SO LONG, MY SON

3 sata. Kineski.

Počinje vrlo intimno nezamislivom tragedijom, sa par "akcionih" scena koje će vam se urezati duboko u sećanje.
Nakon toga neočekivano i donekle nepotrebno ulazi u period kada je aktivirana kineska narodna akcija (parafraziram) "samo jedno dete za srećniju Kinu" i dočarava vrlo nemile reperkusije iste.
Tim scenama aktivira se i trosatna šetnja kroz vreme, kroz rane osamdesete kada Yaojun i Liyun dobijaju sina i njihovu sudbinu pratimo u narednih četrdesetak godina. Njihovu i još dva para.

So Long, My Son kako ime implicira je raskošno zamišljena melodrama, koja reperkusije jedne nesreće proteže daleko u budućnost, mešajući ih sa insertima iz života junaka koji su u isto vreme reprezentativni i simbolični čvorovi promena u Kini. Jedna privatna situacija proći će kroz razne tranzicije, neke neočekivane i neobične, kao i sama država, koja od sloma tamošnje "perestrojke" počinje da se budi kao kapitalističko čudovište.

Iako, rekao bih, podjednako satiričan i kritičan prema svim političkim i društvenim menama, Xiaoshuai Wang (koga i vi i ja najbolje znamo po slično tematičnim Beijing Bicycle i Shanghai Dreams), deluje kao da s malčice više nostalgije gleda na "komunističke dane", ali to je samo zato što su tada njegovi akteri bili mlađi i na pragu nade da život ima smisla. Wang će sa istom požrtvovanošću prisnost među nekadašnjim prijateljima, mogućnost oproštaja i čovečnost, kao izgubljeni mega-ideal, kontinuirano tražiti kroz sve dekade promena i na kraju će one koji su izdržali u posedovanju iste da zasluženo nagradi.

So Long, My Son je film o životu, koji nemilosrdno promiče iz godine u godinu, čak i u senci tako krupnih istorijskih promena kao što je "nova, moderna Kina". Ako vaša majka izdrži trajanje filma i momente koji potkazuju državnu politiku, plakaćete na istim scenama, kao da je "turska serija".

Glavni akteri, Jingchun Wang i Mei Yong, koji apsolutno savršenim šminkerskim tretmanom, prevaljuju put od kasnih dvadesetih do kasnih šezdesetih, su očaravajući kao supružnici koji se potucaju po sopstvenom životu skoro četrdeset godina pokušavajući da mu nađu smisao, čak i u vrlo neobičnim surogatskim roditeljskim aktivnostima (da to tako formulišem). Njihova privrženost jedno drugom, njihova pobeđenost, njihov napor, nada, njihov bol- Wang je kroz dekade svim tim aspektima našao priliku da poput prekookeanskog sidra zaparaju naša srca.

Film impresionira svojim efektnim i koreografisanim flešbekovima koji nikada nisu u funkciji jeftinog razbacivanja, već isključivo i samo u službi novih, emotivnih informacija o junacima. Wang nikada ne dozvoljava da istorija prevagne nad životom, ovaj film je o privatnom koje se natrpelo istorijskog šutiranja i preživelo.

Čikam vas da ne zaplačete i ne osetite koliko toga neočekivano delite sa napaćenim kineskim narodom.

SELEKTAH: 8plusplus/10