Tri Americanake
Volim ih pojedinačno, ali čini mi se da ih smiješane nikada nisam više voleo. case/ lang/ veirs je hipsterski Travelling Wilburys koji će se dopasti svakome ko je ikada stajao dole na uglu, osećao lagani povetarac pop depresije ili bio iznenađen moćima veštice.
Ovo je album za sočne četrdesete.
Priča kaže da je k.d.lang kontaktirala Neko Case i Lauru Veirs sa idejom da zajedno sa njima napravi neku pank verziju Ronettes, i moram da kažem da mi je žao što u tome nije uspela. Ali i ono što su napravile (ove dve su se odmah rado odazvale) dve i po godine kasnije sasvim mi je dovoljno. Čak i ako zvuči kao neka divljezapadna, ženska verzija Lambchop.
Ako je verovati Discogsu, izgleda da je k.d.lang kumovala tek kojoj pesmi više nego tandem Veirs-Case. Iako ih sve izvode zajedno, kao da su ih zajedno i proživele i napisale.
lang bez sumnje i dalje poseduje raskošnu eleganciju, Caseova melodramsku uzburkanost, a Veirsova možda najveću želju da sve zazvuči tradicionalistički(je). Ali svaka od tih njihovih "prirodnih težnji" maestralno je odigrala svoju ulogu u projektu koji, u nedostatku druge informacije, nije ništa drugo do delo nastalo iz ljubavi, prema muzici, i iz druženja.
Da sam imao priliku da spojim neke tri "kantri" muzičarke, nikada ne bih sparaio ove tri. Iz moje vizure to c/l/v čini još genijalnijim projektom. lang svakako stiže kao starija sestra, ali se njen patronat nigde ne oseća. Uživate u ravnopravnoj čaroliji, gde je izgleda svaka pesma pojedinačno bivala autoritet njenim izvođačicama i tražila da joj se u potpunosti povinuju.
Melanholija, slatka, popodnevna melanholija je najdominantnije osećanje, rekao bih. I tu, kao u zanosnoj Honey and Smoke, dominira lang, dok ove dve, kao zaljubljene ptičice, dobacuju mladalačkim šarmom. Besprekorni aranžmani stvaraju utisak da ste na proplanku i da vetar pirucka, dok se život, negde tamo, dešava drugima. case/ lang/ veirs je poput literature sestara Bronte u grudima i srcima izvođačica. Izsanjan, prisećen, izposmatran.
Nežnost. To je ključna stvar ovog izdanja. Nežnost kakva se ne nalazi ni lako ni često ni na sličnim, a ni na bilo kojim drugim modernim izdanjima. Nema grča, nema planova i namera. Case, lang i Veirs nastupaju neopterećene čak ni svojim dosadašnjim učincima. Prave vanvremenski klasik iz prostog razloga što deluju mimo i van svakog vremena koje bi vam palo na pamet. U takvim okolnostima čovek se najlakše i najiznenadnije zaljubi.
Malo je takvih prilika.
Još manje ljudi
Ali toga ste svesni, jel da, vi, singlovi?!
Očekivano (?) pesme koje potpisuju Case i Veirs, poput Delirium ili Behind the Armory, zvuče nešto borbenije, kao da traže pažnju, nesvesne da će je ionako dobiti. A možda je sve do glasa Neko Case koji i kad uspavljuje najavljuje burne snove.
Poput letovanja na selu, ako vas vreme posluži, ovo može da bude čudesno i da vam obnovi krv.
SELEKTAH: 9/ 10
Volim ih pojedinačno, ali čini mi se da ih smiješane nikada nisam više voleo. case/ lang/ veirs je hipsterski Travelling Wilburys koji će se dopasti svakome ko je ikada stajao dole na uglu, osećao lagani povetarac pop depresije ili bio iznenađen moćima veštice.
Ovo je album za sočne četrdesete.
Priča kaže da je k.d.lang kontaktirala Neko Case i Lauru Veirs sa idejom da zajedno sa njima napravi neku pank verziju Ronettes, i moram da kažem da mi je žao što u tome nije uspela. Ali i ono što su napravile (ove dve su se odmah rado odazvale) dve i po godine kasnije sasvim mi je dovoljno. Čak i ako zvuči kao neka divljezapadna, ženska verzija Lambchop.
Ako je verovati Discogsu, izgleda da je k.d.lang kumovala tek kojoj pesmi više nego tandem Veirs-Case. Iako ih sve izvode zajedno, kao da su ih zajedno i proživele i napisale.
lang bez sumnje i dalje poseduje raskošnu eleganciju, Caseova melodramsku uzburkanost, a Veirsova možda najveću želju da sve zazvuči tradicionalistički(je). Ali svaka od tih njihovih "prirodnih težnji" maestralno je odigrala svoju ulogu u projektu koji, u nedostatku druge informacije, nije ništa drugo do delo nastalo iz ljubavi, prema muzici, i iz druženja.
Da sam imao priliku da spojim neke tri "kantri" muzičarke, nikada ne bih sparaio ove tri. Iz moje vizure to c/l/v čini još genijalnijim projektom. lang svakako stiže kao starija sestra, ali se njen patronat nigde ne oseća. Uživate u ravnopravnoj čaroliji, gde je izgleda svaka pesma pojedinačno bivala autoritet njenim izvođačicama i tražila da joj se u potpunosti povinuju.
Melanholija, slatka, popodnevna melanholija je najdominantnije osećanje, rekao bih. I tu, kao u zanosnoj Honey and Smoke, dominira lang, dok ove dve, kao zaljubljene ptičice, dobacuju mladalačkim šarmom. Besprekorni aranžmani stvaraju utisak da ste na proplanku i da vetar pirucka, dok se život, negde tamo, dešava drugima. case/ lang/ veirs je poput literature sestara Bronte u grudima i srcima izvođačica. Izsanjan, prisećen, izposmatran.
Nežnost. To je ključna stvar ovog izdanja. Nežnost kakva se ne nalazi ni lako ni često ni na sličnim, a ni na bilo kojim drugim modernim izdanjima. Nema grča, nema planova i namera. Case, lang i Veirs nastupaju neopterećene čak ni svojim dosadašnjim učincima. Prave vanvremenski klasik iz prostog razloga što deluju mimo i van svakog vremena koje bi vam palo na pamet. U takvim okolnostima čovek se najlakše i najiznenadnije zaljubi.
Malo je takvih prilika.
Još manje ljudi
Ali toga ste svesni, jel da, vi, singlovi?!
Očekivano (?) pesme koje potpisuju Case i Veirs, poput Delirium ili Behind the Armory, zvuče nešto borbenije, kao da traže pažnju, nesvesne da će je ionako dobiti. A možda je sve do glasa Neko Case koji i kad uspavljuje najavljuje burne snove.
Poput letovanja na selu, ako vas vreme posluži, ovo može da bude čudesno i da vam obnovi krv.
SELEKTAH: 9/ 10
nice. odlican album. nzn, meni ovo zvuci prilicno veselo ne melanholicno, mada svako moze da ucita sta ili kako se vec oseca.
ReplyDelete