ФРИДУМЕ, НЕ БУДИ ПИЧКА: ТЕЛЕМАМА & ПИКОЛОМИНИ - Краток албум за двајца (Шарла)

Пре неки дан сам некоме причао, опет ничим изазвано, колико сам задовољан регионалном (екс-југословенском) сценом. Мислим да је иста замрла крајем осамдесетих и да су све ове године тек спорадично у свим крајевима ”оне” земље постојали бендови вредни пажње. Али последње две године су се у Хрватској, Србији и Македонији искристалисале и оснажиле сцене унутар којих бендови објављују већ своје друге, треће албуме који су сви од реда бољи од претходних и данас у свакој од тих земаља имамо извођаче који без проблема могу да изађу на црту било којој светској сцени. Хендикепирани или у предности једино певањем на својим матерњим језицима. И веома сам срећан што тој групи могу да допишем и Телемаму & Пиколомине, чији је деби албум јебено и нежно фантастичан!

За бенд сам први пут чуо слушајући компилацију њихове дискографске куће Шарла Рекордс, када сам, из и даље непознатих разлога, закључио да је Шарла Рекордс (иако на ћирилици) заправо словеначка етикета, па су самим тим и бендови на издању одатле. Даљем губљењу оријентације допринело је и то што је песма Аника (једна од најлепших песама прошле године!) звучала као Видеосекс у најбољим данима, па ми је било згодно да их надовежем на ту традицију. И још једном просељачим свој иовако лошестојећи реноме.

Придружите ми се у молитви да ће ова рецензија исправити све те грешке и вратити ствар на аутопут ваше пажње.

Силно сам се разочарао када сам гуглао ово издање што ми није изашло барем десет сајтова (барем на македонском!) на којима аутори на сва уста хвале ово издање и откривају нам ко су његови извођачи и изражавају задовољство што су ти дивни људи њихови земљаци. Јокс! Ништа! А плоча је изашла још у марту! На једном месту сам нашао једва једну реченицу која ми каже да је ”Телемама” ”заправо” македонска кантауторка Драгана Заревска, а да је Пиколомини ”креативац”. Можда из Македоније. И то је све.
Срећом, па нам ни не треба више.

Краток албум за двајца је феноменалан поп албум који се суштински ослања на меланхолију вечито везану за Македонију и који користећи западне жанрове (на различит начин, али отрпилике у оној мери у којој су и Сигур Рос користили (пост)шугејз да протуре ”исландско” у свет) реновира њихове постулате изнутра.

Телемама & Пиколомини су духовити (ето, где би Битипатиби требало да обрате поново пажњу!). И, не никада нећу престати да то наглашавам и хвалим код наших бендова, јер, хебига, ови страни то или немају или останем ускраћен за те доживљаје (тј ни не тражим их тамо по сваку цену). Али, у исто време Т&П су необично и неочекивано поетични, са стиховима који нам лагано пониру у кожу и свест, лепе нам се за пажњу и нису нимало претенциозни. Како то у рокенролу обично уме да се деси кад се ”бави поезијом”.

Краток албум за двајца је сведена поп плоча, чију окосницу чини Драганин снени и прецизни глас и беспрекорни аранжмани у којима има тек нешто мало више од синтисајзера (исправите ме ако грешим). Песме нас шетају по комшилуку и ситним сликама из живота, али баш као и у случају Видеосекс, имају дискретну ноар ноту која читав доживљај чини благо узнемирујућим и мистичним. И(ли отуда) смешним и сатиричним.

У некој од песама помињу Јо Ла Тенго, који су у најбољим данима (тамо на смени миленијума) неговали ову врсту сензибилитета, али данас не бих (нарочито не тако лако!) могао да им нађем иностраног парњака. И, молим вас, никако не помињите Бич Хаус, нити ишта слично. Телемама & Пиколомини су пре свега ствар од садржаја, а тек онда од стила, који је пажљиво исткан око њега. Можда Аутопарк некада овако.

Ово је летњи албум. Ово је албум краја лета. Ово је албум ране јесени. Ово је албум касне јесени када се поново треба присетити зашто треба живети.

СЕЛЕКТА: 9плусплус/10