Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
Metacritic: 78/100
Filmovi tokom naci ere? Tema je svakako dovoljno zanimljiva sama po sebi da vam i ne treba neka naročita preporuka. U XX veku svakako nije bilo uticajnijeg perioda na istoriju i dalji razvoj ljudske civilizacije, pa otuda filmovi koji su kreirani da podrže i održe jednu takvu "fazu" istorije svakako treba da budu dobro proučeni.
Moj je utisak da u ostvarenju Rudigera Suchslanda, koje je praktično nastavak njegovog filma iz 2014 From Caligari To Hitler (prema istoimenoj knjizi i "FDU udžbeniku" Siegfrieda Kracauera), iako dobronamernom, verovatno ne dobijamo najbolje izdanje bavljenja narečenom temom.
Da, u ovom filmu upoznali smo se sa svim glavnim protagonistima filmske industrije tog doba, od Goebbelsa, preko ključnih reditelja i najvećih (najčešće "uvezenih") zvezda, do tema koje su dominirale filmovima. Da je Hitlerova partija relativno brzo svu produkciju stavila pod kapu državne UFA bilo je za očekivati, kao i da je Goebbels najdirektnije moguće upravljao time šta će se i kako snimati. Možda će nekoga, kao mene, da začudi količina romantičnih komedija. Očekivao sam da su mahom sve bili istorijski i drugi spektakli, povišene emotivne i patriotske gotovosti. Bilo mi je interesantno da vidim kako je motiv smrti i umiranja bio čest i instrumentalan za građenje duha nacije. Upoznao sam se ili podsetio nekih imena čiji filmski i umetnički značaj prevazilazi ili mudro podriva nacističku propagandu (ali kad naći vremena i gde uloviti te filmove?).
Ali, Suchslandov film, iako relativno pitak, najveći problem pravi činjenicom da uprkos relativno hronološkom kretanju od 1933. do pada Hitlerove Nemačke 1945, ipak ne uspeva da funkcionalno i pregledno sistematizuje građu, niti da uspostavi nekakve uzročno-posledične veze (sem da nam napomene da je Hitler voleo romantične komedije, pa otuda...).
Gledalac vidi kako se teme menjaju sa uspehom nemačkih ratovanja i osvajanja, kako se anti-semitske teme uvlače i gore u nekim filmovima, kako se osvajački duh budi, bukti i lagano gasi. Ali sve to ostaje u senci previše pomenutih imena i filmova, gomile inserata, čijoj jasnijoj percepciji bi pomogli neki pregradni telopi. Suchsland ne pravi nikakve paralele s holivudskom produkcijom, ne pominje eventualne kolaboracije (pun intended) između Holivuda i Nemačke, niti kao protiv težu, a radi boljeg razumevanja zaraćenih tematika, ne stavlja savezničke filmove kao kontrast Hitlerovim. Rekao bih i da je povezanost produkcije sa publikom data u nekom neorganskom i "nepojašnjavajućem" obliku, gde nam se govori šta je bilo popularno, ali nema nekih posebnih anegdota u vezi sa gledanim filmovima koji bi nas približili samim dešavanjima i vremenima.
U najboljem slučaju, Hitler's Hollywood izgleda kao hronološki nabacan materijal kojim bi neki daleko zainteresovaniji filmski namernik mogao dublje da se pozabavi i izinterpretira nam ga. Meni lično bi daleko više odgovaralo da to bude neko ko nije Nemac i ne mora da pazi šta će reći, već neko ko će hladnije glave biti spreman i voljan da ukaže na sve bizarnosti jedne od "najspecijalizovanijih" produkcija XX veka.
SELEKTAH: 6plus/10
Metacritic: 78/100
Filmovi tokom naci ere? Tema je svakako dovoljno zanimljiva sama po sebi da vam i ne treba neka naročita preporuka. U XX veku svakako nije bilo uticajnijeg perioda na istoriju i dalji razvoj ljudske civilizacije, pa otuda filmovi koji su kreirani da podrže i održe jednu takvu "fazu" istorije svakako treba da budu dobro proučeni.
Moj je utisak da u ostvarenju Rudigera Suchslanda, koje je praktično nastavak njegovog filma iz 2014 From Caligari To Hitler (prema istoimenoj knjizi i "FDU udžbeniku" Siegfrieda Kracauera), iako dobronamernom, verovatno ne dobijamo najbolje izdanje bavljenja narečenom temom.
Da, u ovom filmu upoznali smo se sa svim glavnim protagonistima filmske industrije tog doba, od Goebbelsa, preko ključnih reditelja i najvećih (najčešće "uvezenih") zvezda, do tema koje su dominirale filmovima. Da je Hitlerova partija relativno brzo svu produkciju stavila pod kapu državne UFA bilo je za očekivati, kao i da je Goebbels najdirektnije moguće upravljao time šta će se i kako snimati. Možda će nekoga, kao mene, da začudi količina romantičnih komedija. Očekivao sam da su mahom sve bili istorijski i drugi spektakli, povišene emotivne i patriotske gotovosti. Bilo mi je interesantno da vidim kako je motiv smrti i umiranja bio čest i instrumentalan za građenje duha nacije. Upoznao sam se ili podsetio nekih imena čiji filmski i umetnički značaj prevazilazi ili mudro podriva nacističku propagandu (ali kad naći vremena i gde uloviti te filmove?).
Ali, Suchslandov film, iako relativno pitak, najveći problem pravi činjenicom da uprkos relativno hronološkom kretanju od 1933. do pada Hitlerove Nemačke 1945, ipak ne uspeva da funkcionalno i pregledno sistematizuje građu, niti da uspostavi nekakve uzročno-posledične veze (sem da nam napomene da je Hitler voleo romantične komedije, pa otuda...).
Gledalac vidi kako se teme menjaju sa uspehom nemačkih ratovanja i osvajanja, kako se anti-semitske teme uvlače i gore u nekim filmovima, kako se osvajački duh budi, bukti i lagano gasi. Ali sve to ostaje u senci previše pomenutih imena i filmova, gomile inserata, čijoj jasnijoj percepciji bi pomogli neki pregradni telopi. Suchsland ne pravi nikakve paralele s holivudskom produkcijom, ne pominje eventualne kolaboracije (pun intended) između Holivuda i Nemačke, niti kao protiv težu, a radi boljeg razumevanja zaraćenih tematika, ne stavlja savezničke filmove kao kontrast Hitlerovim. Rekao bih i da je povezanost produkcije sa publikom data u nekom neorganskom i "nepojašnjavajućem" obliku, gde nam se govori šta je bilo popularno, ali nema nekih posebnih anegdota u vezi sa gledanim filmovima koji bi nas približili samim dešavanjima i vremenima.
U najboljem slučaju, Hitler's Hollywood izgleda kao hronološki nabacan materijal kojim bi neki daleko zainteresovaniji filmski namernik mogao dublje da se pozabavi i izinterpretira nam ga. Meni lično bi daleko više odgovaralo da to bude neko ko nije Nemac i ne mora da pazi šta će reći, već neko ko će hladnije glave biti spreman i voljan da ukaže na sve bizarnosti jedne od "najspecijalizovanijih" produkcija XX veka.
SELEKTAH: 6plus/10
No comments:
Post a Comment