(Kao u slučaju Krampus) na papiru je sve obećavalo hit
Mislim da u slučaju Apatow/Rogen/Franco/etc produkcija sad već možemo da govorimo o buddy-buddy-buddy-buddy... tipu komedije/ filma/ produkcije koji funkcioniše (verovatno) po principu skupili smo se kod Setha na gajbi, naduvali, istripovali nešto, neko je zapisao i sutra smo uz doručak odlučili da bi to bio super film. Kast se (verovatno) pravi po principu "ko je u gradu" tj "ko će biti slobodan", stvari se u hodu improvizuju i finalizuju, i obično nam se posreći (Pineapple Express, This Is The End), ali ponekad i ne. Kao u slučaju ovog filma.
Što je neočekivano, jer premisa je zaista obećavala, i konceptom i sadržajem. Muški, drugarski film koji se provokativnim humorom bavi unjkavom i umivenom temom kakva je Božić. Drugim, rečima - bros before xmas!
Rogen, Gordon-Levitt i (meni slabo poznati) Anthony Mackie su tri druga od detinjstva koju vezuje božićna tradicija. Naime, od kako su Levittu roditelji stradali par dana pred Božić, njih trojica su ustalili tradiciju da svake godine odrade isti prijateljski ritual i rutu kojom dočekuju i proslavljaju Božić. Međutim, petnaestak godina od početka te tradicije, svi sem Levitta su malčice odmakli sa svojim životima i ovakvo proslavljanje Božića više se ne uklapa u njihove želje, a ni mogućnosti (Rogen je oženjen i čeka bebu, a Mackie je uspešan fudbaler).
Sam film kombinuje nekoliko različitih žanrovskih obrazaca- od prijatelja ponovo ujedinjenih u rodnom mestu, preko "boys' night out" proslave do "božićnog čuda", ali taj spoj, iako moguć, nije baš najsrećnije realizovan. "Nights out" je verovatno najdominantniji i najduže traje, dok je "božićno čudo" sasvim nepotrebno i verovatno je služilo da se film komercijalnije upakuje i pripremi za "sezonu". Ujedinjenje prijatelja, s obzirom da svi i dalje žive u istom gradu, nije emocionalno toliko upečatljivo i kad krenu trzavice i emocionalna pražnjenja njihova težina i reskost (naročito u slučaju sirotog Mackieja) deluju ozbiljnije nego što to ovaj film traži.
Međutim, najveći problem ovog filma je što gledalac vidi i razume šta je trebalo da bude smešno, ali se ne smeje. Nisam gledao 50/50, ali ja ne osećam hemiju između Gordon-Levitta i Rogena, i odsustvo iste tek postaje očigledno kad se pojavi Franco. Pored toga što je on odličan komičar, on i Rogen su match made in heaven.
Autori su i dosta traljavo razvili privatne priče sva tri junaka, ostajući manje više u stereotipnim konvencijama žanra. Mackiejeva priča je najslabija, iako je potencijal, sportiste na zalasku karijere, bio najjači. Gordon-Levittov uspeva da vrati devojku, ali uprkos doprinosu Miley i Wrecking Ball i tu imamo opšte mesto. Najviše se poradilo na Rogenovom braku, ali njegov put do "ozbiljnosti" bio je izvestan i na samom početku, zar ne? Mnogo je strašnije što je jedna rasna komičarka, Jillian Bell (koja glumi suprugu), sprečena da bude luda koliko može (pogledaj Idiotsitter) i svedena na bezbojnu i razumnu suprugicu. Još gore su prošle Mindy Kaling i Lizzy Caplan.
SELEKTAH: 3/ 10
Mislim da u slučaju Apatow/Rogen/Franco/etc produkcija sad već možemo da govorimo o buddy-buddy-buddy-buddy... tipu komedije/ filma/ produkcije koji funkcioniše (verovatno) po principu skupili smo se kod Setha na gajbi, naduvali, istripovali nešto, neko je zapisao i sutra smo uz doručak odlučili da bi to bio super film. Kast se (verovatno) pravi po principu "ko je u gradu" tj "ko će biti slobodan", stvari se u hodu improvizuju i finalizuju, i obično nam se posreći (Pineapple Express, This Is The End), ali ponekad i ne. Kao u slučaju ovog filma.
Što je neočekivano, jer premisa je zaista obećavala, i konceptom i sadržajem. Muški, drugarski film koji se provokativnim humorom bavi unjkavom i umivenom temom kakva je Božić. Drugim, rečima - bros before xmas!
Rogen, Gordon-Levitt i (meni slabo poznati) Anthony Mackie su tri druga od detinjstva koju vezuje božićna tradicija. Naime, od kako su Levittu roditelji stradali par dana pred Božić, njih trojica su ustalili tradiciju da svake godine odrade isti prijateljski ritual i rutu kojom dočekuju i proslavljaju Božić. Međutim, petnaestak godina od početka te tradicije, svi sem Levitta su malčice odmakli sa svojim životima i ovakvo proslavljanje Božića više se ne uklapa u njihove želje, a ni mogućnosti (Rogen je oženjen i čeka bebu, a Mackie je uspešan fudbaler).
Sam film kombinuje nekoliko različitih žanrovskih obrazaca- od prijatelja ponovo ujedinjenih u rodnom mestu, preko "boys' night out" proslave do "božićnog čuda", ali taj spoj, iako moguć, nije baš najsrećnije realizovan. "Nights out" je verovatno najdominantniji i najduže traje, dok je "božićno čudo" sasvim nepotrebno i verovatno je služilo da se film komercijalnije upakuje i pripremi za "sezonu". Ujedinjenje prijatelja, s obzirom da svi i dalje žive u istom gradu, nije emocionalno toliko upečatljivo i kad krenu trzavice i emocionalna pražnjenja njihova težina i reskost (naročito u slučaju sirotog Mackieja) deluju ozbiljnije nego što to ovaj film traži.
Međutim, najveći problem ovog filma je što gledalac vidi i razume šta je trebalo da bude smešno, ali se ne smeje. Nisam gledao 50/50, ali ja ne osećam hemiju između Gordon-Levitta i Rogena, i odsustvo iste tek postaje očigledno kad se pojavi Franco. Pored toga što je on odličan komičar, on i Rogen su match made in heaven.
Autori su i dosta traljavo razvili privatne priče sva tri junaka, ostajući manje više u stereotipnim konvencijama žanra. Mackiejeva priča je najslabija, iako je potencijal, sportiste na zalasku karijere, bio najjači. Gordon-Levittov uspeva da vrati devojku, ali uprkos doprinosu Miley i Wrecking Ball i tu imamo opšte mesto. Najviše se poradilo na Rogenovom braku, ali njegov put do "ozbiljnosti" bio je izvestan i na samom početku, zar ne? Mnogo je strašnije što je jedna rasna komičarka, Jillian Bell (koja glumi suprugu), sprečena da bude luda koliko može (pogledaj Idiotsitter) i svedena na bezbojnu i razumnu suprugicu. Još gore su prošle Mindy Kaling i Lizzy Caplan.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment