršenim, protegao se i na očeve lutke. Helmut u njima, baš kao i u Lilith, vidi nešto lepo i vredno investiranja. Ovo ne tripujem ja, već Lucia tako postavlja stvari. A onda nalazi i način kako bi to "savršenstvo" moglo da se multiplicira. Kao metaforična paralela njegovim eksperimentisanjima, čitava stvar deluje dramaturški usiljeno, ali samo po sebi- teško da se Helmutu može osporiti zdrav i/ili biznis razum. A ni otac ne deluje nesrećan tim rešenjem.
I to je otprilike viđeni učinak doktora Helmuta aka Josefa Mengelea, pre nego što je zapalio dalje i ostavio porodicu. To da je on za to isto vreme menjao lične opise eks-nacistima nije prikazano, to da je on bio najzliji od svih zločinaca nije sporno, ali nije ni zajašeno koliko se moglo. Kada pri kraju majka pretura po ostavljenom Helmutovom dnevniku, sa elaboracijama eksperimenata, mi tu ne vidimo jednog "bolesnog naučnika" koliko jednog "predanog i ambicioznog" naučnika koji je zaluđen naukom u svemu video priliku "da pomogne" ili unapredi postojeće.
Na kraju, telopi nas informišu da je aktivistkinja koja ga je potkazala pronađena mrtva, a da se doktor navodno udavio u Brazilu mnogo godina kasnije. Pre toga nismo bili informisani da prisustvujemo "istinitim događajima" ili romansiranju konkretnog "iventa", tako da u ponuđenom ja čitam sledeće- ko druka, popije metak tj bezobraznici uvek pobegnu i nikada ne budu uhvaćeni...
I meni je ovaj utisak "neočekivanih simpatija za nacističkog naučnika" pojeo sve ostale utiske. Delom i zbog toga što ovaj nenaročiti film ni ne uspeva da se bavi dublje bilo čim drugim. Sem odnosa doktora i devojčice, svi ostali odnosi su generički ili su suvoparno preuzeti iz žanra poratnih špijunskih trilera. Ova neobična "istorijska okolnost" jeste spuštena u sasvim običan život jedne porodice, ali u tom prikazu sem doktora (i devojčice) malo toga je ostalo da oživi takvu postavku, pa se u njoj umesto "uobičnjavanja vrlo neobičnog" desilo "štrčanje vrlo neobičnog iz preobičnog". Ali, kao što rekoh, svi ti utisci o filmu, pojedini su ovim sumnjivim utiskom o relativizaciji Mengeleovih "naučnih radova", skoro kao da je neko želeo da razdvoji žito od kukolja u tom nacističkom zlu.
Što je vrlo interesantno.
I vrlo opasno.
I nepromišljeno.
Ponegde i protivzakonito.
Ali, zapravo pažnju skreće s čoveka na dela i kao da želi da nam kaže da nemaju sva ona prefiks "zlo".
SELEKTAH: 3 plus sumnja/ 10
No comments:
Post a Comment