THOUSAND - Le tunnel vegetal (Talitres)

Pogledajte ovog našeg junošu! Priznajte da vam izgleda kao neko ko bi mogao da iznabada američkog studenta i da onda (aledžedli) uz pomoć srpskog ambasadora prebegne u majčicu Srbiju. Još ako vam kažem da je Stefan Milošević (tj Stephane Milochevitch) odrastao u Teksasu pre nego što se vratio u Francusku!...

A muzika koju pravi kao da je potekla iz srca najfrancuskijeg Francuza othranjenog na šansonama, folku šezdesetih i popu osamdesetih i drugaru Benjaminu Biolayu. A pri tome oba njegova albuma objavljena su na istoj etiketi sa koje nam je stigao i čudesni The Callstore.
Lep i redak primer uspešno sprovedene multikulturalnosti.
Plus, Josh T Pearson je obradio jednu njegove pesmu (Singer In The Crowd)!

Njegov novi album u odnosu na prethodni (samonaslovljeni, iz 2015) je daaaleko francuskiji. Za početak, u potpunosti je na francuskom. I ne deluje kao kantri-pop varijanta Belle And Sebastian za japanske tinejdžerke, već kao šanson-pop varijanta Belle And Sebastian za francuske tinejdžerke s aspiracijama da postanu gejše. Senzualan je, ljubavan, nežan, kao ubistvo iz nehata (dobro, ne morate sve da mi poverujete).

Stephane zvuči sigurno i samopouzdano. Francuska i njena kultura (a naročito pop muzika) u potpunosti deluju kao njegov jedini dom. Iz koga, "kao i svi Francuzi", nikada nije makao. Nekog preteranog osećaja da se oko njih, tj oko ovog izdanja, dešava svet, vrlo dinamična i prodorna emigrantska kultura, nema. Baš kao u filmovima Mihaela Hanekea, Evropa i dalje živi u istom sastavu kao i početkom šezdesetih, samo je tehnologija uznapredovala, pa otuda nešto možda izgleda modernije.
I ovo, naoko, "konzervativno", tretiranje pop muzike zapravo deluje suštinski sveže i nepretenciozno. Što su epiteti koji ovakvoj muzici obećavaju večnu mladost.

Dve curice (Diane i Emma) daju očekivani (priželjkivani) gejnsburgovski šarm večini pesama prizivajući pored seksipila i ženske bendove šezdesetih (ko zna da li je ovo PC odrednica za iste, ne stvarno- ko zna?) koji ionako pitku muziku čine još ekonomičnijim audio nektarom. Thousand je i prethodnim albumom dokazao da je autor koji vlada pop magijom i njegov talenat je u ovim aranžmanima našao još prirodniju i raskošniju primenu. Više puta pomenuti Belle And Sebastian nisu tu slučajno, s obzirom da Thousand očigledno targetira hipstersku populaciju, a ne njihove roditelje ili babe i dede. Kao i oni, i on ume da aranžmanom bude duhovit, šarmantan i da, kao i Air svojevremeno svom retro vajbu da i malčice futurističkog, čisto da niko ne zaboravi kada smo. Yann Arnaud, koji je radio sa Air, ovde ko-producira, ali opet moram da insistiram na Milochevitchevoj autorskoj koncepciji kao glavnom razlogu zašto je Le tunnel vegetal verovatno najbolji album na francuskom koji ćemo čuti ove godine.

O tome da tek dolazi leto kojim se ovaj album hrani, možda i ne moram previše. Razgolitite se na vreme.

SELEKTAH: 8plus/10