XXY

Some people keep their gender between their legs

Ako vam je dovoljno za dobar film da se pozabavi nekom temom (nazovimo je "problemom"), onda će vam ovo biti prilično dobar film. 

Tema odnosno "problem" je razvoj transdžender deteta, zapravo hermafrodita u ovom slučaju. Da budem iskren, nemam pojma šta je od svega što sam rekao i "podobno" da se tako kaže.

Negde na obali Urugvaja, a u bekstvu iz prijateljske Argentine, žive tata, mama i Alex (ime je takođe prigodno bi-pol-arno). Alex izgleda kao devojčica, sa malim grudima i kovrdžavom kosom, skoro kao Pipi Dugačarapa, samo što umesto dokolenica ima gumene, ribarske čizme, non-stop. Film počinje kada ovim dobrim ljudima u posetu dođu, a nama tako deluje, "stari prijatelji", porodica sa sinom sličnih godina. Nešto kasnije ćemo saznati da su oni zapravo "slučajni poznanici", da je "gostujući" tata hirurg i da je on "namenski" došao zbog sanacije "problema" koji Alex ima. Volim navodnike više nego leba da jedem. 

Ono što će se isprava učiniti kao zanimljiva tema- ljubavna priča između Alex i ovog momka koji je došao (naročito nakon njihovog prvog i, spojler, jedinog seskualnog odnosa) ubrzo se rasplinjava u previše uglova pod kojim se ova priča može posmatrati. Jedan se tiče očeve dobronamerne muke u nošenju sa situacijom, drugi Alexinih neposrednih iskustava nakon što je "tajna" otkrivena (od kojih nijedno nije bilo prijatno), treći majčinskih briga, četvrti odluke kom se polu prikloniti... A tu su i kornjače koje lokalni ribari nemilosrdno ranjavaju i ubijaju u ribolovu. Žozefina i ja smo tokom filma nagađali da li su kornjače hermafroditna bića, ili se sva njihova epizodna uloga u filmu svodi samo na to da Alex u jednom trenutku spomene neke priveske preko kojih prate kornjače tj nalaze im adekvatnog para među svima njima.

Lepo je što problem ostaje nerešiv. Što se to nekako poklapa sa "krajem leta", pa je melanholija duplirana. Ali zapravo najjači utisak mi je bio da ne znam čemu je ovaj film poslužio, sem kao reportersko-voajerska avantura u jedan ne-tako-srećan život. Nedonošenje zaključka mi je OK, ali imam problem kada nije jasno ni na šta bi zaključak trebalo da se stavi.

Sad shvatam da ova ambivalentnost korespondira na određeni način sa temom filma.

I nije mi smešno što je to tako ispalo.

SELEKTAH: 4minus/ 10