BOOKSMART

Prvo, sve čestitke rediteljki Oliviji Wilde što je uspela da realizuje verovatno najradikalniju stvar u Holivudu trenutno- glavne uloge poverila je belkinjama, a onda joj ni to nije bilo dovoljno već je učinila da i 80% "sporednog" kasta bude belo!

Drugo, jedna od dve glavne junakinje je lezbijka, i to zaljubljena lezbijka. I ta stvar je istražena kao da se bavi tobom ili mnome, dragi čitaoče, verovao ili ne- mala Amy je stidljiva, nesigurna, šeprtljava, zabavna i apsolutno je nebitno što je predmet njene emotivne pažnje istog pola kao i ona. Niti nam ikada "milenijalski" popuje o tome.

Treće, saundtrak kida. Muzika praktično ne staje od početka do kraja, i pored zvučne kulise koju je napravio (ni manje ni više!) Dan The Automator u filmu se čuje (ako sam dobro sve prikupio...) preko trideset drugih pesama koje totalno odgovaraju plejlisti "Generacije Z", ali takva namera (čak i ako je bilo!) nijednog trenutka ne bode oči, tj uši. Naprotiv, pesme su efektno zadenute da pojačaju sliku i u tome totalno uspevaju. Kada na kraju Lykke Li pokuca sa Unchained Melody u jednoj od najpan-ironijskijh filmskih scena ikada (a što samo vi možete da lupate?!), čikam vas da vam suzice ne provire, pre nego što vas Olivija zakuca po poslednji put.

Četvrto, kada sam čuo da je Olivija Wilde režirala film, ta vest me je prostrerila koliko i da sam čuo da dejm Maggie Smith sa svojom majkom priprema rijaliti šou o pijenju čajeva. Iako mi je ok (hello, Vinyl), prva stvar koju sam pomislio (a kao vi niste?) je da se verovatno radi o još jednom gretagervigastom ostvarenju o odrastanju dve klinke koje reflektuje sve društvene neuroze današnjice i apeluje na nas da blafakinblablabla... Kad ono!... Cura ne da ume da režira, nego kida i niko nikada ni u jednom univerzumu ne bi poverovao da joj je ovo prvi film! Koliko šarma, duhovitosti, samouverenosti, blesavljenja, egzibicija, svežine, pogođenog duha generacije kojom se bavi, nepodilaženja, nelicemerja!...

Peto, dozvolite mi da još jednom izrazim divljenje prema "Generaciji Z" koja je na prestolu "kapitalističkog i advertajzing fokusa" nasledila mučene "Milenijalse". Jer oni su junaci ovog filma. I stvarno ih je milina gledati- koliko se ne plaše da priznaju greške, da ih naprave, koliko su samokritični u cilju direktnog i najefektnijeg postizanja boljeg sebe, koliko su relaksirani po pitanju svojih seksualnih izbora (mislim, koliko se može biti za te godine), koliko su dragi i ne impresioniraju ih ekstremi (kao moju generaciju) ili "zlatna sredina" (kao "Milenijalse"), već očigledno nastupaju u interesu svog i tuđeg boljitka.

Booksmart, o poslednjem danu škole, dve najstrašnije štreberke (koje su već bukirale svoje mesto na "Jejlovima") priča je o odbacivanju svih naloženih konstrukcija (kapitalističkog) sveta i odvajanja, makar i poslednjih), pet minuta za interese sopstvene mladosti i čistokrvnog života. Amy i njena najbolja drugarica Molly, poslednjeg dana škole, dan pred "diplomiranje", shvataju da su prošle kroz srednju školu, a da nimalo nisu živele i odlučuju da se provedu kao nikada na žurci na koju će svi doći. Booksmart je neka vrsta "roudmuvija" koji prati njihovo urnebesno stizanje na tu žurku, klimanje i drmanje njihovog prijateljstva na tom putu, razvoj i kulminaciju ljubavnih interesovanja i, naravno, kulminira kao oda prijateljstvu.

Booksmart je i kao komedija i kao "generacijski film" jedan od onih graničnika. O, da, već sada, par dana nakon premijere! On je kao jedan od onih filmova poput Breakfast Club, Mean Girsl, Dazed And Confused, Ferris Bueller's Day Off (samo obratite pažnju na poster za Booksmart), Superbad, Braidsmaids, The Last Picture Horror Show, Stand By Me, Kids... koji definišu jednu generaciju, njeno vreme, njen ugao gledanja, trenutak u vremenu. Booksmart nije samo redefinisao ulogu "štrebera" u sličnim žanrovskim komedijama (a onda i sam žanr u kontekstu), već je pokazao da su sve te podele, barem kod ove generacije, u očima "posmatrača" (generacija pre njih), a ne "učesnika". Booksmart više od svega- briše granice. Nema popularnog momka, popularne cure, bogatog frajera, luzera, štrebera, propaliteta... na način na koji smo ih do sada percipirali. U Booksmart svi junaci su, kada maske dobrovoljno popadaju, isti. Ali deluje i da su pre toga te maske nošene više reda radi i delovanjem zastarelih "kastovskih" tokova, nego što je to junacima imalo ikakavog smisla. Oni više nego bilo koja generacija pre njih zaziru od etiketiranja i žele da budu prihvaćeni samo kroz ono što stvarno jesu, šta god to bilo. O, da, imaju muda, ali i uslove, da budu šta god žele!

Smejao sam se kao nijednoj komediji skoro. Uživao. Nadam se da će Eli i Leon porasti u bilo koga od junaka ovog filma.

SELEKTAH: 10/10