30 March 2018

CABBAGE - Nihilistic Glamour Shots (BMG)


Ne volim Rough Trade Store.
To što uvek prvi na kraju godine izbace svoju listu albuma deluje mi arogantno. A naročito mi arogantno deluje ubrajanje Rough Trade Recordsovih izvođača na istu.
A ne volim ni što naplaćuju skoro 10 funti za slanje ploče u naše krajeve. Običnim Royal Mail sranje-slanjem.
E, pa oni na svom sajtu kažu za Cabbage da su "jedan od najiznijansiranijih bendova poslednjih godina, koji je podjednako posvećen socijalizmu, velikim refrenima i anarhičnim totemima poput GG Alina, Genisis P Orridgea i Butthole Surfers".
Cababge su svoj debi objavili za BMG, o čemu ni na jednoj BMG-ovoj stranici nisam našao ništa. Ali za istog izdavača objavljuju i Morrissey i Simply Red, izmeđ' ostalih.

O Cabbage sam izabrao da pišem
jer me njihovo ime intrgira/nervira, nisam odlučio
jer su imali jednu stvar na pretprošlogodišnjem Festive 50-iju koja nije zvučala kako sam zamišljao da zvuče (kao Pavement)
jer Rough Trade Store.

Ima taj bend Girl Band i oni imaju tu pesmu Paul, o ćerci Paul, 6.52 minuta napetog, minimalističkog nojza, koji može da vam ne prija ili može da vam prija da vam vuče nokte po školskoj tabli.
Cabbage nikada, čak ni kad porastu i poružne, neće biti kao Girl Band.
A voleli bi. Iako imaju pesama koje bi mogle da izađu ovoj na crtu (verovatno i najbolja ovde- Reptiles State Funeral), ali nekako deluje da se previše trude.
Kao dobri momci.
Uprkos činjenici da su bili weblinčovani zbog navodnog seksualnog napastvovanja (tokom sopstvenog nastupa!), a ne zbog toga što su se izvinjavali zbog svog ponašanja (hej, pročitajte sami, pa prosudite ima li Iggy Pop razloga da povraća dok se okreće u grobu živ).
(Jebote, koooooliko je dobra ta stvar Paul, kud se podsetih malo pre, sad me iz sve snage mrzi da se vraćam (na) Cabbage!)

Siroti Cabbage, sad kad sam pročitao da ne umeju ni da pošteno maltretiraju fanove Kasabian (koji ne zaslužuju ništa sem smrti), još mi je teže da njihove napore za žestinom, sekstinom i glasnošću prihvatim kao iskrene. Tj obesom i frustriranošću izazvane.

Basčina (kao u Molotov Alcopop) kida kako treba, ali čini mi se da u zvuku benda, možda baš zbog pomo$i BMG-ija, ima taman toliko više ispoliranosti, nego što treba, da sve ono što me, inače, kod ovakve muzike privlači, ovde ne može da odradi svoj posao. Otprilike kao da zamislite GG Alina kako kenja, a onda rukama uvučenim u higijenske rukavice baca ta govna po vama. Čemu i služe neki rokenrol koncerti. I zbog toga je neka publika tu. A milenijalske pičkice ne.

I sad kad sam se već sasvim iznervirao (jer pošten otac više ne može ni da dovede ćerku na koncert Kasabian, a da joj pevač nojz-rok predgrupe ne nabija glavu u svoje međunožje rukom koju je do malo pre zavlačio u isto (s druge strane pantalona-nap.aut)), mislim da su Cabbage na Nihilistic Glamour Shots isporučili nojz-rok koji će milenijalsima nepreplašenim od nojz-roka taman tako i da prija- kao drugarski, prethodno najavljeni, uz prethodnu saglasnost i pomoć sredstava za dezinfekciju, sprovedeni, meki dodir Crocsicima po delu tela gde drugim oblicima života obično stoje muda.

Bežim sad dok nije došao Krstev sa krstašima.

SELEKTAH: 5minus/10 (i to najviše zbog Reptiles State Funeral i onih, ređih, kantri momenata na kojima su me podsetili na drage The Strokes, poput Exhibit A)


1 comment:

  1. BMG je objavio i debi HIM-a na kaseti, čiji omot mi stoji desno od miša /računarskog.../ dok ovo pišem; kaseta je, naravno, u deku, a ispod tog omota je Siniac, makedonski blekmetal bend čije je kasetno izdanje-bombu objavio Rok ekspres, a na kom se nalazi obrada Mizara.
    PS: Kupio sam juče pet - ne parova, komada! - higijenskih rukavica..

    ReplyDelete