Er me zajebavaš?!
Whit Stillman već godinama čuči u nekoj od mojih mentalnih pregrada i čeka zeleno svetlo da njegova četiri filma budu pogledana.
Gostovanje Kate Beckinsale u šouu Grahama Nortona i moje odlepljivanje na istu instantno je pozicioniralo Stillmanovu adaptaciju Jane Austen (epistolarne novele Lady Susan) kao "must!" čim se ukaže prilika.
Insert koji smo kod Grahama pogledali naslućivao je da se radi o atipičnom i duhovitom osvrtu na tipične i retko duhovite osvrte na Jane Austen.
Kate Beckinsale je OK u ovom filmu. Ni blizu naslučenoj maestralnosti koju je pomenuti insert namazano prikazao. A još manje blizu maestralnosti koju je Kate, "kao Kate", dočarala tokom gostovanja.
Gde je Stillman gledao i zašto je angažovao, Love And Friendship ne daje odgovor.
Film zanimljivo počne, Stillman nas duhovito osmišljenim telopima informiše ko je ko u filmu, šta se otprilike dešava (i kad se lokacija promeni, na isti način nas upoznaje sa novim akterima), a onda nas pusti da sami pratimo...
... da pratimo kako junaci hodaju, po sobama, hodnicima, imanju i pričaju.
Pričaju stvari nezanimljive i na načine još nezanimljivije. Možda tek malčice isparodirani, ali pre vrlo specifičnim izborom glumaca i njihovih "izgleda", nego ponašanjem i govorom. Ali, čak i da ovo poslednje uključim u paket, radi se o vrlo sofisticiranim nijansama u odnosu na standardni set "drvenastih" likova koji karakterišu epohu kraja XVIII veka.
Radnja je zanimljiva i Woody Allen bi je pokidao. Mlada udovica "Lejdi Suzan" (Kate) prinuđena je da se potuca po rodbini svog supruga i snalazi u novonastalim siromašnim okolnostima. Zgodna i namazana, ona je namerila da i sebe i svoju nepunoletnu ćerku udomi kod bogatih prosaca. U toj nameri (ne)planirano će se rasturiti brakovi nekih muževljevih rođaka, a Susan će morati da se izspletkari iz neafirmativnih situacija.
Zvuči zanimljivo?
Nije.
Ni najmanje.
Zapravo toliko malo da se pitate kako je moguće da neko zadrži toliko prisebnosti, distance, umornog ritma i sebe liši želje da zalaufa sve te sitne sudbine u kakofoniju uzdaha, izvinjavanja, diskretnih napada i nediskretnih ogovaranja.
Stillmanova adaptacija svakako je najdosadnija adaptacija Jane Austen, samozadovoljna nekim intervencijama u adaptiranju koji su meni ostali strani, a sasvim sigurno nesimpatični.
Ne znam kako je ovaj film postao kritičarski hit, niti kako je zaradio više para nego što je iko očekivao.
Ne znam ni da li da ga pogleda ponovo kad se izinformišem na Metacriticu "šta sam propustio".
SELEKTAH: 2/ 10
Whit Stillman već godinama čuči u nekoj od mojih mentalnih pregrada i čeka zeleno svetlo da njegova četiri filma budu pogledana.
Gostovanje Kate Beckinsale u šouu Grahama Nortona i moje odlepljivanje na istu instantno je pozicioniralo Stillmanovu adaptaciju Jane Austen (epistolarne novele Lady Susan) kao "must!" čim se ukaže prilika.
Insert koji smo kod Grahama pogledali naslućivao je da se radi o atipičnom i duhovitom osvrtu na tipične i retko duhovite osvrte na Jane Austen.
Kate Beckinsale je OK u ovom filmu. Ni blizu naslučenoj maestralnosti koju je pomenuti insert namazano prikazao. A još manje blizu maestralnosti koju je Kate, "kao Kate", dočarala tokom gostovanja.
Gde je Stillman gledao i zašto je angažovao, Love And Friendship ne daje odgovor.
Film zanimljivo počne, Stillman nas duhovito osmišljenim telopima informiše ko je ko u filmu, šta se otprilike dešava (i kad se lokacija promeni, na isti način nas upoznaje sa novim akterima), a onda nas pusti da sami pratimo...
... da pratimo kako junaci hodaju, po sobama, hodnicima, imanju i pričaju.
Pričaju stvari nezanimljive i na načine još nezanimljivije. Možda tek malčice isparodirani, ali pre vrlo specifičnim izborom glumaca i njihovih "izgleda", nego ponašanjem i govorom. Ali, čak i da ovo poslednje uključim u paket, radi se o vrlo sofisticiranim nijansama u odnosu na standardni set "drvenastih" likova koji karakterišu epohu kraja XVIII veka.
Radnja je zanimljiva i Woody Allen bi je pokidao. Mlada udovica "Lejdi Suzan" (Kate) prinuđena je da se potuca po rodbini svog supruga i snalazi u novonastalim siromašnim okolnostima. Zgodna i namazana, ona je namerila da i sebe i svoju nepunoletnu ćerku udomi kod bogatih prosaca. U toj nameri (ne)planirano će se rasturiti brakovi nekih muževljevih rođaka, a Susan će morati da se izspletkari iz neafirmativnih situacija.
Zvuči zanimljivo?
Nije.
Ni najmanje.
Zapravo toliko malo da se pitate kako je moguće da neko zadrži toliko prisebnosti, distance, umornog ritma i sebe liši želje da zalaufa sve te sitne sudbine u kakofoniju uzdaha, izvinjavanja, diskretnih napada i nediskretnih ogovaranja.
Stillmanova adaptacija svakako je najdosadnija adaptacija Jane Austen, samozadovoljna nekim intervencijama u adaptiranju koji su meni ostali strani, a sasvim sigurno nesimpatični.
Ne znam kako je ovaj film postao kritičarski hit, niti kako je zaradio više para nego što je iko očekivao.
Ne znam ni da li da ga pogleda ponovo kad se izinformišem na Metacriticu "šta sam propustio".
SELEKTAH: 2/ 10
e priznaj, primio si se na glas.... nevidjena riba nevidjen glas a jos je i zajebant...njena prica o "cokoladici" je za plakanje!!
ReplyDelete