Čini mi se da je iovakva zajebancija tražila mnogo mudriji pristup...
... otprilike onakav kakav je (reditelj, scenarista i glumac) Matt Johnson već primenio snimajući svoj debi The Dirties, fenomenalni "faund futidž" "mejking of" o oružanom napadu tinejdžera na školu u kojoj su bili maltretirani od strane drugih učenika.
Johnson i ovaj put pokazuje da poznaje ono čime želi da se igra, ali njegov film manjka kompleksnije postavljenim junacima, nešto dužom ekspozicijom zapleta, ozbiljnijom težinom raspleta i, konačno, sopstvenim komentarom na jednu od najpopularnijih konspiracija modernog doba- onu da je "američki silazak na Mesec" zapravo lažan i snimljen (od strane Stanley-a Kubricka) u nekom studiju. A sve kako bi Ameri pobedili Ruse u svemirskoj trci.
Braća Coen bi i te kako umeli sa ovom temom. Bolje nego sa holivudskim studijima pedesetih, sigurno.
Dakle, u Operation Avalanche (koji nosi ime po "operaciji" lažne postavke) u nekakvoj opet meta-filmskoj konspiraciji, Matt Johnson i ekipa igraju pod svojim stvarnim imenima agente FBI-ja koji dolaze u NASU da snime dokumentarac o Apolo misijama, a zapravo da otkriju ruskog špijuna. Tokom te "operacije" otkrivaju da Ameri ne mogu da postignu odlazak na Mesec sve do 1971, što bi značilo da će izgubiti svemirsku utakmicu. Oni onda pičuju svojim šefovima da snime lažni odlazak na Mesec, inspirisani Kubrickovim setom i trikovima za Odiseju, i tako pobede- jer je percepcija važnija od realnosti.
Kao što to obično biva, kamen spoticanja je Johnsonov (sada već "trejdmark"?) pristup- "fajnd futidž" korišten u ovom filmu može da se objasni suštinskom meta-filmskom konspiracijom (i špijunskim tonom celog filma) tj idejom da Johnson parodirajući postojeću konspiraciju pravi novu. Međutim, stvar ne funkcioniše baš u svim situacijama, a ni upotreba različitih tehnika snimanja (koja potiču od ralzičitih tipova kamera kojima se snima) nije previše pomogla, sem što je učinila film vatrometom svih mogućih instragram filtera.
Najveći problem je, ipak, nepronađeni žanr. Johnson nije želeo da njegov bude samo satirična parodija, već da ozbiljnije pronikne u srce konspiracije. Ali za tako nešto, njegov film, zakopan u potrebe "fajnd futidža", nije uspeo da razvije ni likove, ni radnju i obezbedi neophodni gabarit priči, zbog čega sve izgleda kao da se dešava prebrzo, liči na Sabotage od Beastie Boys, ne približava tragikolikost koja postoji u senci svih dešavanja i na kraju ne rezultira filmom koji se bilo čime pravda.
Što ne znači da je dosadan. Samo nije bog zna šta drugo.
SELEKTAH: 5minus/ 10
... otprilike onakav kakav je (reditelj, scenarista i glumac) Matt Johnson već primenio snimajući svoj debi The Dirties, fenomenalni "faund futidž" "mejking of" o oružanom napadu tinejdžera na školu u kojoj su bili maltretirani od strane drugih učenika.
Johnson i ovaj put pokazuje da poznaje ono čime želi da se igra, ali njegov film manjka kompleksnije postavljenim junacima, nešto dužom ekspozicijom zapleta, ozbiljnijom težinom raspleta i, konačno, sopstvenim komentarom na jednu od najpopularnijih konspiracija modernog doba- onu da je "američki silazak na Mesec" zapravo lažan i snimljen (od strane Stanley-a Kubricka) u nekom studiju. A sve kako bi Ameri pobedili Ruse u svemirskoj trci.
Braća Coen bi i te kako umeli sa ovom temom. Bolje nego sa holivudskim studijima pedesetih, sigurno.
Dakle, u Operation Avalanche (koji nosi ime po "operaciji" lažne postavke) u nekakvoj opet meta-filmskoj konspiraciji, Matt Johnson i ekipa igraju pod svojim stvarnim imenima agente FBI-ja koji dolaze u NASU da snime dokumentarac o Apolo misijama, a zapravo da otkriju ruskog špijuna. Tokom te "operacije" otkrivaju da Ameri ne mogu da postignu odlazak na Mesec sve do 1971, što bi značilo da će izgubiti svemirsku utakmicu. Oni onda pičuju svojim šefovima da snime lažni odlazak na Mesec, inspirisani Kubrickovim setom i trikovima za Odiseju, i tako pobede- jer je percepcija važnija od realnosti.
Kao što to obično biva, kamen spoticanja je Johnsonov (sada već "trejdmark"?) pristup- "fajnd futidž" korišten u ovom filmu može da se objasni suštinskom meta-filmskom konspiracijom (i špijunskim tonom celog filma) tj idejom da Johnson parodirajući postojeću konspiraciju pravi novu. Međutim, stvar ne funkcioniše baš u svim situacijama, a ni upotreba različitih tehnika snimanja (koja potiču od ralzičitih tipova kamera kojima se snima) nije previše pomogla, sem što je učinila film vatrometom svih mogućih instragram filtera.
Najveći problem je, ipak, nepronađeni žanr. Johnson nije želeo da njegov bude samo satirična parodija, već da ozbiljnije pronikne u srce konspiracije. Ali za tako nešto, njegov film, zakopan u potrebe "fajnd futidža", nije uspeo da razvije ni likove, ni radnju i obezbedi neophodni gabarit priči, zbog čega sve izgleda kao da se dešava prebrzo, liči na Sabotage od Beastie Boys, ne približava tragikolikost koja postoji u senci svih dešavanja i na kraju ne rezultira filmom koji se bilo čime pravda.
Što ne znači da je dosadan. Samo nije bog zna šta drugo.
SELEKTAH: 5minus/ 10
No comments:
Post a Comment