02 April 2017

AUTOPARK, Dom Omladine, 1. april 2017.

Nije prvoaprilska šala


(sve fotke je napravio Stanislav Milojković i ljubazno mi ustupio. HVALA!)

ZanaSlađana Milošević, Klepton, Lav iz Darkwooda, Basista, Klavijaturista (i Sivac na zvečkama u završnoj Majami). Nema NENADAJEVTIĆANENADA.
Prema Trampovoj proceni bilo je između šest i sedam hiljada ljudi.
Nisam siguran da ću navesti ijedan naslov kako treba.
To su otprilike sve činjenice koje treba da znate.

Sve ostalo je bilo neočekivano dobro (čak fenomenalno!) raspoloženje (za srpske, pa čak i prvoaprilske prilike).
Ne idem tako često na koncerte, ali još ređe zatičem takvu atmosferu tamo. Obično i izvođač i publika gledaju da dosegnu najviše profesionalne standarde i najveća briga je ko je koliko glasno pričao u publici (davio sam već o tome).
Večeras je pred nas izašao bend koji ne postoji na ko zna koji povratnički nastup u postavi koju vidim prvi put i što je najbitnije srećan što je gde je tu je i s kim je. I što je najbitnije, to su preneli i na nas.

Ako ne znate, Autopark su od postadolescentnog (auto)pakla u međuvremenu postali filgudčina od benda. Iako stare pesme i dalje čačkaju stare rane, opšti je utisak da su aranžamni pomereni ka muzici uz koju se može plesati, na obali hotela na moru. Da melanholija bude kemp i izmami osmeh. Da bend više ne daje prostor svojim devojačkomomačkim snovima (o muzici), već nastoji da zvuk na stejdžu reflektuje zrelost benda (u nekom trenutku ZanaSlađana, koja je za ovu priliku odabrala "Jon Bon Jovi look", nam je rekla da je prošlo 17 godina od nastanka Ćutanja). Autopark su u ovom trenutku, pre svega, odličan bend.


Evo sad nekih impresija koje sam podelio sa Zanom sms-ovima dok je koncert trajao:
Isplaniraj mi dan je jedna od najboljih pesama benda IKADA! Zvuči kao Fleetwood Mac sa sveže reizdanog Tango In The Night, dok Klepton džitri po džitrici kao da svira u francuskim Phoenix. Plus sve zvuči kao obrada neke neobjavljene pesme Zane (Nimani, da ne bude zabune). Prava je šteta što ćemo morati da čekamo kraj decembra 2017. da dobijemo sledeću novu pesmu. Ili?...

Šaputanje je imalo nešto metalskiji aranžman, a Zanu je na vokalima zamenila Slađana. A i inače mi je utisak da je Lavovo bubnjanje unelo znatno rokerskiji zvuk u bend. Što nije uvek prijalo nekim pesmama, moram da priznam.

"Ona stvar" koja je imala rege/ ska vajb je pokidala. Ali ja se sećam kada je Lav kidao dab i sa Darkwoodima u bašti KST-a i bio onemandrumandbass. Ali ovo je pokidalo takođe! Nadam se da su i Bitipatibi čuli.

Prva stvar na bis ima ritam kao Pride (In The Name Of Love). Blejm Lav, a? Druga stvar je bila "etno" za koju sam Zani napisao da da sam devojčica da bih zaplakao. Ali sam u sebi zaplakao iako nisam. Ili koliko jesam.


Majami, izveden na drugom bisu, mi je isprva zaličio na Duran Duran (može li iko normalan da ima išta protiv Duran Duran?), ali ubrzo potom došlo je do pozamašne psihodelizacije čitave stvari koja uz nešto narušeniji zvuk nije prijala koliko Majami obično prija. Ne znam da li da za narečenu psihodeliju krivim godine (njihove), Lava ili to što je Klepton nabavio Pink Floyd na vinilu.

Šteta je što u Srbiji ne postoje ni kultura ni mediji, jer da postoje Autopark bi bilo veliki kao Ekatarina ili Obojeni. Jer to je ta vrsta benda, koja nema publiku, već republiku ispred sebe.

Nisu svirali Obalu.

2 comments:

  1. Odluchno da se nisi raspisao o koncertu Swansa izrigao bi se da josh chujem tvoje ćelave iMpresije kako ti je bilo sasve bolesno Debelom Miljom

    Ko zna kako je to sve tek izpisao tek Dragan aNbrozic znajuci da je Gira ranije teshkim qrcem napushavao...

    Al sva sreca tvom ćelavom tupilu nema kraja pa si se supishka sProveo na Autoparku
    Slobice samo ćelavish a nishta pameti nisi stekao

    Jebiga...

    ReplyDelete
    Replies
    1. daj da platimo nekom da ti popuši. brate, odlepićeš od tog prinudnog celibata

      Delete