Ovde, u četvrtom filmu Elije Suleimana koji sam pogledao, je, izgleda, sve počelo
Idući unazad karijerom palestinskog reditelja Elije Suleimana stigao sam i do njegovog igranog debija (imdb kaže da ima i dva dokumentarca pre toga) i neke stvari fasciniraju.
Chronicle Of A Disappearance je snimljen pre dvadesetčetiri godine, negde na trenutnoj polovini rediteljevog života i zaista je fascinatno u kojoj meri je on već sa prvim ostvarenjem uspeo da fundira neke stvari koje će potom postati nezamenljivi elementi njegovog stila- statični kadrovi, "silent movie"-apsurdni i tragikomični pristup, neverovatna saradnja glumaca i još više naturščika koji su često koreografisani u kadrovima čiji komični tajming zavisi od njihove discipline, preciznosti i poslušnosti, zatim njegova odluka da bude nemi klovn u svojim filmovima...
U ovom filmu, kao i u narednom, opet, iako Chronicle... formalno ima tri dela/celine, osećamo njegovu podeljenost na dva dela- prva je fokusirana na Nazaret i na satarični kolaž ponekad i neverovatnih žanr scena (očigledno utemeljenih u još neverovatnijoj stvarnosti) u kojima su junaci njegovi zemljaci. U drugom delu, već nešto apstraktnije i hermetičnije postavljene stvari (u odnosu na filmove koji su usledili) postaju to još više, a film, sada na "političkom terenu" "izraelskog terora" ponovo koristi žensku osobu, koja je, sad shvatam, kao neka vrsta Suleimanovog superherojskog alter ega, i koja se na načine vrlo teroristične obračunava i nosi sa evidentnim izraelskim rasizmom spram Palestinaca (fenomenalna scena njenog pokušaja da rentira stan u Jerusalimu).
Međutim, u drugom delu, a naročito trećem (koji reprizira neke scene i junake iz prvog dela) ni sami delovi kolaža, a ni on kao celina nisu baš naročito zanimljivi, a ni jasni, i sem osećaja da nam se iste, ksenofobične stvari i dalje "dočaravaju", nije jasno zašto je Suleiman batalio efektnu satiru zarad eksperimentalnijih i pseudo-intelektualnijih zahvata koji, iako nekada iznenađujuće briljantno (kad montira ples Palestinaca na teveu na izraelsku himnu ili šta već), deluju nezavršeno i nategnuto.
SELEKTAH: 5minus/10
No comments:
Post a Comment