Ja ništa ne znam o fudbalu
Ja toliko ništa ne znam o fudbalu da ne znam ni da li se u ovom filmu u bilo kojoj ulogici pojavio neki stvarni fudbaler. Ja toliko ne znam o fudbalu da me zabole da to i proverim.
Ja toliko ne znam o fudbalu da ne znam da li je Đus najveći selebriti njihovog sveta. Ili samo "grobarske" ekipe.
Ne znam ni da li su fudbaleri stvarno toliko blesavi, niti da li stvari sa njihovim menadžerima i trenerima stvarno izgledaju toliko naivno. Niti da li je kriminal baš toliko u toliko snažnom zagrljaju sa njima.
Ne znam ni kako su upravitelji Partizana procenili da ovakav film pomaže mom boljem poznavanju fudbala ili jačanju moje ljubavi prema istom (... ipak smo jednom svi, da ne kažem- i ja, bili, makar dušom, u Bariju...).
Nekako sve izgleda kao priča o igraču "Male Moštanice" iz Velike Moštanice.
Ekipa je na tragu nečega što bi u egzekuciji trebalo, ali ne i moglo, da parira Guyu Ritchieju i njegovim komičnim krimi zapletima gde pravda zatekne žrtve, a nepravda zlikovce, iako su svi dobrano sivkasti. Ali, priča ima previše neuverljivih momenata, poneki nepripremljen, poneki sumanut (kako stignemo do Dekija BMV-a, izmešta ovaj film iz krimi komedije u krimi parodiju). Ima solidne likove, iako je svima zajednička karakteristika da su manje ili više idioti- a ne verujem da je to bilo planirano. Ipak, njihovo ponašanje u datim okolnostima ne ostavlja prostora za druge zaključke. Ipak, treba ceniti plemenitu nameru autora da priču poetski svede na "momak sreće devojku, onda uradi nešto zbog čega je ona dovedena u opasnost, pa mora da je spase, kako bi do kraja filma živeli srećno do kraja života".
Kad smo kod autora filma, to je nesumnjivo Rade Ćosić, autor scenarija i glavni glumac, čovek koji igra Partizanovu zvezdu Zdravka, koja zbog brata kretena zapadne u nemili dug mafiji, koji mora odmah da reši, a sve se to dešava na dan i noć kada je sreo ljubav svog života i u uoči ključnog derbija, kad će doći "iz Intera da ga gledaju". Jedino što ništa ne izgleda baš tako "ključno" i "prelomno" u ovom filmu, ništa ne izgleda kao što sam napisao, a negde se, žanrovski, sugeriše da bi tako trebalo da bude. I u toj zanatski rutinskoj, ali zanimljivoj režiji koja je kreirala nekakav lo-fi ugođaj svih žanrovskih trenutaka, krije se nekakva čar ovog filma, najviše za one koje fudbal ič ne zanima. Reditelj Marko Sopić napravio je film koji suštinski izgleda kao "žanrovska brlja komedija" srpskog filma, ali formalno ni kastingom, ni setingom, ni razvojem priče, a povremeno ni režijskim rešenjima (genijalni seting jutra posle nakon smuvavanja na Zdravkovoj gajbi) ne pravi neku mejnstrim siguricu, već film koji je više kombinacija neusklađenih, nerazrađenih i umereno talentovanih želja i mogućnosti "ekipe" koja se skupila da napravi film. Ali, ima nekog idiotskog srca u svim segmentima ovog filma.
Ali, kao što rekoh, ja ništa ne znam o fudbalu i možda je ovo fudbalski film kakav Srbija zaslužuje.
SELEKTAH: 5minusminus/10
Ja toliko ništa ne znam o fudbalu da ne znam ni da li se u ovom filmu u bilo kojoj ulogici pojavio neki stvarni fudbaler. Ja toliko ne znam o fudbalu da me zabole da to i proverim.
Ja toliko ne znam o fudbalu da ne znam da li je Đus najveći selebriti njihovog sveta. Ili samo "grobarske" ekipe.
Ne znam ni da li su fudbaleri stvarno toliko blesavi, niti da li stvari sa njihovim menadžerima i trenerima stvarno izgledaju toliko naivno. Niti da li je kriminal baš toliko u toliko snažnom zagrljaju sa njima.
Ne znam ni kako su upravitelji Partizana procenili da ovakav film pomaže mom boljem poznavanju fudbala ili jačanju moje ljubavi prema istom (... ipak smo jednom svi, da ne kažem- i ja, bili, makar dušom, u Bariju...).
Nekako sve izgleda kao priča o igraču "Male Moštanice" iz Velike Moštanice.
Ekipa je na tragu nečega što bi u egzekuciji trebalo, ali ne i moglo, da parira Guyu Ritchieju i njegovim komičnim krimi zapletima gde pravda zatekne žrtve, a nepravda zlikovce, iako su svi dobrano sivkasti. Ali, priča ima previše neuverljivih momenata, poneki nepripremljen, poneki sumanut (kako stignemo do Dekija BMV-a, izmešta ovaj film iz krimi komedije u krimi parodiju). Ima solidne likove, iako je svima zajednička karakteristika da su manje ili više idioti- a ne verujem da je to bilo planirano. Ipak, njihovo ponašanje u datim okolnostima ne ostavlja prostora za druge zaključke. Ipak, treba ceniti plemenitu nameru autora da priču poetski svede na "momak sreće devojku, onda uradi nešto zbog čega je ona dovedena u opasnost, pa mora da je spase, kako bi do kraja filma živeli srećno do kraja života".
Kad smo kod autora filma, to je nesumnjivo Rade Ćosić, autor scenarija i glavni glumac, čovek koji igra Partizanovu zvezdu Zdravka, koja zbog brata kretena zapadne u nemili dug mafiji, koji mora odmah da reši, a sve se to dešava na dan i noć kada je sreo ljubav svog života i u uoči ključnog derbija, kad će doći "iz Intera da ga gledaju". Jedino što ništa ne izgleda baš tako "ključno" i "prelomno" u ovom filmu, ništa ne izgleda kao što sam napisao, a negde se, žanrovski, sugeriše da bi tako trebalo da bude. I u toj zanatski rutinskoj, ali zanimljivoj režiji koja je kreirala nekakav lo-fi ugođaj svih žanrovskih trenutaka, krije se nekakva čar ovog filma, najviše za one koje fudbal ič ne zanima. Reditelj Marko Sopić napravio je film koji suštinski izgleda kao "žanrovska brlja komedija" srpskog filma, ali formalno ni kastingom, ni setingom, ni razvojem priče, a povremeno ni režijskim rešenjima (genijalni seting jutra posle nakon smuvavanja na Zdravkovoj gajbi) ne pravi neku mejnstrim siguricu, već film koji je više kombinacija neusklađenih, nerazrađenih i umereno talentovanih želja i mogućnosti "ekipe" koja se skupila da napravi film. Ali, ima nekog idiotskog srca u svim segmentima ovog filma.
Ali, kao što rekoh, ja ništa ne znam o fudbalu i možda je ovo fudbalski film kakav Srbija zaslužuje.
SELEKTAH: 5minusminus/10
Mislim da ovaj film ima autorski pečat unutar nečega što je komercijalna forma a to se retko sreće. Ceo taj rimejk TRUE ROMANCE-momenat je bezobrazan na jedan mladalački, da ne kažem fridomovski, način...
ReplyDeletemorao bih da ponovo pogledam true romance da te potvrdim ili opovrgnem. ali mislim da je rediteljski pečat upečatljiviji od scenarističkog
Delete